Nominalno i realno

Budžetom Srbije za 2014. godinu, koji je usvojen 13. decembra u parlamentu, za kulturu i informisanje predviđeno je 16,09 milijardi dinara, što je oko deset milijardi više nego 2013. To povećanje, međutim, uključuje 7,5 milijardi predviđenih za finansiranje javnih medijskih servisa, nakon ovogodišnjeg ukidanja TV pretplate.

Zakon o budžetu za 2014, podržan glasovima 134 poslanika (40 je bilo protiv iz DS, DSS, LDP…), korigovan je objedinjenim vladinim amandmanom kojim je promenjena struktura raspodele sredstava za kulturu - u odnosu na prvobitni Predlog zakona koji je početkom novembra ušao u skupštinsku proceduru.

Ukupna suma ostala je ista (16.097.623.000 dinara), a ona čini oko 1,4 odsto ukupnog državnog budžeta. Ako se izostavi iznos predviđen za RTS i RTV, koji do sada nije postojao, budžet za kulturu i medije svodi se na 0,77 ukupnog budžeta, a veći je za oko 2,5 milijarde u odnosu na ovogodišnji (6,09 milijardi).

U odnosu na prvobitnu verziju budžeta, nakon vladinog amandmana su među ustanove predviđene za kapitalna ulaganja u naredne tri godine, uz Narodni i Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), uključeni i Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Muzej nauke i tehnike, Jugoslovenska kinoteka, Istorijski, Etnografski i Muzej istorije Jugoslavije, Galerija i Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, Muzej naivne i marginalne umetnosti i Centralni institut za konzervaciju - za koje je predviđena adaptacija, rekonstrukcija, sanacija ili dogradnja. Među kapitalnim ulaganjima je i nabavka opreme za Muzej primenjene umetnosti, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Narodno pozorište, a ukupan iznos tih investicija u 2014. godini iznosiće 987,8 miliona, u 2015. godini 904 miliona, a u 2016. godini 941 milion.

U odnosu na prvobitno predviđeni budžet, smanjena su kapitalna ulaganja planirana za Narodni muzej i MSUB, odnosno preraspoređena za ostale ustanove. Za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju Narodnog muzeja tako je u 2014. godini predviđeno 270,2 miliona (prvobitno planirano 982,5), a za MSUB 254,5 (prvobitno 256,4). Narodnom muzeju bi u 2015. pripalo 640 miliona, a u 2016. godini 150 miliona. U MSUB bi u 2015. godini bilo uloženo 28,3 miliona, a 85 miliona u 2016.

Zakonom o budžetu je za zaštitu i očuvanje kulturne baštine ukupno je predviđeno 678 miliona, što uključuje nepokretno i arheološko nasleđe (157,4 miliona), pokretno kulturno nasleđe - muzejsko, arhivsko, stara i retka bibliotečka građa (100,2 miliona), bibliotečko-informacione delatnosti (225 miliona), nematerijalno kulturno nasleđe (23,3 miliona), matične biblioteke (9 miliona), manastir Hilandar (70 miliona), dvorski kompleks na Dedinju (40 miliona), Savez slepih (12 miliona) i Matica srpska (40 miliona).

Za savremeno stvaralaštvo i kulturnu industriju, uključujući dotacije nevladinim organizacijama, ukupno je predviđeno 791,3 miliona dinara, što je znatno povećanje u odnosu na iznos prvobitno predviđen Predlogom zakona o budžetu (224,3 miliona dinara).

Od toga je za vizuelne umetnosti i multimedije predviđeno 170 miliona (za dotacije NVO 109 miliona), za kinematografiju i audiovizuelno stvaralaštvo 54,6 miliona (za NVO 7), za književno stvaralaštvo i izdavaštvo 350 miliona (za NVO 39), za muzičko stvaralaštvo 50 miliona (za NVO 22), za stručna i naučna istraživanja u kulturi 6 miliona (za NVO 2,5), za kulturne aktivnosti nacionalnih manjina 16 miliona (za NVO 10), za kulturne aktivnosti osoba sa invaliditetom 6 miliona (za NVO 3,2), za scensko stvaralaštvo - pozorišno i ples 90 miliona (za NVO 25), za kulturne delatnosti dece i za decu i mlade 5 miliona (za NVO 1,7), za izvorno, narodno stvaralaštvo i amaterizam 7,7 miliona (za NVO 2), a za finansiranje poverenih poslova 36 miliona. Od toga su 33 miliona predviđena za dotacije NVO, odnosno za rad reprezentativnih udruženja. Time je uslišen zahtev Koordinacionog odbora umetničkih udruženja za povećanje tog iznosa, koji je u Predlogu zakona o budžetu prvobitno bio 9,3 miliona.

Za institucionalne kapacitete ustanova kulture ukupno je predviđeno 5,5 milijardi dinara, od čega 3,4 milijardi za ustanove u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa, a 2,1 milijarde za ustanove u oblasti stvaralaštva. Najveći deo tih sredstava odlazi na plate, doprinose, naknadne i slična izdvajanja, kao i za zgrade, građevinske objekte i opremu.

Za međunarodnu kulturnu saradnju ukupno je predviđen 131 milion dinara, uključujući saradnju sa EU i međunarodnu razvojnu pomoć (18 miliona), međudržavnu saradnju i međunarodne organizacije (44 miliona), međunarodne manifestacije (49,1 miliona) i kulturnu delatnost Srba u inostranstvu (131,8 miliona).

Posebna stavka u budžetu je institucionalno predstavljanje kulture u svetu, odnosno obeležavanje sto godina od Prvog svetskog rata, za šta je predviđeno 620 miliona. Taj iznos izazvao je i burnu raspravu u parlamentu, a kritikovan je i na Odboru za kulturu i informisanje.

Za sistem javnog informisanja predviđeno je ukupno 7,78 milijardi dinara, od čega je 7,5 milijardi za finansiranje javnih servisa RTS i RTV, a ostatak od oko 300 miliona za javna preduzeća i ustanove (178 miliona), elektronska javna glasila na Kosovu, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, transfere ostalim nivoima vlasti, dotacije NVO, odnosno konkurse.

Za nacionalne penzije u budžetu je predviđeno 300 miliona.

Za instrumente za pretpristupnu pomoć EU predviđeno je 30,8 miliona, od čega za podršku tranziciji i izgradnji institucija 11,5 miliona, a za podršku učešću u programima EU 18,5 miliona.

Za samo Ministarstvo, odnosno “uređenje sistema u oblasti kulture i javnog informisanja” predviđeno je 189 miliona, od čega najveći deo odlazi na plate.

Korekcije preraspodele sredstava u odnosu na Predlog zakona o budžetu - urađene su, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu kulture Dejana Ristića, u saradnji sa ustanovama kulture i udruženjima.

Ristić je 12. decembra na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje rekao da je vladin amandaman na prvobitno predloženi zakon o budžetu rezultat napora da se dođe do trenutno najpovoljnijeg mogućeg rešenja.

Ristić je istakao i da je reč o prvom razvojnom budžetu, nakon serije restriktivnih proteklih godina.

Poslanici su preraspodelu budžeta ocenili boljom od prvobitne verzije, ali su negodovali što su dovedeni u poziciju da amandmani koje su sami pripremali proteklih mesec i više dana - od kada je Predlog zakona o budžetu ušao u skupštinsku proceduru - budu obesmišljeni.

(SEEcult.org)