Nova priznanja za Morikonea
Čuveni italijanski kompozitor Enio Morikone, koji će 14. februara nastupiti u Beogradskoj areni, u okvoru Gitar art festivala, dobio je još dva prestižna priznanja - francuski predsednik Nikola Sarkozi odlikovao ga je Legijom časti, a ušao je i u Gremi Dvoranu slavnih albumom muzike za film “Dobar, loš i zao”.
Čuveni italijanski kompozitor Enio Morikone, koji će 14. februara nastupiti u Beogradskoj areni, u okvoru Gitar art festivala, dobio je još dva prestižna priznanja - francuski predsednik Nikola Sarkozi odlikovao ga je Legijom časti, a ušao je i u Gremi Dvoranu slavnih albumom muzike za film “Dobar, loš i zao”.
Morikone će nastupiti na Dan zaljubljenih u Beogradskoj areni sa svojim stalnim simfonijskim orkestrom “Rima Sinfonietta”, koji broji 96 članova, kao i sa horom od 120 članova, pod dirigentskom palicom Darinke Matić Marović. Gotovo 200 muzičara će dva sata izvoditi neke od najromantičnijih melodija savremenog doba.
Morikone je krajem prošle godine dobio Legiju časti, najviše francusko priznanje koje dodeljuje francuski predsednik za vojne i građanske zasluge, a utemeljio ga je Napoleon Bonaparta 1802. U dvovekovnoj tradiciji do sada je odlikovano par stotina istaknutih istorijskih ličnosti, među kojima su i Salvador Dali, Viktor Igo, Harold Pinter, Klint Istvud, Stiven Spilberg, Martin Skorseze, Žan Pol Belmondo, Bono i Žan Mišel Žar.
Na toj prestižnoj listi je i Mira Trailović, dramaturg i osnivač beogradskog pozorišta Atelje 212 i jedan od osnivača BITEF-a.
Jelisejska palata saopštila je da je Morikone zaslužio orden Legije časti kvalitetom dugogodišenjeg rada i naklonošću koje je pružio Francuskoj.
Još jedno veliko priznanje za maestra Morikonea na samom kraju 2008. godine stiglo je nedavno iz sedišta Gremi akademije, kada je album muzike iz filma “Dobar, loš, zao” trajno uvršten u njenu Dvoranu slavnih, koja je odnedavno deo Gremi muzeja u Los Anđelesu.
Na toj listi najvažnijih izdanja svih vremena trenutno se nalazi 826 naslova koje su birali najugledniji muzički istoričari i eksperti od osnivanja Gremi Dvorane slavnih još 1973.
S Morikoneom su se među poslednjih 28 izdanja našle i grupe Polis i Kvin, kao i Sergej Prokofjev, Džimi Hendriks, Areta Frenklin, Stivi Vonder…
Morikoneu je, inače, 2008. godina donela i jednu Gremi nagradu, za Brusa Spingstina, i to za najbolju instrumentalnu rok izvedbu na kompilaciji “We All Love Ennio Morricone”. Među ostalim slavnim muzičarima koji su na tom albumu obradili Morikoneove numere našli su se i Metalika, Andrea Bočeli, Rodžer Voters, Herbi Henkok, Selin Dion…
Morikone je već odlikovan prestižnim Ordenom zasluga Italije, a dosad je primio oko stotinu najprestižnijih priznanja, među kojima su i Oskar, Zlatni globus, Gremi, Zlatni lav, Evropska filmska nagrada, Bafta. Takođe, ima nekoliko počasnih doktorata i diplomatskih odlikovanja.
Proslavljeni italijanski kompozitor je dosad ostvario 27 zlatnih i šest platinstih tiraža, kao i razne druge diskografske nagrade.
Posebno priznanje je usledilo 2007. godine kada je nastupio sa orkestrom “Roma Sinfonietta” u sali Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Tada se i generalni sekretar UN Ban Ki Mun osvrnuo na Morikoneovo stvaralaštvo, navodeći da je njegova muzika “kao Ujedinjene nacije, dramatična priča o ljudima sa velikim snovima”.
Morikone je prvu nominaciju za Oskara dobio 1979. za film oskarovca Terensa Malika “Dani raja” sa Ričardom Girom u glavnoj ulozi. Iako je Malik osvojio Zlatnu palmu u Kanu, a film dobio Oskara za najbolju fotografiju, Morikone je ostao bez zlatne statue.
Druga prilika je došla 1986. za kultni film Rolanda Žofea “Misija” s Robertom de Nirom, a istorija se ponovila u Kanu sa nagradom za najbolju režiju i još jednim propuštenim Oskarom za slavnog italijanskog kompozitora. Ni 1988. godine, kada je nominovan za film Brajana de Palme “Nedodirljivi”, Morikone nije dobio Oskara, ali je osvojio nagrade Bafta, Gremi i ASCAP.
Četvrtu nominaciju za Oskara donela mu je muzika za film oskarovca Berija Levinsona “Bagzi”, s Vorenom Bitijem i Anete Bening. Te 1992. godine, od 11 nominacija, film je osvojio dva Oskara, ali ne i za muziku.
Film “Malena” proslavio je Moniku Beluči, a Morikone, po peti put nominovan, ponovo je ostao bez Oskara.
Posle pet nominacija i sindroma večitog oskarovca bez zlatne statue, Morikone je konačno 2007. dočekao počasnog Oskara za životno delo, koji mu je uručio Klint Istvud, oskarovac kome je podario večne melodije u filmovima “Dobar, loš, zao” ili “Za šaku dolara”.
Koncert tog velikana svetske muzike u Beogradskoj areni biće održan u okviru jubilarnog, desetog Gitar art festivala.
Cene ulaznica snižene su i tokom januara, za deset odsto, pa za koncert Morikonea koštanju 1.350, 2.250, 3.150 i 4.050 dinara, dok za eksluzivna mesta treba izdvojiti 8.100 dinara.
Gitar art festival svečano će biti otvoren 7. februara u Sava centru, a ta čast pripašće gitarističkom virtuozu Visente Amigu i njegovoj popularnoj flamenko grupi. Narednog dana u Sava centru nastupiće i slavni britanski muzičar Sting, u duetu sa Edinom Karamazovim, a na istom mestu za 13. februar najavljeni je i popularni etno trio koji čine Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić i Teodosije Spasov.
Programska celina “Četiri večeri u Kolarcu, od 9. do 12. februara, predstaviće najveće umetnike klasične gitare, među kojima su i legendarni Alirio Diaz, kao i Anjelo Deziderio, Kazuhito Jamašita, Pavel Štajdel i drugi velikani gitare iz više od 20 zemalja.
Ulaznice se prodaju na blagajnama Beogradske arene, Sava centra i Kolarčeve zadužbine, kao i u prodajnoj mreži Bilet servisa, Eventima i Tiketlajna.
Sajt Gitar art festivala je www.gaf.rs
