NIN-ova nagrada uručena Pištalu
NIN-ova nagrada za najbolji roman 2008. godine svečano je uručena 30. januara u Beogradu književniku Vladimiru Pištalu za delo “Tesla, portret među maskama”, u kojem je preneo i deo svog iskustva života u Americi, gde je živeo i veliki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla. Pištalo je, zahvaljujući na nagradi, najavio da nastavlja da piše o Beogradu, koji ga i dalje inspiriše, a posle suda profesionalnih čitalaca - kako je nazvao kritičare, rekao je da sada ostavlja sud “običnim čitaocima”.
NIN-ova nagrada za najbolji roman 2008. godine svečano je uručena 30. januara u Beogradu književniku Vladimiru Pištalu za delo “Tesla, portret među maskama”, u kojem je preneo i deo svog iskustva života u Americi, gde je živeo i veliki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla.
Pištalo je, zahvaljujući na nagradi, najavio da nastavlja da piše o Beogradu, koji ga i dalje inspiriše, a posle suda profesionalnih čitalaca - kako je nazvao kritičare, rekao je da sada ostavlja sud “običnim čitaocima”.
Na svečanosti u Skupštini grada Beograda, kojoj su prisustvovali i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, predstavnici gradske vlasti i mnogi pisci, uključujući i neke od ranijih dobitnika NIN-ove nagrade, glavni urednik nedeljnika “NIN” Slobodan Reljić osvrnuo se na sudbinu knjige u digitalnoj eri.
“Slušamo kako dolazi kraj knjige u digitalnoj eri… NIN-ov žiri i vojske čitalaca nastavljaju da se ponašaju kao da će se tamni oblaci svakako razići”, rekao je Reljić, koji je Pištalu i uručio nagradu, vrednu 900.000 dinara (oko 10.000 evra).
Na 54. dodeli NIN-ove nagrade, na kojoj je glumac i upravnik Ateljea 212 Svetozar Cvetković čitao odlomke iz nagrađene knjige, u izdanju zrenjaninske “Agore”, Reljić je istakao i da to priznanje “ima kulturne, društvene i komercijalne posledice”.
U tom duhu govorio je i predsednik žirija Milan Vlajčić, koji je podsetio na neke presedane u istoriji NIN-ove nagrade, a istakao je i da su za 2008. godinu mogla da budu nagrađena bar još četiri romana u užem izboru.
“U 2008. godini dogodilo se da je žiri u vrednosnom vrhu izdvojio oko 25 romana, pa ako je ukupno pristiglo 128 dela, onda je svaki peti roman zaslužio ozbiljno čitanje i uvažavanje, što je izvanredan prosek u vremenu skribomanije i nekritičkih kompjuterskih radosti. Usudio bih se da kažem da se nešto slično nije dogodilo od početka 90-ih, i to se lako da proveriti uvidom u liste probranih knjiga u proteklom razdoblju”, rekao je Vlajčić.
Vlajčić je rekao i da su sedmorica dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade objavila protekle godine nova dela, pri čemu su trojica među njima “izgleda ispisala svoje najbolje knjige u karijeri”.
Prema rečima Vlajčića, žiri je, odlučujući o nagradi za 2008. godinu, nakon dugih rasprava i prebrojanih glasova došao do prvih deset romana, ali je “nastala neviđena gužva, jer su se glasovi, zbog shvatljivih razlika u ukusima i ličnim merilima, rasipali na sve strane”.
Napominjući da su na kraju odlučivale nijanse, Vlajčić je rekao da je i dobitnik proglašen tesnom većinom, jer “u književnim stvarima, za razliku od sporta, nema foto-finiša ni ‘sokolovog oka’”.
“Otkrijmo karte do kraja: barem četiri romana su mogla da se zakite visokim priznanjem”, rekao je Vlajčić, podsećajući da se pre pola stoleća u NIN-ovom izboru našao izvanredni roman Miodraga Bulatovića “Crveni petao leti prema nebu” - senzacionalni književni rad u svakom pogledu - Markes pre Markesa, kako bi se reklo u modernom žargonu.
