Nije kraj, jeste novi početak

Kapitalizam kao najmoćniji virus, vanredno stanje kao izgovor za jačanje autokratije, dve strane medalje novih tehnologija u uslovima socijalnog distanciranja, sudbina pozorišta i kulture generalno nakon korona krize – neke su od tema o kojima su razmenili mišljenja filozof Srećko Horvat i pozorišni reditelj Oliver Frljić u prvom digitalnom izdanju Filozofskog teatra, održanog 9. aprila na YouTube kanalu Bitef teatra u Beogradu.

Dotakavši se niza tema u rasponu od načina na koji lično podnose izolaciju do geopolitičke situacije i mogućnosti stvaranja drugačijeg sveta nakon pandemije korona virusa, Horvat i Frljić su se “videli” prvi put posle nedavne saradnje u Burgteatru u Beču, gde su kurirali program pozorišnih predstava, predavanja i performansa "Evropa mašina". Frljić se u međuvremenu vratio u Zagreb, gde koristi priliku da odahne od “stvari koje su ga prestizale”, razmišlja šta bi mogao da radi i šta će biti sa pozorištem kao medijem uopšte, Horvat je ostao zaglavljen u Beču, a iz trenutnog stana, vodi ovih dana i neke od zanimljivih razgovora na onlajn TV pokreta DiEM25 za demokratizaciju Evrope.

Posle jednočasovnog razgovora, održanog preko Zoom platforme, Horvat i Frljić složili su se da korona kriza neće značiti kraj, bar što se tiče pozorišta, ali će najverovatnije predstavljati neki novi početak.

Kako će izgledati pozorište u budućnosti ni sam Frljić ne može još da zamisli, a pita se i da li će teatarska publika biti kakva je bila.

Frljić je ispričao u tom kontekstu da je upravo razgovarao sa upravnikom Šauspil teatra u Štutgartu (Schauspiel) o eventualnom nastavku rada na predstavi “Zločin i kazna”, čija je premijera bila zakazana za 18. april, a on ga je iznenadio opaskom da ne zna da li će glumci posle korona krize uopšte hteti da stoje na udaljenosti manjoj od dva metra.

Pitanje je stoga šta će biti sa konceptom izvođenja predstava uživo, da li će se u pozorištu sedeti na pet metara razdaljine, da li će fizički kontakt među izvođačima biti moguć…

S obzirom da su sva pozorišta u Nemačkoj zatvorena za sada do 19. aprila, neizvesno je i šta će biti sa produkcijom koju je trebalo da radi u Kelnu u maju, kao i sa još dva projekta planirana do kraja godine, rekao je Frljić, dodajući da se pita da li će se nešto esencijalno promeniti sa pozorištem kao medijem, ali i kako će se publika ponašati nakon svega, da li će više i na koji način dolaziti.

Prema njegovim rečima, premeštanje pozorišta u virtuelno okruženje u vidu emitovanja snimaka predstava ima i dobre i loše strane.

Iako se formirao gledajući mnoge predstave i premda bi u nekom drugom kontekstu bio za to da ne postoji primat izvođenja uživo, Frljić je rekao da je ovde, međutim, u pitanju politička odluka da li se pristaje na to ili ne.

“Te predstave onlajn su uglavnom loši ili neprofesionalni snimci, ne daju pravi uvid, postoje za nešto drugo… Možda je to dobro da bi se premostio ovaj period do dana kada ćemo opet - ako ćemo ikada moći da idemo u pozorište, ali mislim da postoji osnovna razlika između onoga što u pozorištu postoji, a to je mogućnost izbegavanja određene kontrole, koja na snimku ne postoji – sve je snimljeno i ne postoji mogućnost izlazka iz zacrtane matrice”, rekao je Frljić, dodajući da je druga stvar eksperimentisanje modernim tehnologijama, koje je bilo odgovor na pojavu novih medija. “Tada je bilo pozicionirati se antagonistički ili iskoristiti ih, učiti, prepisivati od njih, ali ovo je situacija u kojoj nije toliko estetsko pitanje koliko je političko”, rekao je Frljić.

Napominjući da rizikuje da zvuči patetično, Frljić je naveo da onlajn predstave znače da umetnici nemaju mogućnost da pogledaju publici u oči.

“Pozorište je, osim što je vizuelna umetnost, i umetnost izgovorene reči, i taktilna umetnost -- počiva na vrsti fizičkog kontakta – dišemo isti zrak u istom prostoru, ali ta činjenica se sada ne događaja”, dodao je Frljić, navodeći da su onlajn predstave na različite načine dezinfikovane - i doslovno, i metaforički, a toga u pozorištu zapravo nema. “Pozorište je imanentna jedna prljavština koja je sada postala na neki način najveći neprijatelj. Možda će sva ta sredstva za dezinfekciju počistiiti i pozorište”, naveo je Frljić.

