Neizvesna sudbina hrama Hrista Spasa u Prištini

Sudbina srpskog pravoslavnog hrama Hrista Spasa u Prištini, relikvije burnih devedesetih, ne može se predvideti.

Piše: Donjeta Demoli

Studenti Univerziteta u Prištini jednoga dana 1995. godine zatekli su pokraj glavne biblioteke otvoreno gradilište. Međutim, u pitanju nije bio novi fakultet, studentski dom, pa čak ni nova biblioteka. Iz Beograda su stigla naređenja da se u Prištini podigne novi srpski pravoslavni hram. Iz albanske perspektive to je izgledalo kao bespravna invazija univerzitetske imovine i još jedan potez nacionalističke vlade Slobodana Miloševića ka njihovoj marginalizaciji.

„Crkva nije sagrađena iz duhovne potrebe, koliko iz potrebe za fizičkom i institucionalnom agresijom“, priseća se Šemzi Krasnići koji predaje sociologiju na univerzitetu.

Hram Hrista Spasa ne samo da nikada upotrebljen, već nije ni završen do momenta kada je Srbija izgubila kontrolu nad Kosovom u ratu 1999. godine.
Tokom rata crkvu su bombardovali nepoznati napadači, nakon čega je sledećih nekoliko godina bila pod zaštitom mirovnih snaga NATO-a. Danas je ova crkva jedna od istaknutih građevina u prestonici Kosova, čija je populacija većim delom sastavljena od Albanaca i muslimana i gde Srba ima svega nekoliko procenata.

Međutim, interesovanje javnosti za sudbinu nezavršenog pravoslavnog hrama obnovljeno je otpočinjem radova na izgradnji velike džamije u gradu, kao i završnih radova na katoličkoj katedrali.
Da li crkva treba da bude srušena, dovršena ili čak pretvorena u nešto poput muzeja - postaje predmet rasprave.

Pitanje vlasništva

U Opštini Priština gledaju na ovaj prostor kao na „imovinu i odgovornost Univerziteta u Prištini“ koji ima nadležnost da na njemu izda dozvolu za gradnju, kaže Asdren Osaj, savetnik gradonačelnika Ise Mustafe.

Međutim, Srpska pravoslavna crkva ostaje pri stavu da je nezavršena građevina njeno vlasništvo, pozivajući se na dozvole i dokumentaciju koja je obezbeđena u ranim devedesetim.

„Naša želja jeste da ova crkva bude na ukras i ponos svim građanima bez obzira na njihovo nacionalno ili versko poreklo“, kaže arhimandrit Sava Janjić iz manastira Visoki Dečani.

Hram bi se dobro uklopio uz obližnju džamiju i katoličku katedralu, dodaje Janjić.

Kada bude završen, hram Hrista Spasa biće jedna od najlepših građevina u Prištini, nastavlja arhimandrit Sava.

„Arhitektonski, reč je o veoma zanimljivom spoju tradicionalne i savremene arhitekture koji ukazuje da treba poštovati tradiciju, ali gledati i u budućnost“, naveo je Janjić.

Srpska pravoslavna crkva planira da dovrši katedralu čim za to pribavi finansijska sredstva, kaže arhimandrit. Međutim, nije poznato kada bi to moglo da se dogodi.

Simbol srpske vlasti

Ali, većina Albanaca ipak ne želi da se priseća ere srpske vlasti.

Arhitekta Sali Šoši iz Kulturnog nasleđa bez granica kaže da crkva služi da podseća Albance na mračan period kada je „[srpska] država koristila urbano planiranje u političke svrhe, kako bi demonstrirala svoju dominaciju nad populacijom kroz religiozne objekte“.

„Crkva svedoči o istoriji devedesetih. To svedočanstvo je vredno ali sama građevina nema nikakvu vrednost“, kaže on.

„Ona nema nikakvu arhitekturalnu vrednost i ne nalazi se na spisku kulturnog nasleđa zato što nije stara građevina“, nastavlja on. Šoši kaže da bi crkva trebalo da bude srušena ili da dobije novu funkciju.

Hram se zaista ne nalazi na spisku zaštićenih lokaliteta kosovske vlade za koje je odgovorno Ministarstvo kulture, omladine i sporta.

Međutim, savetnik ministra Škezlen Dragaj kaže da Ministarstvo nije nadležno da donese odluku o sudbini crkve. „Mi stojimo pri stavu da je bolje da zgrada bude funkcionalna nego porušena“, kaže on.

Univerzitet u Prištini u međuvremenu nema plan da učini bilo šta sa lokalitetom. Međutim, ovo bi moglo da se promeni u okviru unapređenja infrastrukture univerziteta koje je u planu, kaže Ardiaj Kastrati, savetnik rektora.

Arhimandrit Sava odmahuje na mogućnost da hram bude porušen.

„Sama ideja da u 21. veku treba rušiti jedan hrišćanski hram u centru grada od gotovo milion stanovnika je apsurdna“, kaže on.

„U našoj Crkvi duboko verujemo da to nije volja većine kosovskih Albanaca jer ovu ideju nije podržao niko iz vlade Kosova, a ni sam novi Rektor univerziteta“, dodaje arhimandrit Sava.

Krasnići, sociolog, kaže da je najbolja opcija da se postigne dogovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom i pronađe prikladnija lokacija za hram.

Krasnići veruje da bi njegovo rušenje bila greška.

„Osveta... je nešto što bi ugrozilo kredibilitet države [Kosovo] mnogo više nego sama građevina“, upozorava Krasnići.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.