Nikolić: Ugrožena baština
Međunarodni kongres vizantologa u Beogradu, koji organizuju Međunarodno udruženje za vizantološke studije (AIEB) i Srpski komitet za vizantologiju, počeo je 22. avgusta na Filološkom fakultetu, a otvorio ga je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, pokrovitelj tog naučnog skupa, koji je skrenuo pažnju na stanje srpsko-vizantijske baštine na Kosovu, ocenjujući da je ugrožena neistinama i pokušajima falsifikovanja istorijskih činjenica, ali i fizičkim uništenjem.
U kontekstu teme 23. Kongresa “Vizantija - svet u promenama”, Nikolić je rekao da želi sa učesnicima da podeli temu koja je važna kako za Srbiju, tako i za ceo civilizovani svet, a tiče se stanja srpske baštine na Kosovu.
“Promene su u svetu stalne, ne dešavaju se uvek na dobrobit čovečanstva. Takav je i pokušaj samoproglašene Republike Kosovo da postane članica Uneska i da srpsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, koja inače najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata pripiše narodu kome ne pripada, i što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama ruše i skrnave. I po izveštaju samog Uneska, četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji iz vizantijskog perioda nalaze se na listi ugrožene svetske kulturne baštine. Ugrožene od onih koji se preporučuju da je čuvaju!”, rekao je Nikolić, dodajući da je njegova dužnost i obaveza da, kao predsednik Srbije, ali i kao čovek, podseti na “ogrešenja o naučnu istinu i činjenice”.
Nikolić je izrazio i uverenje da će učesnici Kongresa, kao naučnici posvećeni svojoj struci i istini, pronaći motiv da se još više zainteresuju za “dvojako ugroženu srpsko-vizantijsku baštinu” na prostoru Kosova i Metohije – “ugroženu neistinama i pokušajem falsifikovanja istorijskih činjenica, ali i ugroženu doslovno do fizičkog uništenja”.
Foto: predsednik.rs
“Za mene je bolna opomena i upozorenje to što je Sveta Sofija, prvobitno izgrađena kao hrišćanska crkva, u gradu novog imena, Istanbulu, u svoje doba postala najpoznatiji džamija. Srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji ne pripada samo jednom vremenu i samo jednoj generaciji. Pripada svima i zauvek. Pripada čovečanstvu. Na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se evropska kultura, svetsko pamćenje, čuva se važan deo vizantijskog nasleđa čovečanstva. To, između ostalog, znači pravo Srbije kao punopravne članice Uneska da čuva svoje nasleđe stvarano po vizantijskom modelu i njegovim izvornim načelima”, dodao je Nikolić, koji je istakao i da se vizantijsko nasleđe u Srbiji nalazi i na savremenim državnim simbolima, kao i da je utkano u svakodnevicu, “živo i sveprisutno, identitetski određujuće, iako je zemlјa Srbija odavno krenula putevima savremenog sveta”.
Napominjući da će problem koji danas izgleda samo kao srpski, sutra biti problem neke druge, treće i ko zna koje zemlјe iz kruga vizantijskog sveta i njegovog nasleđa, Nikolić je rekao da se na mnogim stranama atakuje na same temelјe očuvanja vizantijskog i hrišćanskog identiteta, a to znači i na neke od najznačajnijih kulturnih vrednosti mediteranskog i bliskoistočnog sveta.
“Vi ste, pre svih, svesni značaja ovih pitanja koja se postavlјaju pred naučnu svetsku javnost. Na vaše stavove i naučne odgovore oslanjamo se svi mi kojima je misija, ili bi bar trebalo da bude, da kreiraju političke puteve okrenute budućnosti i njenim izazovima. Jer, nasleđe i iskustvo vizantijskog sveta, sačuvano stotinama godina posle njegovog fizičkog nestanka, sadrži i preko potrebne putokaze za te puteve", rekao je Nikolić i izrazio očekivanje da će 23. Kongres vizantologa postaviti klјučna problemska pitanja.
"Očekujemo kontinuitet u očuvanju poruka i dometa vizantijskih studija, a to znači razvoja naučne misli i brige o vizantijskom doprinosu civilizacijskim tekovinama koje su, kako rekoh, ne malo i ne retko, vidlјivo ugrožene u ovom našem svetu u pokretu”, rekao jeNikolić.
Na 23. Kongresu vizantologa učestvovaće do 27. avcusta više od 1.300 stručnjaka.
Temom “Vizantija – svet promena”, 23. Kongres posvećen je budućnosti vizantologije kao nauke u svetu koji se menja i koji se bitno razlikuje od 20-vekovnog.
