Nije loše biti čovek Dušana Kovačevića u bioskopima

Novi film reditelja i scenariste Dušana Kovačevića "Nije loše biti čovek" biće premijerno prikazan 7. decembra u Kombank dvorani u Beogradu, a prema rečima autora, želeo je da napravi priču o današnjem vremenu.

“Film je sniman pre ove kuge, da smo znali da će da se pojavi ovo zlo možda bismo uneli i deo te priče. Ipak, čini mi se da smo napravili film koji je odraz jednog vremena i slika takozvanog običnog života sa neobičnim događajima”, izjavio je Kovačević 25. novembra na konferenciji nakon novinarske projekcije.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) koji je izgubio posao i čiji je kum, pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan pokušava da razreši misteriju i, ne nalazeći razumevanje porodice i okoline, razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom, koji ga je sprečio da izvrši samoubistvo, razgovara s njim, čak poveruje da je pas zapravo njegov kum.

Kovačević je naveo da se film “kreće linijom između mogućeg i nemogućeg”, što se provlači kroz ceo njegov opus, te podsetio na “Maratonce”, gde su neki likovi stari 150 godina, i “Sabirni centar” koji se pita ima li života posle smrti.

“U principu, sve što sam radio je na neki način paranormalno, jer naš život nije normalan. Od kako znam za sebe živimo dva ili tri paralelna sveta. Neko se opredeli za ovo, neko za ono, a moje viđenje sveta je otprilike uvek bilo pomalo sumnjičavo i nije bilo egzaktno tačno. Uvek je bio nekakav znak da postoji još jedan svet, još jedan univerzum, paralelni svet koji mi ili ne možemo ili ne želimo da vidimo”, rekao je Kovačević.

Navodeći i da “niko ne može dokazati da je ova priča tačna, ali ni da je ospori kao netačnu”, dodao je da na gledaocima ostaje da veruju ili ne.

Zadovoljan prijemom filma na novinarskoj projekciji, Kovačević je rekao da su dosadašnje projekcije bile kamerne, a sada je film prvi put prikazan u gotovo punoj sali. “Film je lepo proradio, ima komunikaciju i drago mi je da se većini svideo. On je i pravljen za publiku. Rađen je sa namerom da ga publika voli. To je bila neskrivena namera u celom procesu rada, mada je on u sebi poprilično mračan, ali smo se branili dobrim i ljudskim emocijama”, rekao je Kovačević, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Zvezdara teatra.

Kako je dodao, umetnost je praviti ozbiljne priče na način da vam ne zamrače život i to uvek sebi zadaje kao zadatak.

Povodom značajne uloge psa, istakao je da “ta božja stvorenja koja nas okružuju, ptice, životinje, drveće čine lepši deo ove planete”.

“Kad to krene da se uništava, kao što se uništava, onda dobijemo ovo što smo dobili. Ovo je neka vrsta moje zahvalnosti tim divnim stvorenjima, s kojima sam odrastao i s kojima se i danas družim. To je moja posveta svim tim lepim, pametnim i dobrim stvorenjima, koja ne žive baš najlepše, kao ni većina ljudi”, izjavio je Kovačević.

Naslov filma “Nije loše biti čovek” proistekao je “iz ovog našeg života”. “Kada sve saberete i oduzmete, dođete do tog naslova. Ima trenutaka kada čovek počne da sumnja u sve, pa i u sebe. Onda na kraju ipak kaže da je negde jako dobro biti čovek, sa velikim č”, rekao je Kovačević.

Kovačević je zahvalio celoj ekipi, priznajući da je bilo perioda kada nije verovao da će uopšte završiti projekat o kojem su počeli da pričaju još pre četiri godine.

“Onda su išle faze, rad sa (Momčilom Bajagićem) Bajagom na muzici, zatim razgovori s Vojinom jer igra komplikovanu i prilično nezgodnu ulogu da izgleda sve kao da je u redu, a ništa nije zapravo u redu. Trebalo je da se dogovorimo koja je mera verizma u celoj priči”, dodao je.

Izrazivši posebno zadovoljstvo što se u glavnim ulogama okupila generacija glumaca za koju smatra da je izuzetna i da je već ostavila trag na filmu i u pozorištu, ukazao je i na organizacioni problem, pošto se danas izuzetno mnogo snima.

“Nije bilo lako da se u naša 23 snimajuća dana uklopi kad je ko slobodan”, rekao je Kovačević, ističući da je sve te kombinacije uspeo da spakuje pomoćnik režije Slobodan Ivetić i da je svako od glumaca maksimalno uradio svoj deo. “Mislim da svaki dobar posao u ovoj branši počiva na velikom prijateljstvu. Ovo je veliki kolektivni rad”, dodao je Kovačević.

Uz Ćetkovića i Kičića, igraju i Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Lena Kovačević i Andrija Milošević, a epizodne uloge Mira Banjac, Milan Lane Gutović, koji je u međuvremenu preminuo, zatim Andrija Kuzmanović, Boris Milivojević, Marko Gvero, Bojan Dimitrijević, Jelena Mihajlović, Nemanja Stamatović i Srđan Timarov.

U povremeno dirljivoj, ali i duhovitoj priči jedan od likova je policijski inspektor.

Prema rečima Kovačevića, i sam je želeo da bude inspektor, ali nije uspeo zato što je slabih živaca.