Ondašnji žiri, sastavljen od najmoćnijih kritičarskih autoriteta svog vremena, preskočio je, međutim, Bulatovićev roman, kao i sve druge objavljene u toj kalendarskoj godini, utvrdivši, odsečno i mrzovoljno, da nijedan na celokupnom srpsko - hrvatskom području nije zaslužio NIN-ovu nagradu, podsetio je Vlajčić.
“Da li je bila reč o onom što je mudra Isidora Sekulić nazvala osionošću iz navike, a to je hronična kritičarska boljka, ili je ‘Crveni petao’ prepoznat kao opasna metafora koja aludira na propast komunizma (u to vreme to je bilo ravno svetogrđu), nikad nećemo doznati”, rekao je Vlajčić, dodajući da je Bulatović već nekoliko godina ranije bio obeležen kao maligna persona, jer je objavio knjigu priča “Đavoli dolaze”, u kojoj su se, još pri vladavini socrealističke drame, pojavili vizionarski izveštaji iz samog pakla.
Ukazujući na današnju hiperprodukciju nagrada, Vlajčić je rekao da podseća na tu epizodu najpre zato što se to iskustvo pamti, kao uvek kada je reč o značajnim nagradama.
“Kod nas se godišnje dodeli blizu 400 nagrada, a ako izuzmemo desetak, za sve preostale se uopšte ne zna ko i zašto ih donosi. Pouka je dobro shvaćena, nema olimpijske trke u kojoj nema prvog, jer pobednik nije bio dovoljno brz”, rekao je Vlajčić, napominjući da od Bulatovićevog slučaja nikada više NIN-ova nagrada nije ostala nedodeljena.
Povodom nagrađene knjige, koja je dobila glas više od romana Radoslava Petkovića "Savršeno sećanje na smrt", Vlajčić je podsetio i na reči pesnika Dušana Matića - upravo iz vremena kada je Bulatoviću izmakla NIN-ova nagrada, da je roman velika matura književnosti.
“Nagrađeni roman Pištala nije romansirana biografija u uobičajenom značenju pojma. Tesla je, u piščevom viđenju, književni junak sa tajnom, barem koliko i njegovi prethodni književni junaci, Korto Malteze i Aleksandar Veliki, koji su dobili romaneskne celine. Ispisan osobenim poetskim rukopisom, koji ne samo nadgrađuje istorijske i biografske podatke, već svojim srećnim epifanijskim odblescima nagoveštava Teslin dosluh sa silama nemerljivim, u njegovom umu i u svemiru, Pištalo stvara složenu mapu kretanja Tesle kroz prostor i vreme”, istakao je Vlajčić.
“Teslina epoha je vreme u kojem šok budućnosti, da upotrebimo nepravedno zaboravljeni izraz Elvina Toflera, dobija nečuveno ubrzanje. Ali, za razliku od tradicionalnog tumačenje Tesle, čiju genijalnost tobož nisu naslutili, a svi zli dusi američkog merkantilizma jesu iskoristili, Tesla je u ovom romanu junak koji se nikome nije požalio, i koji je, kao antički junaci, živeo u skladu sa svojom sudbinom”, istakao je Vlajčić, dodajući da Teslin poraz na kraju dugog i sa stanovišta osrednje građanske egzistencije tegobnog života, predstavlja pobedu višeg reda, iskazanu u drugom ključu.
Pištalo je svog junaka do kraja posmatrao kao nekog ko korespondira sa svemirom i podsticajnim, životodajnim silama, istakao je Vlajčić, dodajući da je zato knjiga o Tesli na svoj način apokrifna, a i ne mora se dopasti svakome.
U užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2008. godinu bili su, pored romana Pištala i Petkovića, i "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca, "Dnevnik Marte Koen" Svetislava Basare, "Moja poslednja glavobolja" Laure Barne, "Top je bio vreo" Vladimira Kecmanovića i "Nevidljivi" Aleksandra Gatalice.
Za NIN-ovu nagradu mogli su da konkurišu romani koji su stigli u redakciju tog beogradskog nedeljnika do 31. decembra 2008.
Ekskluzivni sponzor NIN-ove nagrade ove godine je Telekom Srbija.
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
(SEEcult.org)
