Neverica i tuga zbog smrti Torbice širom regiona
Iznenadna smrt pozorišnog reditelja Igora Vuka Torbice primljena je sa nevericom i tugom širom regiona, u kojem je i ostvario ključne predstave na koje podsećaju pozorišta, festivali i mediji, kao i njegove mnogobrojne kolege, prijatelji i poštovaoci, dok porodica moli za razumevanje za situaciju.
Glumica Hana Selimović, koja je igrala u Torbičinom "Tartifu" i sa kojom je bio u emotivnoj vezi, objavila je na društvenim mrežama da će zauvek ostati njen svetionik. “Dragi prijatelji, hvala svima na rečima i pomoći koju tako velikodušno pružate. U mom srcu je toliko puno ljubavi za čoveka koji mi je pružio najlepše trenutke mog života, da želim da tu ljubav podelim sa svetom. I pustim svetlo i život da odnesu pobedu, nad besmislom ovog vremena. Igor je bio i ostaće moj svetionik. Ka njemu idem, zauvek. Takvi ljudi su retki, njih treba, samo voleti”, navela je Hana Selimović.
Hana Selimović, Tartif, SNP/NP Sombor, foto: Siniša Trifunović
Torbičina sestra Una Torbica takođe je zahvalila svima na saučešću i zamolila za razumevanje za situaciju. “Hvala vam svima dragi ljudi. Molim vas da mi oprostite ako u ovom momentu ne mogu da vam se javim i imate razumijevanja za situaciju i neizmjeran bol kroz koji svi prolazimo, porodica, moja đeca, Hana. Vaša ljubav i potpora beskrajno nam svima znači”, navela je Una Torbica na Fejsbuku.
Reditelj Kokan Mladenović nazvao je Torbicu “princem teatra” i uporedio ga sa slavnim pesnikom Brankom Miljkovićem (1934-1961), koji je takođe tragično okončao život.
Mladenović je konstatovao da je Torbica odabrao da ode na vrhuncu moći.
“Igor Vuk Torbica je bio Princ Teatra. Onako kako je Branko Miljković bio Princ Poezije. I posle Miljkovićevog tragičnog kraja ljudi su mislili da će se pojaviti neko sličan. I nije se pojavio. U ovim našim malim sredinama ne postoje dva Jovana Ćirilova, dve Borke Pavićević, dva Igora Vuka Torbice. On je odabrao svoj kraj na vrhuncu moći, onda kad je pokorio pozorište regiona i pokazao da je buduće vreme njegovo vreme. Decenije koje dolaze morale su biti njegovo zvezdano vreme, a umesto toga on je sebe prerano preselio u zvezde. U vremenima koja dolaze Igor Vuk Torbica bi morao biti idol i putokaz pozorišnim generacijama. Pošten, angažovan, lep i pametan, nalik još jednom svom sudrugu iz vremena tragedija, Ivi Loli Ribaru, naš je mladi prijatelj odustao od Zemlje koja se ne da popraviti i otišao da režira Nebo. Neka su ti mala sva sazvežda kojih ćeš se taći i neka je tvoj potpis na nebu vidljiv i kad neba više ne bude, dobri moj”, naveo je Mladenović na Fejsbuku, a njegovu poruku podelile su mnoge kolege, pozorišne kuće i festivali.
Utisak nedelje, Nova S, screenshot
Reditelj Dino Mustafić naveo je na Tviteru da je poznavao Torbicu još od njegovih studentskih dana, te da je bio poseban reditelj i čovek, uvek spreman da kritikuje postojeće sisteme, bez straha i pristrasnosti i da govori istinu. "Njegov umetnički jezik je bio i društvena alternativa, drugačiji i bolji svet", istakao je Mustafić.
Narodno pozorište Sombor, u kojem je režirao Molijerovog "Tartifa", u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP) u Novom Sadu, navelo je na Fejsbuku da "postoje ti neki trenuci kada predstava ipak stane. Možda će i biti nastavljena, ali ne na isti način. Mirno more, dragi divni Igore..."
Narodno pozorište u Beogradu objavilo je na Tviteru da je sa "velikom tugom primilo vest da nas je napustio Igor Vuk Torbica, pozorišni reditelj".
Šabačko pozorište istaklo je da da je bila čast poznavati ga i pratiti njegov fantantastičan rad u pozorištu i kulturi. "Zbogom, genije! I hvala ti na svemu", objavio je taj teatar.