“Ti ljudi moraju da budu drugog kova. Ja se bavim policijom direktno ili indirektno u gotovo svemu što sam radio, tako da sam u neku ruku postao ekspert. Nemam ništa protiv ljudi koji obavljaju taj težak i ozbiljan posao. Zanimljivo je da je policijska organizacija u neku ruku starija od države, jer vlasti se smenjuju a policija ne. Kad gledate samo poslednjih 30 godina, više ni ne znam koliko smo imali promena vlasti, ali ono čvrsto jezgro policije nije promenjeno. Zato što su političari amateri, a policajci su profesionalci. Samo se tu i tamo žrtvuje po neki policajac da bi se pokazalo kako im pravde. Ne samo kod nas nego i u svetu”, dodao je Kovačević.

Vojin Ćetković je izjavio da mu je izazov pre svega bio da u filmu izgovori rečenice koje je sam pisao.

“Duško je pročitao jedan moj tekst, intervju, što je bilo jako lično, a u scenariju sam video da su te rečenice skoro iste. Bilo je teško snimati zato što sam ovu priču shvatio vrlo lično. Sada sam prvi put video film i imao sam isti taj osećaj kao i kada sam pročitao scenario”, rekao je Ćetković.

“Kada sam pitao Duška koji je to žanr, a meni je to ličilo na bajku u najlepšem smislu reči, odgovorio je: ‘Ovo ti je može da bude, ne mora da znači’. To je izraz iz mog kraja tako da sam ga dobro razumeo”, dodao je Ćetković.

Prema njegovim rečima, što je stariji sve više misli da se dobri ljudi rađaju i da jednostavno moraju da budu dobri jer su takvi. Takav je i njegov lik: “On je pun ljubavi i razumevanja i za životinje i za ljude, ali život i situacija su ga doveli dotle da pokuša da se ubije, a ljubav jednog psa u tom trenutku ga spase”.

Scene sa psom opisao je kao “možda i najlakši deo posla, a i zadovoljstvo” i pohvalio dresere koji su doveli pse iz specijalizovanog centra u Budimpešti. “Ti Mađari koji ih obučavaju su fantastični. Pokazali su mi šta treba i već na prvoj probi sam imao jako dobar kontakt sa tim psom”, rekao je Ćetković, dodajući da je posle snimanja i sam nabavio psa.

Iznoseći utiske o filmu, rekao je da je “još uvek blago zbunjen rezultatom”.

“Nisam došao ni sa velikim očekivanjem ni sa skepsom. Ušao sam na projekciju i na pola filma nisam više gledao ni sebe, ni moguće greške ili lepe stvari, nego sam gledao film i uživao sve do kraja”, dodao je. primetivši da je teško sad okupiti glumce njegove generacije, jer su svi negde drugo, tako da kad god vidi nekoga ko je njegov vršnjak, to izazove posebne emocije. “Drago mi je što sada cela moja generacija nosi ovakav film”, rekao je Ćetković.

Branka Katić, koja igra suprugu glavnog lika, izjavila je da je “čast i zadovoljstvo raditi po scenariju Duška Kovačevića, pa još i u njegovoj režiji”.

“Lepo smo se družili na snimanju, imali smo privilegiju i da budemo sa Lanetom Gutovićem koji je odigrao malu ali divnu ulogu. I koji nije dan propustio da nas ne zasmeje. Moja uloga je možda najnormalnija od svih likova. Imali smo priliku da kroz Duškov tekst nađemo momente da vezemo sitan vez… Uvek je lepo kad se vratiš kući, kad radiš sa ljudima koje ceo život poštuješ i znaš i kad igraš na svom jeziku. Radila sam u velikoj radosti i posvećenosti, ali i uz tremu da li ću opravdati zadatak koji mi je Duško poverio”, rekla je Branka Katić, koja živi i radi u Londonu.

Džez pevačica Lena Kovačević, ćerka autora filma, igra ulogu pevačice, a uz napomenu da je možda suviše subjektivna, smatra da je muzika divna.

“Gledala sam film već deset puta i jako mi se sviđa što svaki put čujem i vidim nešto novo. Uživam u glumi ove sjajne ekipe, sa kojom je bilo divno raditi”, rekla je Lena Kovačević, dodajući da su muziku sa Bajagom radili pre dve i po godine, a da je mnogo doprineo i Saša Lokner.

“Bajaga je imao težak zadatak da komponuje na Duškove tekstove koji su prilično dugački, a upakovao ih je tako da su hitični. Specifično je što su svi koji se vide na filmu zaista svirali i pevali, nema plejbeka. Kičić je sve sam otpevao. On se inače strasno bavi muzikom pa je neka pravda što je dobio ovakvu ulogu. Čini mi se da je ovo i muzički film”, rekla je ona i najavila da uskoro izlaze ploča i CD.

Andrija Milošević, koji igra negativca, istakao je da je “presrećan što je radio sa ovom fenomenalnom ekipom, a posebno sa Duškom”.

“Na neki način meni je ovo i nagrada za dosadašnji rad. Kada sam dobio ovakvu priliku, ponosan sam i radostan. Ova uloga je za mene bila nešto specifično, divan kolačić. Pitao sam Duška zbog čega me je zvao, a on je rekao: ‘Pusti ti to ja ću da mislim, ti glumi’. Tako smo i radili, pratio sam svaki njegov gest, da uhvatim sve nijanse, da ne budem najgori u učionici”, rekao je Milošević.

Direktor fotografije je Goran Volarević, scenograf Mile Jeremić, a producent Miroslav Mogorović.

Film je realizovan u produkciji Art & Popcorn i Terminal 3, u koprodukciji sa Contrast Studios, Cinnamon Filmom i Momčilom Bajagićem Bajagom uz podršku Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

*Foto: Dunja Dopsaj

(SEEcult.org)