Horvat je podsetio na haranje kuge početkom 17. veka u Londonu, koji je zbog toga bio zatvoren čak 60 meseci, kao i sva pozorišta, a budući da je Šekspir u to vreme napisao nekoliko drama, upitao je Frljića kako bi čitao Šekspira danas, s obzirom na koronu.

“Radeći ‘Hamlet mašinu’, dosta smo se referisali na Artoa i njegov tekst ‘Kazalište i kuga’, primarno zbog toga na koji način kuga stoji kao metafora, što labavi socijalne norme…”, rekao je Frljić, podsetivši na još raniji period haranja kuge sredinom 14. veka i vreme nastanka “Dekamerona” koji pokazuje na koji način se rastvaraju s jedne strane, a sa druge pojačavaju određene društvene norme i različite društvene kontrole, što nas dovodi do situacije danas.

“Cela ova pandemija služi kao veliki izgovor za suspenziju velikog dela prava, a kada se ona jednom izgube, dug je proces da se vrate. Ali, u svemu postoji veliki potencijal. Pitanje šta ćemo napraviti sa ovim i kako ćemo se postaviti prema celoj situaciji. Nema velikih polemika o svemu, permanetno je vanredno stanje već od 2001. godine i nastavlja se, samo se koriste neki novi argumenti da bi ostalo permanento”, rekao je Frljić.

Prema njegovim rečima, selidba u digitalno okruženje podrazumeva mnogo veće i opasnije mogućnosti socijalne kontrole, a pitanje je da li je to put sa kojeg je moguće vratiti se.

Pitanje je stoga kako naći pravu meru između toga da se zaštite životi, naročito rizičnih grupa, a da se sa druge strane ne odustane od određenih prava i sloboda, koja su već nagrižena od pojave interneta.

Frljić i Horvat dotakli su se u tom smislu i klasnog pitanja u doba korona krize, jer je, kako je rečeno u razgovoru, u Americi sada već jasno da cela pandemija ima rastističku dimenziju, klasnu dimenziju, jer nemaju svi mogućnost da ostanu u izolaciji – neko mora izaći na tržiše rada, izložiti se…

Pandemija korona virusa utiče drastično i na Evropu, kojoj manjka solidarnost, a prema mišljenju Horvata, i izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da ne želi da prihvati obveznice “vrlo verovatno znači kraj evrozone”, odnosno evra. Klasno pitanje epidemije, kako je dodao, bilo je poznato već u 13. veku u Dubrovniku, gde je stvoren prvi morski karantin zbog kuge – među zaraženima je najviše bilo služavki. To sve je kasnije dovelo do urušavanja feudalizma.

Urušavanje kapitalizma, međutim, za Frljića nije izgledno.

“Kapitalizam je najmoćniji virus. Sama istorija njegovih mutacija i koliko je patogen govori da nema previše prostora za optimizam. Ova solidarnost je takva da se već sada nalaze načini kako da se pretvori u različite oblike profita - ekonomskog, simboličkog… Vidimo da čak i u Nemačkoj neoficijleno ide debata da li možda ipak određeni broj ljudskih života treba staviti u neku zonu rizika da bi se ekonomski procesi nastavili. To je taj koncept biopolitike… (Američki predsednik Donald) Tramp se tu bar ne skriva – javno kaže da će biti ‘dobar posao’ ako bude samo 100.000 mrtvih”, rekao je Frljić, na šta se Horvat nadovezao podsećanjem na Staljinove reči da je smrt jednog čoveka tragedija, a smrt miliona statistika.

I Frljić smatra da se polako već priprema termin za taj diskurs u kojem će se praviti kalkulacija broja smrti kako bi ekonomski i politički sistem sa različitim modifikacijama opstao.

“Nismo daleko od toga kada će se početi otvorenije govoriti o tome… Cela ova kriza dovodi u pitanje temljne društvene vrednosti na kojima su počivala ili se bar pravila da počivaju savremena društva. Isto pitanje je sa ekonomskom kriozom, a postaviće se pitanje i šta sa kulturom. To je neminovno u neoliberalnom kontekstu u kojem je kultura nešto što nikada nije bila esencijalno podržano, gurana je na tržište”, rekao je Frljić, dodajući da se i u Nemačkoj, gde pretežno radi poslednjih pet godina i gde ima ogroman broj pozorišta, već pojavljuje panika. Ipak, mnoge njegove kolege iz Berlina, koje rade u Maksim Gorki teatru kao slobodni umetnici dobili su bez problema pomoć od 5.000 evra.

U Hrvatskoj je Ministarstvo kulture, kako je dodao, donelo odluku da finansijski podrži samostalne umetnike, ali je problem što nemaju svi koji su aktivni na sceni taj status, a i “procedura je takva da niko ne dobije”, jer treba doneti dokaze o svim ugovorenim poslovima, a zna se da se ugovori potpisuju neretko i na dan premijere.