Posebna pažnja, koji se održava i pod pokroviteljstvom Uneska, biće posvećena produbljivanju razumevanja Vizantije kao živog organizma, čiji je vek trajao više od jednog milenijuma i čija je ideologija, erudicija, umetnost i kultura dala suštinski doprinos razvitku Evrope od pozne antike preko srednjeg veka do naših dana, kako je rekao predsednik Srpskog komiteta za vizantologiju akademik Ljubomir Maksimović, počasni potpredsednik AIEB.
Maksimoviću je Nikolić uručio Sretenjski orden drugog stepena, a otvaranju 23. Kongresa vizantologa prisustvovali su, uz zvaničnike SANU i Beogradskog univerziteta, i ministar prosvete Mladen Šarčević, predstavnici Srpske pravolavne crkve, predstavnici gradskih vlasti Beograda…
Program 23. Kongresa obuhvata šest plenarnih sednica, od kojih je svaka sa po tri izlagača i jednim moderatorom, a najavljeno je i oko 50 sednica sa okruglim stolovima.
Povodom Kongresa, najavljene su i dve publikacije - Zbornik plenarnih referata i trotomna studija "Vizantijsko nasleđe i srpska umetnost", u izdanju Srpskog komiteta za vizantologiju, Službenog glasnika i Vizantološkog instituta SANU.
Prateći program čine izložbe “Vizantijsko graditeljstvo kao inspiracija srpskih neimara novijeg doba” profesora Aleksandra Kadijevića u Galeriji nauke i tehnike SANU i “Svet rukopisne knjige od 12. do 17. veka” iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve, riznica manastira Hilandar i srpskih pravoslavnih manastira u Crnoj Gori, čiji su autori profesori Irina Špadijer i Zoran Rakić. U okviru te izložbe biće ponovo u javnosti i “Miroslavljevo jevanđelje”.
Muzej Zepter predstaviće na izložbi "Sve je počelo s Konstantinom” radove Čedomira Vasića, Milete Prodanovića i Zorana Grebenarovića, prema autorskoj koncepciji Ivane Simeonović Ćelić.
Muzej SPC pripremio je izložbu "Ikonopis sa područja obnovljene Pećke Patrijaršije", a Biblioteka grada Beograda ugostiće izložbu "Svetogorska putovanja u slikama – Sveta gora na akvarelima i digitalnim crtežima Daga Patersona i Tima Vajnera", koju je priredio Svetogorski centar iz Soluna.
Međunarodni kongres vizantologa održava se od 1924. godine, a vremenski interval od pet godina između održavanja ustanovlјen je 1961.
Na prethodnom, 22. Kongresu, održanom 2011. u Sofiji, aktivno je učestvovalo oko 1.100 istraživača.
Od 2003. godine Srpski nacionalni komitet za vizantologiju figurira kao naslednik jednog od najstarijih nacionalnih komiteta u Međunarodnom udruženju vizantologa – Jugoslovenskog komiteta za vizantologiju, osnovanog 1948. godine.
Programski odbor 23. Kongresa, uz Ljubomira Maksimovića, čine i Sima Avramović, Vesna Bikić, Stanoje Bojanin, Đorđe Bubalo, Dragan Vojvodić, protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, Mirjana Živojinović, Vujadin Ivanišević, episkop Joanikije, Jovanka Kalić, Predrag Komatina, Bojana Krsmanović, Smilјa Marjanović-Dušanić, Miodrag Marković, Ljubomir Milanović, Bojan Milјković, Vesna Sara Peno, Žarko Petković, Srđan Pirivatrić, Aleksandar Popović, Danica Popović, protojerej-stavrofor Radomir V. Popović, Gojko Subotić, Tatjana Starodubcev, Tatjana Subotin-Golubović, Aleksandar Fotić, Dejan Dželebdžić, Srđan Šarkić, Bogolјub Šijaković, Irena Špadijer i Marica Šuput.
Međunarodni odbor čine Johanes Koder (Johannes Koder, koordinator), te Čarls Barber (Charles Barber), Aksinia Džurova (Axinia), Mišel Kaplan (Michel Kaplan), Sergej Karpov (Sergey), Rut Makridis (Ruth Macrides), Ljubomir Maksimović, Atanasios Markopulos (Athanasios Markopoulos), Srđan Pirivatrić, Antonio Rigo, Diter Roderih Rajnš (Diether Roderich Reinsch) i Džon F. Haldon (John F. Haldon).
Sajt Kongresa je byz2016.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
(SEEcult.org)
