(Ne)vidljivi zidovi 30 godina posle pada Berlinskog
Regionalna konferencija Srpskog PEN centra, posvećena Evropi 30 godina nakon pada Berlinskog zida, uz poseban fokus na Zapadni Balkan, održana je od 3. do 5. decembra u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu uz živu diskusiju o društvenim, kulturnim i političkim prilikama na evropskom kontinentu koji se tri decenije nakon tog istorijskog događaja suočava sa novim granicama, jačanjem konzervativizma i populizma, ali i sa fenomenom idealizacije nedavne prošlosti.
Nekoliko tema nametnulo se u izlaganju većine učesnika, a prema navodima organizatora, jedna od njih je činjenica da pad Berlinskog zida nije označio kraj svih granica u Evropi, već da su se u proteklih 30 godina formirali različiti - po posledicama i trajanju, vidljivi i nevidljivi zidovi, koji su delili ili i dalje dele evropski kontinent.
Foto: Peter Dargatz / Pixabay
Druga važna tema te konferencije bio je marginalizovan status književnosti i kulture u balkanskim i evropskim tokovima.
Učesnici su se bavili i iskustvom krize koja u različitim oblicima i pod različitim imenima jeste deo savremenog evropskog iskustva – od krize poverenja i krize demokratije, preko ekonomskih kriza i migrantskih kriza, sve do populističkog talasa koji je snažno zapljusnuo čitave delove Evrope.
Foto: Florian Wächter / Pixabay
Bilo je reči i o novom konzervativizmu koji je posebno snažno izražen u kulturi i društvu zemalja Istočne i Srednje Evrope, kao i o prisutnom “optimizmu sećanja”, zbog kojeg se minuli periodi rediguju i idealizuju, čime se onemogućava kritičko razumevanje novije istorije.
Učesnici konferencije “Evropa: 30 godina od pada Berlinskog zida” razmatrali su i odjek tog istorijskog događaja u savemenoj evropskoj kulturi i književnosti, ocenivši da nije ujednačen u svim evropskim književnostima i da je u pojedinim periodima bio više izražen u subkulturi nego u visokoj kulturi i književnosti.
Konferencija se posebno bavila pitanjima Zapadnog Balkana koja ostaju turbulentna i neizvesna i 30 godina posle pada Berlinskog zida, budući da je taj prostor nekoliko puta promenio dominantno političko ime, a na njemu je u međuvremeno nastalo mnoštvo novih granica. Posebno je naglašeno da je to jedini evropski prostor koji nije integrisan u evropske političke i društvene tokove, već je ostao na evropskoj periferiji, bez jasne perspektive u daljem razvoju događaja. Nedostatak jasne perspektive učinio je zemlje Zapadnog Balkana prostorom sve masovnijeg egzodusa malih ljudi, ali i prostorom na kome se krhka demokratija lako preobražava u obnovljeni autoritarizam.
Foto: Hans Braxmeier / Pixabay
Kao što pad Berlinskog zida u trenutku u kojem se desio nije izazvao reakcije u društvu u Srbiji kakve je izazvao u najvećem delu Evrope, tako ni danas, 30 godina posle tog istorijskog događaja, u domaćoj javnosti nije bilo dovoljno rasprava o posledicama pada Berlinskog zida, niti o evropskim okolnostima u sasvim savremenom kontekstu, saopštio je Srpski PEN centar.
Među učesnicima konferencije “Evropa: 30 godina posle pada Berlinskog zida” bili su pisci i kritičari iz Srbije, Srednje i Istočne Evrope: Tone Peršak (Slovenija), Vladimir Martinovski (Severna Makedonija), Elizabet Čičeri-Ronaj (Mađarska), Mihal Ramač, Srđan V. Tešin, Vida Ognjenović, Vera Kopicl, Mihajlo Pantić, Laslo Blašković, Vladimir Kopicl, Dragan Babić i Gojko Božović.
*Naslovna fotografija: Michael Kauer / Pixabay
(SEEcult.org)
