NIN-ova nagrada Tabaševiću
NIN-ova nagrada za 2018. godinu dodeljena je Vladimiru Tabaševiću za roman "Zabluda Svetog Sebastijana", u izdanju Lagune, saopštio je 14. januara žiri za dodelu tog književnog priznanja.
Članovi žirija (Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović) razmatrali su još pet romana u najužem izboru za dodelu 65. NIN-ove nagrade.
U najužem izboru bili su i romani "Odustajanje" Jelene Lengold, "Prekasno" Branke Krilović, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović i "Beogradski trio" Gorana Markovića.
Tabašević se, kako je naveo u obrazloženju žiri, svojim trećim romanom “vraća samosvojnom izrazu koji je ponudio u knjizi ’Tiho teče Misisipi’, pa čak i njenim temama – ratnoj traumi, odnosu sa majkom, samoćama – ali sada kao sazreli pisac koji vlada jezikom i pričom bez priče, atmosferom i složenim motivima, potpuno se predaje kontrolisanom jezičkom delirijumu”. “Tabašević menja perspektive i tehnike, da bi jezičke krhotine iz prvog dela teksta u drugom prikupio u slagalicu-priču koja će nam, na kraju, umesto izlaza ponuditi ulaz u novi jezički i egzistencijalni lavirint”, naveo je žiri.
Tabašević u nagrađenom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj, uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, koji je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane, ali ih je, kad god je mogao, spasavao od sigurne smrti. Kada to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao.
Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, Tabašević ispisuje priču o ratu 90-ih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.
Povodom NIN-ove nagrade, koja će mu biti uručena 21. januara u Jugoslovenskoj kinoteci, Tabašević je izjavio da mu predstavlja najpre vrstu podsticaja da se vredi baviti književnošću na način na koji je to i do sada radio. Tabašević je naveo i da je prestao da se nada nagradama, prihvatajući poziciju beznadežnosti, što zapravo predstavlja poslednje uporište i način nadanja. “Iz te pozicije je lakše stvarati, a nagrade dođu ili ne dođu usput”, naveo je Tabašević, koji nagrade shvata i kao vrstu sugestije i naznake da je ta “suštinska beznadežnost opravdana, a nekad i optimistična”.
Tabašević je rekao i da ima osećaj zaključansoti u određenom istorijskom trenutku iz kojeg nikako nismo u stanju da izađemo.
“Postoji neka prisila da se generacija kojoj pripadam drži zaključanom u nekoj vrsti istorijskog momenta koji je već minuo, ali se iznova potencira. Primer za to su međunacionalne tenzije koje se po potrebama isprovociraju kako bi generacije koje u svom realnom životnom iskustvu nemaju proživljeno takvo iskustvo bile prinuđene da imaju odnos prema tome”, rekao je Tabašević, koji i u nagrađenom romanu provlači tezu da postoje obespravljeni ljudi koji su praktično primorani da se sećaju, jer im ništa drugo nije ostalo.
“Paradoksalno je što se junak u romanu zapravo nada da se nije desilo ono što je faktički bilo, a to je rat”, rekao je Tabašević, koji je ranije bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2015. godinu - debitantskim romanom "Tiho teče Misisipi" (Studio Znak), koji je štampan samostalno, a bio je i u najužem izboru 2016. godine - romanom “Pa kao” (Laguna).
Rođen 1986. u Mostaru, Tabašević je studirao filozofiju u Beogradu, gde i danas živi.
Objavio je knjige poezije "Koagulum" (2010), "Tragus" (2011), "Kundak" (2012), "Hrvatski kundak" (2014).
Zastupljen je u pregledima i izborima savremene poezije "Prostori i figure" (Službeni glasnik, 2013), "Restart" (Dom kulture Studentski grad, 2014), "Troje" (Samizdat, B92, 2016).
Dobitnik je regionalne nagrade za priču Rat, u okviru Biber festivala, te nagrade "Mirko Kovač" za najbolju knjigu mladog autora.
Tabašević je osnivač i jedan od urednika internet časopisa Prezupč koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu.
U trci za NIN-ovu nagradu za hiperproduktivnu 2018. godinu bio je rekordan broj romana - čak 201, a žiri je uvrstio bio u širi izbor 31, a u uži 12 naslova.
U najužem izboru bila su čak tri romana prvenca - Branke Krilović, Lane Bastašić i Saše Savanović.
U užem izboru bio je i roman “Posle potere” Zorana Ćirića, dobitnika NIN-ove nagrade 2001. (Hobo), a u širem su bili i novi romani još dva ranija dobitnika - Vladimira Arsenijevića (U potpalublju, 1994) i Milisava Savića (Hleb i strah, 1991).
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.
Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
Pokrovitelji NIN-ove nagrade za 2018. godinu su Sberbank, GO Strai grad, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje žele da ostanu anonimne.
*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2018.
(SEEcult.org)
