Neosvojene kustoske teritorije
Nezavisna kustoskinja Maja Ćirić iz Beograda i kustos Dejvid Ajala Alfonso (David Ayala) iz Kolumbije dobili su godišnju nagradu Independent Curators International (ICI) i Dedalus fondacije u Njujorku za istraživački saradnički projekat, a baviće se post-konceptualnim izlagačkim praksama u SAD.
Njihov projekat "Neosvojene teritorije" odabran je među predlozima koji su bili uslovljeni time da u njima učestvuje jedan američki umetnik ili kustos, ili da se istraživanje mora obaviti u SAD.
Nagrađeni projekat inspirisan je praksom američkog umetnika Roberta Madervela (Motherwell, 1915-1991), uticajnog predstavnika apstraktnog ekspresionizma u SAD, koji je i osnivač Dedelus fondacije. Inspirisani njegovim zauzimanjem neosvojenih teritorija u slikarstvu svog vremena, Ćirićeva i Alfonso žele da ustanove kakva je danas situacija u tom pogledu, odnosno šta su danas kustoske prakse u SAD.
Prema rečima Maje Ćirić, pre svega će biti fokusirani na kustoske prakse koje proizvode novo znanje.
Projekat “(Un)claimed Territories: Post-conceptual Curating in the United States” podrazumeva istraživanje istorijata ključnih izlozbi i primera post-konceptualnih praksi izlaganja, kao i relevantnih intervjua, kustoskih izjava i drugog referentnog materijala, arhiviranje podataka u digitalnu bazu, uz produkciju stručnog članka i kustoskog priručnika.
Njihov projekat odabran je, kako je obrazloženo, zbog bogatog idejnog koncepta zauzimanja novih teritorija znanja i jedinstvenog saradničkog odnosa koji su uspostavili.
Iako dolaze iz različitih sredina - Kolumbije i Srbije, Maja Ćirić i Ajala Alfonso razvili su plodnu i kontinuiranu konverzaciju o kustoskim praksama širom sveta.
Već uvid u opus kustosa kao što su Lusi Lipard (Lucy Lippard) i Set Sigelaub (Seth Siegelaub) vodi ka tezi da su SAD bile naprednije od Evrope i drugih kustoskih praksi u stvaranju novih teritorija u post-konceptualnim kustoskim praksama. Praksa američkih kustosa često je progresivna u smislu definisanja, nadogradnje i proširivanja načina izlaganja. S druge strane, osim istorijskih prikaza, pokušaji njihovog svrstavanja u šire teorijske okvire post-konceptualne prakse gotovo ne postoje. Ako se pretpostavi da su i ranije i sadašnje kustoske prakse u SAD izraz jedinstvenih kuratorskih pozicija, cilj istraživanja Maje Ćirić i Alfonsa je njihovo kritičko artikulisanje.
Istraživanje će, izmedu ostalog, biti usmereno i na ulogu kustosa u kontekstu prekarnih, neočekivanih ili ograničenih uslova rada, kao i na diskurs i praksu kustosa kao osobe koja kreira ili omogućava (drugačiji i neobičan) prostor izlaganja. To se odnosi i na pitanje uloge kustosa ne samo u smislu projektnog predloga, već i načina na koji taj predlog odgovara (u realnom vremenu) specifičnostima produkcije.
I Maja Ćirić i Alfonso učestvovali su 2010. u programu "Curatorial Intensive" ICI-ja, čijih je oko 200 polaznika i moglo da predloži projekte za nagradu za istraživanje.
Maja Ćirić deluje kao nezavisna kustoskinja i likovna kritičarka, a do sada je, osim u Beogradu, radila i u Njujorku, Beču, San Dijegu, Dubaiju, Šangaju.
Ove godine je komesar Paviljona Srbije na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, a nedavno je odbranila doktorsku disertaciju "Institucionalna kritika i kustoske prakse" na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Teorija umetnosti i medija).
Prema rečima Maje Ćirić, njena praksa ne može se definisati dominantnim geopolitičkim strukturama i njihovim uticajem na svet umetnosti. Umesto toga, ona pokušava da razmislja o svetu umetnosti drugačije, u kritickom i kontekstu post-globalizma.
Tokom 2012. godine Maja Ćirić je učestvovala, na poziv Sači galerije, i u velikoj stodnevnoj onlajn izložbi stotinu kustosa iz celog sveta, među kojima su i bili predstavnici najznačajnijih i najvećih muzeja i galerija. Među pozvanim kustosima za projekat “100 kustosa 100 dana” bilo svega četvoro iz Istočne Evrope, a iz regiona Jugoistočne Evrope pozvana je samo Maja Ćirić, koja je predložila radove desetak umetnika iz Australije, SAD, Kine, Malte, Srbije...
Maja Ćirić je dobitnica i nagrade "Lazar Trifunović" za likovnu kritiku za 2007. godinu, kao i nagrada CEC ArtsLinka i ISCP-a u Njujorku, u kojem je 2011. imala nagradnu izložbu “The Power to Host”.
Kolumbijski kustos Ajala Alfonso, koji je i umetnik i istraživač, radi i kao glavni urednik žurnala em_rgencia o savremenoj umetnosti. Fokusiran je na istraživanja društvenih pokreta, javnih politika, obrazovanja i medija iz ugla umetnosti i vizuelne kulture. Dobitnik je, izmedu ostalog, Fulbrajtove stipendije za nastavak studija u SAD u 2013.
*Foto: Maja Ćirić (Davor Konjikušić)
(SEEcult.org)
