NIN-ova nagrada uručena Danici Vukićević, Kavčić ličnost godine

NIN-ova nagrada za najbolji roman 2022. godine svečano je uručena 30. januara Danici Vukićević za “Unutrašnje more”, a nagradu za ličnost godine dobio je Aleksandar Kavčić, pokretač modela besplatnih udžbenika.

Dobitnica NIN-ove nagrade za roman godine Danica Vukićević poručila je na svečanosti u Ateljeu 212 da pre svega treba verovati u sebe.

“Želim da kažem da uplašenost i strah rađaju surovost, da to treba da imamo u vidu, da treba da verujemo u sebe, jer ja sam primer kako neko ko sve vreme, iz čista mira, tako duboko verovao u sebe. Ne znam uopšte zašto, to se tako desilo”, rekla je Danica Vukićević, zahvalivši NIN-ovom žiriju koji je “opstao, sačuvao i sebe i nagradu”.

“U okviru tog očuvanja postoje dva egzotična svojstva - kontinuitet i prestiž. To je važno, a ja se osećam kao deo toga”, rekla je ona i zahvalila i sponzorima: “Tu prestižnost čuva onaj milion (dinara) za nagradu što je čini tako poželjnom za veliki broj pisaca”.

“Zahvalna sam svim piscima koji su deo naše književne scene, svima koji su se prijavili za NIN-ovu nagradu. Zahvalna sam žiriju što su me obasjali, odnosno ono što pišem, nisam važna ja, važne su knjige. Ovima troma koji su glasali za moj roman zahvalna sam zato što su pametni i zbog hrabrosti i poštenja, što su ukazali na nešto novo. Ta knjiga je vesnica jedne nove paradigme, u to sam duboko uverena. Lepo je što su njih troje to videli. Zahvalna sam i dvoma koji nisu glasali za mene jer su pokazali drugačiji književni ukus, što je sasvim u redu”, rekla je Danica Vukićević, zahvalivši na podršci i prijateljima i porodici.

“Želim da kažem živela ljubav i živela književnost. To je sve što imam da kažem”, naglasila je Danica Vukićević, kojoj je nagradu uručila prošlogodišnja dobitnica Milena Marković, dok je odlomke iz nagrađene knjige, u izdanju kuće Nojzac, pročitao Tihomir Stanić.

Članica NIN-ovog žirija kritike Žarka Svirčev istakla je lucidnost refleksije u "Unutrašnjem moru".

“Rat sviju protiv svih traje. Tako na jednom mestu u romanu Danica Vukićević opisuje prirodu naših suodnosa, dajući povoda da taj rat prepoznamao kao antropološku konstantu, nezavisno od prirode osećanja koja nas povezuju, kao svojstvo društveno-političkih i ekonomskih odnosa, kao temeljnu odliku susreta čoveka i sveta. Iz te lapidarne tvrdnje prosijava jedna važna osobenost i snaga ‘Unutrašnjeg mora’ - lucidnost refleksije koja dovodi u pitanje svaku koherentnost i stabilnost ne odustajući, pak, od njih, u čijem okrilju su i ironija i empatija, samoogoljavanje i kritički doživljaj sveta”, rekla je, između ostalog, Žarka Svirčev.  

NIN-ovu nagradu za ličnost godine dobio je Aleksandar Kavčić, profesor elektrotehnike na američkom univerzitetu Karnegi Nelon i izumitelj patenta za čitanje zapisa sa magnetnih memorija, koji smatra da je obrazovanje dobio kao dar od svog naroda i želi da mu uzvrati istom merom.

Kako bi promovisao obrazovanje, 2017. osnovao je Fondaciju Alek Kavčić, ne sluteći na kakav će otpor sistema naići.

U kratkom filmu, prikazanom na svečanosti, Kavčić obrazlaže model besplatnih udžbenika i ukazuje na problem korupcije i pritiska monopolista u izdavanju udžbenika.

“Aleksandar Kavčić demonstrira patriotizam za kakav često tvrdimo da je najpotrebniji – upornom borbom i ličnim požrtvovanjem za interes celog društva, svakog pojednca i zajedničku budućnost. To je bio razlog da ga redakcija NIN-a proglasi ličnošću 2022. godine”, navedeno je na kraju filma.

Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, uručujući nagradu, rekao je da redakcija tog nedeljnika nije imala težak zadatak, jer veruje da Kavčić “radi jedan odgovoran posao, mada i opasan – podučava decu, uči ih da razmišljaju svojom glavom”.

Kavčić je rekao da nije očekivao to priznanje.

“Nisam ovo očekivao. Burna je bila ’22 godina. Hvala vam. Srce mi zaigra kad shvatim da ovo ipak neko vidi”, rekao je Kavčić, dodajući da mu je NIN drag nedeljnik i da ga redovno čita, a posebno ekonomske teme.

“Drage su mi ekonomske teme, a malo listova o njima piše. Želeo bih da se osvrnem na važnu temu, a to je da smo mi pod ekonomskom opsadom”, rekao je Kavčić, navodeći da više nemamo svoje firme, svoje banke, gotovo da nemamo svoju privredu, mostove i puteve više ne gradimo sami, već smo pod uticajem inostranstva, strani ambasadori po televizijama više minutaže dobiju od nas...

“Sve podseća na nekakav kolonijalizam. Pola tog kolonijalizma je u našim glavama, ubeđuju nas da smo inferiorni, nesposobni, neorganizovani... I eto, i u oblasti udžbenika došli smo dotle da verujemo da su nam strane kompanije potrebne da bi napravile bukvare, najosnovnije bukvare koje smo 150 godina unazad sami pravili. Ja ne mogu da promenim sve, celu privredu, ali mislim da je ovo sa udžbenicima metafora koja pokazuje gde smo stali. Mislim da je ovo crvena linija. Možemo da dokažemo da smo za nešto ipak sposobni. Hvala vam što ste to primetili”, rekao je Kavčić, koji je dobio snažan aplauz.

NIN je najstariji nedeljnik na Balkanu i šesti po starosti u svetu. Prvi broj je izašao 26. januara 1935. godine. Već u septembru te godine je zabranjen, podsetio je glumac Sergej Trifunović, voditelj programa u punom Ateljeu 212.

“Ako je NIN onomad preživeo kraljevu zabranu, da li će preživeti ova vučja vremena pitaćemo urednika Milana Ćulibrka”, dodao je Trifunović, na šta je Ćulibrk konstatovao da, “bar po mišljenju kolega, nikada društvu nisu bili potrebniji profesionalni mediji koji stvarno rade svoj posao onako kako bi trebalo, a to je u skladu sa javnim interesom, dakle od opšteg dobra da pravovremeno, valjano, objektivno informišu javnost”.   

“Kaže narod – da nije valjalo, ne bi toliko dugo trajalo. Ako smo trajali 88 godina stvarno bi bilo gre’ota da se sad pokvarimo. Trudićemo se da nastavimo svoj posao onako kako bi trebalo”, poručio je Ćulibrk, zahvalivši članovima redakcije, menadžmentu, spoljnim saradnicima, čitaocima, kao i prijateljima, partnerima, sponzorima…

(SEEcult.org)