Nesvrstani i Filmske gerile Mile Turajlić u DKC-u

Dokumentarni diptih “Non-Aligned & Ciné-guerrillas” (Nesvrstani i Filmske gerile) Mile Turajlić, zasnovan na filmskim materijalima Stevana Labudovića o stvaranju Pokreta nesvrstanih i o borbi Alžira za nezavisnost, biće prikazivan od 13. do 22. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz razgovore sa autorkom i prateću izložbu “Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus” koja će biti otvorena 18. marta u Muzeju afričke umetnosti.

Domaća premijera tog diptiha bila je na 28. Festivalu autorskog filma (FAF), nakon čega je nagrađen na Festivalu angažovanog filma u Alžiru, a nedavno je imao i njujoršku premijeru.

“Nakon što sam predstavila diptih na 28. FAF-u u Beogradu, imala sam priliku da odem u Alžir, što bi verujem Stevanu Labudoviću bila najdraža projekcija. Film je na Festivalu angažovanog filma u Alžiru osvojio Grand Prix, učesnici koji su bili deo filma ‘Filmske gerile’ su došli na projekciju, obratili se publici i to je bilo veoma emotivno. Prošle nedelje je bila premijera filma u Njujorku, tako da je ovaj diptih počeo da živi bioskopski život. Jako mi je bilo važno da se vratim u Beograd i da osmislim koncept u okviru koga ću svako veče da budem tu i da se susretnem sa publikom jer ovi filmovi otvaraju dosta tema”, rekla je 13. marta na konferenciji za novinare Mila Turajlić, koja je i jedna od kustoskinja izložbe u MAU, pored Maje Medić, Ane Knežević i Emilije Epštajn.

Emilia Epštajn, Vladimir Tomčić, Mila Turajlić i Ivan Aranđelović, foto: Tanja Drobnjak

Mila Turajlić izrazila je posebno zadovoljstvo zbog muzejskog dela projekta, jer je priča o snimatelju Filmskih novosti Stevanu Labudoviću od inicijalne filmske ideje postala koncept nazvan “Filmski žurnali Nesvrtanih” – “jedan pravi umetničko-istraživački poduhvat”.

“Mi ne stajemo na ovome već nastavljamo da istražujemo i skeniramo filmske materijale koje su snimatelji Filmskih novosti snimali za nesvrstane zemlje”, rekla je Mila Turajlić, nagrađivana autorka dugometražnih  dokumentaraca “Sinema komunisto” i “Druga strana svega”, čiji je diptih imao svetsku premijeru na IDFA 2022. godine.

Filmovi koji čine diptih bazirani su na dosad nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Labudović, koji je 30 godina pratio predsetnika SFRJ Josipa Broza Tita. Rad na filmu trajao je čak sedam godina, a Labudović je bio uključen u prve tri, budući da je preminuo 2017. godine.

Direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić istakao je značaj arhivske filmske građe i naglasio da je toj kući čast što je dosadašnji opus Mile Turajlić vezan za arhiv Filmskih novosti.

“Filmovi koje je ona snimila govore o njenoj temeljitosti, i naš arhiv poznaje dovoljno dobro i kao naša šefica arhiva. Dokumentarni film se ne može falsifikovati i zato su oni najbolji čuvari sećanja na neko prošlo vreme. Zato je važno da se arhivska građa putem projekata kao što je Milin učini dostupnim široj javnosti i da dožive satisfakciju koju zaslužuju. Publika se ne može prevariti”, rekao je Tomčić, dodajući da je Mila Turajlić na neki način deo kolektiva Filmskih novosti, vrhunski profesionalac i pre svega prijatelj.

Stevan Labudović i njegova 35mm kamera na stativu, foto: Maja Medić, 2022.

Kustoskinja MAU Emilia Epštajn izrazila je veliko zadovoljstvo povodom rada na izložbi koja će biti otvorena na dan potpisivanja Sporazuma o primirju između Francuske i Alžira 1962. godine, kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954-1962) i koji označava kraj francuskog kolonijalizma u tom delu Afrike.

Izložba je zasnovana na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su od 1958. godine aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine.

“Mnogo nam je značilo da u našem radu na arhivu pridodamo usmene istorije koje su došle preko Mile, tj. jedan ljudski momenat koji će biti važan deo ove izložbe. Imali smo posebnu priliku da nam Mila i Maja Medić ukažu na Maju Plavšić, službenicu Crvenog krsta koja je učestvovala u Alžirskom ratu. I sa jako puno ljudi smo dodatno bili u komunikaciji kako bismo što više saznali o gospođi Plavšić i čitavom tom periodu. Pored snimaka sa Majom Plavšić uvrstili smo i podatke koje je Mila snimila sa Borkom Lalović, suprugom Miloša Lalovića, ambasadora u Tunisu. U poslednje vreme našem muzeju postaje važan antikolonijalni kontekst, kao i tema dekolonijalizacije institucija i govora”, rekla je ona.

U temi Alžira, kako je dodala, bilo je jako zanimljivo videti period završetka rata, ali je bilo i interesantno pratiti šta se posle desilo, tj. koji potencijali se nisu ostvarili.

Podsetila je da su osnivači MAU Zdravko Pečar, koji je bio ratni dopisnik, i Veda Zagorac, koja je bila ataše za štampu u jugoslovenskoj amabasadi u Tunisu, takođe bili savremenici Stevana Labudovića. Prema određenim prepiskama i fotografijama, pronađeni su u istom trenutku na istom mestu.

Značaj dokumentarnog diptiha Mile Turajlić i celog projekta istakao je i nekadašnji dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, koji je konstatovao da ima mnogo ljudi koji su za života zaslužili da imaju film o sebi i o svom radu, a činjenica da Labudović nije doživeo premijeru filma u kojem je glavni junak predstavlja nešto što ne bi trebalo da se često dešava.

“Pojavom Mile Turajlić je bilo potpuno jasno da imamo vanserijski filmski talenat. I drago mi je da je svoju karijeru opredelila prema filmskoj arhivistici. Dve stvari su u istoriji dostojanstveno ostarile, to su rokenrol i filmska traka. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posveti jednom filmskom arhivu već je izrodila nekoliko fantastičnih rezultata, a to su ova dva filma. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, taj deo kulturnih dobara ko zna koga još mora da sačeka da bi postao dostupan javnosti. Ovaj deo je postao dostupan javnosti i ustalasao ju je. Naši autori iz Filmskih novosti su stvorili za mnoge zemlje dragocene materijale koje oni nemaju. Mnoge kinematografije su dobile svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima sa ovih prostora. Nadam se da si Mila ovoga svesna i molim te da nastaviš da se baviš ovom temom i dalje”, poručio je Zelenović.

Radoslav Zelenović, foto: Tanja Drobnjak

Urednik filmskog programa DKC-a Ivan Aranđelović zahvalio je Mili Turajlić na ekskluzivitetu da njen film bude prikazan upravo u tom bioskopu. Uzvrativši na lepim rečima, Mila Turajlić zahvalila je KCB-u na tome što je već dugi niz godina “kuća dokumentarnog filma” i što je uspeo da održi jedan prostor u Beogradu gde autorski dokumentarni film može da igra na redovnom repertoaru i tako postoji u bioskopskom životu grada.

Projekcije diptiha Mile Turajlić su od 18 i 20.30 sati, a tokom prve nedelje prikazivanja autorka će razgovarati sa publikom između projekcija.

Mila Turajlić imaće i autorsko vođenje kroz izložbu u MAU 19. marta u 11 sati.

(SEEcult.org)