Festival Grad teatar u Budvi, koproducent "Krvavih svadbi" sa SNP-om, istaklo je da je Torbica bio "veliki čovek i veliki umetnik". "Učinio nam je čast da deo svog beskrajnog i vanvremenskog talenta podeli sa nama. Imali smo sreću da nam je bio i prijatelj. Zbog toga danas, utučeni i nemi, ne nalazimo reči utehe. Veliki Igore Vuče, počivaj u miru", poručio je Grad Teatar, koji je Torbici dodelio nagradu za pozorišno stvaralaštvo za 2017/2018. godinu, za “izuzetno promišljeno, temeljito i nekonvencionalno čitanje i uprizorenje Lorkinih “Krvavih svadbi”.
Zagrebačko kazalište mladih, u kojem je Torbica režirao dramu “Hinkeman”, otkazalo je bilo program 17. juna uveče zbog smrti dragog kolege i prijatelja, a povodom njegove prerane smrti objavilo je da je trenutak u kojem se tragično prekine mlad život - trenutak u kojem u jednom svom dahu zastane čitav svet, te da je potpuno nevažno radi li se o pokušaju racionalizacije neobjašnjivog, ili tek o naivnom načinu na koji možemo potražiti utehu u trenucima potpunog besmisla, jer u slučaju gubitka Igora Vuka Torbice, reč je pre svega o činjenici.
"Kazalište je zastalo, svesno da je negde iz dubine njegova srca zaista izvučena životna sila koja ga je gradila autentičnim rukopisom koji će biti nemoguće nastaviti ili nadopisati", navelo je ZeKaEm.
Ističući da je profesionalni put Torbice bio zaista jedinstven, buran i beskompromisan, ZKM podseća na reči teatrološkinje Nataša Govedić u svojoj kritici predstave "Tit Andronik" da taj komad "(…) ne zazire pred teškim Šekspirovim pitanjima, niti ga pokušava popularizovati na način prigušivanja nelagode (…)“. To kao misao može biti, kako dodaje ZKM, biti preneseno u same temelje Torbičine poetike i njegovog razumevanja pozorišta kao mesta u kojem je moguće sve i u kojem postoji samo jedna zabrana, a to je ona o zaobilaženju istine.
"Njegovo je pozorište u svakoj svojoj slici bilo kontinuirano putovanje do nas samih, istovremeno oslobađajuće i bolno, jednostavno i neobjašnjivo u svom efektu", istaklo je ZKM, podsećajući na strelovit profesionalni put Torbice od ispitne predstave "Pokojnik", nagrađene nagradom "Hugo Klein", te odmah uvrštene na repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta "Bez prevoda", preko von Kleistovog "Razbijenog krčaga" u istom pozorištu, te brojnih produkcija u Hrvatskoj i susednim zemljama, pa sve do najnovijeg naslova dogovorenog sa ZKM-om pre nekoliko dana, a planiranog u idućoj sezoni.
"Upravo je za ZKM i za ovaj ansambl Igor Vuk Torbica bio osobito vezan, kroz dve produkcije koje su bez sumnje ostavile veliki trag u savremenom hrvatskom pozorištu; hrabre interpretacije Šekspirove tragedije Tit Andronik, te pre svega nezaboravnog uprizorenja Tollerovog Hinkemanna, predstave koja je odmah po premijeri doživela kultni status u čitavoj regiji", navelo je ZKM i podsetilo da je prilikom gostovanja te predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu, pozorišna kritičarka Ana Tasić zapisala za Politiku da je to "(…) nesvakidašnje umetničko delo koje se retko sreće u našoj regiji, vrtoglavo obnavljajući veru u umetničku snagu pozorišta".
"Torbičin je Hinkemann istovremeno i paradigma njegovog temeljnog rediteljskog postupka, koji leži u jednostavnosti razumevanja i osećanja za ono što je bilo, te apliciranju tog znanja na ovo što je danas. A u ansamblu ZKM-a Torbica je uvek pronalazio saradnike raspoložene za takvu vrstu istraživanja u izvedbi, spremne na dijalog s njegovom poetikom koja je u svakom izvođaču tražila osobne unutrašnje razloge bivanja na sceni, kako je sam jednom prilikom istakano. Bez takve izloženosti i bez takve hrabrosti u svetu Igora Vuka Torbice nije bilo ni pozorišta. U jednom trenutku predstave Hinkemann iz prostora tišine odjednom se začuje bezvremenski hit benda The Mammas & The Pappas California Dreamin, pesme u kojoj se iz ledenog Njujorka nostalgično i kroz žudnju za domom sanjaju neki mekši, mirniji i topliji krajevi. Ansambl ZKM-a i svi njegovi zaposleni opraštaju se od dragog saradnika i prijatelja s verom i nadom u to toplo srce Kalifornije u kojem negde i dalje snažno kuca srce neprežaljenog Igora Vuka Torbice".