“Dosta ljudi zbog toga je u velikoj panici… Ako nas slučajno gleda ministarka kulture, apelujem da apravi nešto za te ljude, jer će za dve nedelje biti gladni. Ionako su do sada preživljavali. Izostanak sluha Ministarstva kulture je strašan po meni”, rekao je Frljić.

Pandemija korona virusa, kako je napomenuo Horvat, dovela je i do svojevrsnog ukidanja društva, jer su zatvoreni kafići i druga mesta društvenosti. Samim tim smanjena je mogućnost otpora, pobune.

“U SAD se Berni Sanders predao, što znači da Tramp svaki dan može biti u kampanji”, kazao je Horvat, dodajući da se to odnosi i na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, slovenačkog Janeza Janšu…

Plenković je, nadovezao se Frljić, na kritike predloga o uvođenju praćenja mobilnih telefona osoba u samoizolaciji lakonski uzvratio da Gugl i Fejsbuk ionako već sve znaju.

“U Hrvatskoj koja ima itekako problematičnu istoriju praćenja građana u 90-im i kasnije, odgovarati na taj način… Radi se opasan presedan. Isto je ovo što Vučić radi u Srbiji. Ne vidim to kao nešto čime se stvarno želi isključivo sprečiti širenje epidemije, nego je i pokazivanje mišića, ono u čemu je bio najbolji u svom piku, a to je gaženje građanskih sloboda”, rekao je Frljić, dodajući da se isto odnosi i na mađarskogh premijera Viktora Orbana, kome novi zakon omogućava da dekretom odlučuje.

“I sad dolazimo do pozoišta – demokratiju svodi na lošu predstavu”, dodao je Frljić.

Horvat smatra da je sve to posledica odnosa prema kulturi.

“Sve ovo što gledamo - Orban, Vučić, (britanski premijer) Boris Džonson, koji je nastradao od korone jer joj se smejao… To je na neki način počelo u kulturi… Poljska recimo, reaguje na sličan orbanovski način, a tako si imao probleme, jer si pozorišnu slobodu smatrao onim što ona i treba biti – ruganje vlastodršcima… Ako dopuštate cenzuru u kulturi, to će se kao bumerang vratiti i u ovoj trenutnoj kriznoj situaciji, gde postoji eksterni faktor. Virus, neprijatelj, ratnohuškački diskurs, ratna psihoza, lov na veštice u Hrvatskoj – lekare koji su bili na skijanju, psihoza stigmatizacije bolesnih…”, dodao je Horvat.

Frljić je ukazao i da Poljska ne odustaje od izbora, s tim što će stariji ljudi moći da glasaju elektronski, a mladi ljudi će morati da dođu na birališta.

Horvat je na osnovu toga dodao da se plaši da cela situacija ne uključuje samo nestanak društva, nego i vrstu depolitizacije uopšte, a politizaciju samog virusa. U Mađarskoj, na primer, malo drugačije mišljenje od vlade  može se shvatiti kao kritika virusa, odnosno mera vlade, i može se završiti u zatvoru od 5 godina. Frljić je dodao da je nedavno i u Srbiji pokušana ista stvar hapšenjem novinarke Ane Lalić povodom teksta o stanju u Kliničkom centru Vojvodine.

Novi-stari oblik rasizma je, između ostalog, Trampova izjava da je Svetska zdravstvena organizacija “kinocentrična”, da je ovo “kineski virus”…

Horvat je rekao da, s druge strane, Vučićevo proglašavanje Kineza braćom pođednako nema smisla.

“Nema više braće u tom smislu. Jedina braća bila su možda oni Kubanci koji su dolazili da pomažu Italijanima, ali kada dolaze Kinezi, Rusi, pa i Amerikanci, ne radi se o bratstvu, nego o geopolitičkom interesu”, rekao je on i dodao da izostanak evropske solidarnosti prema Italiji kao jednoj od najpogođenijih zemalja u korona krizi otvara zapravo vrata dolasku Kine, koja će izvoziti maske, doneti Huawei, svoje tehnologije… Ono što ga šokira, dodao je Horvat, jeste to što se ponavlja sličan obrazac kao za vreme grčke krize.

Horvat i Frljić dotakli su se sličnih tema i pre dve godine u jednom od najposećenijih izdanja Filozofskog teatra, koje je održano u sklopu 52. Bitefa, a duže od dva sata razgovarali su o mnoštvu tema - od odnosa pozorišta i društvene realnosti preko problema fašizacije društva, nacionalizma, neoliberalnog kapitalizma, do (ne)mogućnosti civilnog otpora i o potrebi za radikalizacijom protesta.

Sledeće digitalno izdanje Filozofskog teatra biće 16. aprila, a sa Anjom Sušom razgovaraće Maja Pelević, koja će sa Horvatom deliti ulogu moderatora svakog četvrtka u aprilu.

(SEEcult.org)