Normalni za normalizaciju
Učesnici Samita mladih u Prištini, mladi aktivisti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Srbije i sa Kosova, poručili su da žele da izgrade održiv mir na zapadnom Balkanu, zasnovan na saradnji i razumevanju zajedničke prošlosti, a vlade u regionu pozvali su da zakonski spreče rad ekstremističkih grupa koje mobilišu sve više mladih, te da se bore protiv svih vrsta diskriminacije i aktivno promovišu kulturu različitosti.
“Želimo da zaustavimo novi talas nacionalizma, nastao među generacijama rođenim posle sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Želimo da pošaljemo sliku drugačiju od one koju šalju mediji, prikazujući mlade ujedinjene u mržnji protiv 'drugih'. Moramo sad, više nego ikad, iskoristiti priliku i dopreti do što više ljudi koji žele da stvore jaku regionalnu i globalnu mrežu koja promoviše mir, ljudska prava i demokratiju”, poručili su 14. decembra mladi aktivisti na otvaranju Samita mladih u Prištini.
Samit je, u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, okupio više od 150 društveno-politički ve aktivnih mladih iz zemalja zapadnog Balkana, EU i (post) konfliktnih područja širom sveta, kao i predstavnike državnih institucija iz regiona, koji razgovarati o problemima na zapadnom Balkanu, kao i o razmeni iskustava sa aktivistima iz celog sveta.
U okviru Deklaracije učesnika Samita, mladi su od vlada zemalja zapadnog Balkana zatražili da rade na obezbeđivanju pravde žrtvama ratnih zločina, kao i da podrže inicijative civilnog društva koje doprinose održivom miru i pravdi za žrtve.
Mladi su poručili i da vlade treba da obezbede aktivno učešće mladih u donošenju odluka na svim nivoima i u potpunosti podrže dijalog Brograda i Prištine, kao i da posebno doprinesu slobodi kretanja i razmeni mladih iz oba društva, kao i celog regiona.
“Mladi u autoritarnim sistemima obično nemaju nikakvu ulogu, jer politiku za njih kreiraju političke elite, koje često iskorišćavaju mlade da ih podrže u onom što rade. Političke promene su moguće na različite načine, a važan korak ka njima je generacijska promena. Dešava se postepeno i polako, ali je važno raditi svakodnevno na tome, jer budućnost počinje sada“, istakla je potpredsednica Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy) Nadia Diuk.
Britanski ambasador na Kosovu Ian Klif (Ian Cliff) rekao je da je aktuelni dijalog Beograda i Prištine pre samo nekoliko godina bio nezamisliv, te da se “mora priznati da su političari sa obe strane izašli iz svojih pređašnjih okvira, uprkos kritikama nacionalista”.
“Razlog za dijalog je normalizacija odnosa Prištine i Beograda, koju ne možete imati ako ne uključite normalne ljude. Zato je tako važno da ovaj proces ne uključi samo političare, već i civilno društvo, naročito mlade ljude, koje volimo da smatramo budućim liderima”, naglasio je Klif.
I zamenik šefa kancelarije Saveta Evrope na Kosovu Endru Ford (Andrew Forde) istakao je važnost učešća mladih u stvaranju politike.
“Ako ne uspemo da uključimo mlade u politički proces, jaz između vlada i građana će rasti, kao i jaz između ljudi. Evropska društva nisu nikad uživala ovakve standarde ljudskih prava, a Evropa je danas tako puna kontrasta i kontradikcija, posebno za mlade. Nikad nisu bili obrazovaniji, a nikad nisu imali teži pristup poslovima”, poručio je Ford.
Zamenik šefa operacija Kancelarije EU na Kosovu Melvin Asin rekao je da su mladi u složenoj političkoj situaciji, a žive u podeljenim društvima sa neefikasnim obrazovnim sistemima.
“Primeri saradnje mladih, kao što je ovaj Samit, veoma su važni za bolju budućnost zapadnog Balkana. Važno je imati dobre odnose sa susedima. To je ono što zovemo regionalne integracije, kojim je nastala i EU. Sve to ima dosta veze sa vama ovde okupljenim, jer možete da gradite mostove jedni prema drugima”, zaključio je Asin.
(SEEcult.org)