Hinkermann, ZKM, foto: Marko Ercegović
HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci, u kojem je Torbica režirao Molijerovog “Mizantropa”, istaklo je da je zatečeno tužnom vešću o odlasku jednog od najboljih – odlasku omiljenog, hipertalentovanog, mladog nagrađivanog reditelja.
“I bio je sve to, jedan od najtalentovanijih reditelja čije su predstave obeležile i hrvatsko glumište. Uprkos svojim još mladim godinama, ostavio je predstave koje neće biti zaboravljene nakon svog scenskog života. Imali smo sreću što je jednu od njih, Molijereovog ‘Mizantropa’, režirao u riječkom ‘Zajcu’. Upoznali smo tada umetnika i čoveka kakvog se ne sreće često, i zato još više boli spoznaja o neizmernom gubitku”, navelo je HNK Ivana pl. Zajca.
Saučešće porodici i prijateljima Torbice izrazio je i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, navodeći da je vest o preranoj smrti tog "izuzetno talentovanog pozorišnog reditelja primljena u Ministarstvu kulture i informisanja sa zaprepašćenjem i nevericom".
Potresne oproštajne poruke objavile su na društvenim mrežama mnogobrojne Torbičine kolege i saradnici, među kojima su i glumice Branka Otašević, Urša Raukar-Gamulin, Barbara Nola, Daria Lorenci Flatz, Areta Ćurković, Viktorija Stepanovska, rediteljke Anica Tomić, Milica Kralj, dramaturg Dimitrije Vojnov, glumac Emir Hadžifejzović i kolege iz Kamernog teatra 55…
Mediji u regionu prenose intervjue koje su objavljivali poslednjih godina sa Torbicom - beogradski nedeljnici Vreme i Nin, zagrebačke Novosti...
Torbica je okončao život 16. juna u Rovinju, gde je doputovao samo par dana ranije iz Srbije.
Njegova porodica kratko je saopštila: "Napustio nas je u 33. godini Igor Vuk Torbica, pozorišni reditelj. Rođen u Drvaru, odrastao u Rovinju, školovao se i živeo i radio u Beogradu, kao i u mnogim najznačajnijim pozorištima širom regiona. U gradu koji je voleo i odabrao, napravio je neke od svojih najboljih predstava, kao i u Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Rijeci, Somboru, Bitolju“.
Prema navodima portala nova.rs, Torbica je ostavio oproštajna pisma Hani Selimović i svojoj nekadašnjoj profesorki na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Alisi Stojanović.
Rođen u Drvaru 1987. godine, Torbica je diplomirao 2013. na FDU u klasi profesorke Alise Stojanović, a kao najbolji student pozorišne režije u generaciji, dobitnik je nagrade "Hugo Klajn". Na trećoj godini studija za ispitnu predstavu "Pokojnik" dobio je glavnu nagradu festivala "Studio fest", nakon čega je uvrštena u redovni repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojem je kasnije režirao "Razbijeni krčag" Hajnriha fon Klajsta.
Prošle godine prvi put je učestvovao na Bitefu Molijerovim “Tartifom”, koji je većina domaćih pozorišnih kritičara proglasila bila pozorišnim događajem sezone, а reč je ovovremenoj srpskoj priči o društvenom licemerju, lažima i pristajanju, nastaloj u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Režirao je i "Carstvo mraka" Lava Tolstoja (Narodno pozorište u Beogradu), Molijereovog "Don Žuana" (Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin), "Hinkemana" Ernsta Tolera (Zagrebačko kazalište mladih), "Priče iz Bečke šume" Edena fon Horvata (Gradsko dramsko kazalište "Gavela")...
Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu "Bez prevoda" u Užicu dobio je 2016. godine nagradu "Ardalion" za najbolju režiju za "Hinkemana", koja je proglašena i najboljom predstavom tog festivala i od stručnog žirija i od publike. Za tu dramu o krizi muškog identiteta, koju metaforički izjednačava sa stanjem u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, dobio je i nagradu 43. Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra (INFANT) u Novom Sadu, te nagradu 31. Gavelinih večeri, kao i nagradu za najbolju predstavu u celini na 24. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci.
Vreme i mesto sahrane Torbice biće naknadno objavljeni.
*Naslovna foto: Jaka Babnik (detalj)
(SEEcult.org)
