Nova-stara kulturna politika, NS EPK uzor
Mandatar nove Vlade Srbije Miloš Vučević najavio je novu strategiju razvoja kulture i istakao da će njegov kabinet imati zadatak da u oblasti kulture “napravi progres i napredak” kao onaj koji je postignut u Novom Sadu, koji je 2021. godine bio “Evropska prestonica kulture”, u završnici njegove desetogodišnje pozicije na mestu gradonačelnika tog grada (2012-2022).
“Kao što je Novi Sad postao evropska prestonica kulture i jednovremeno ostao srpska Atina, tako ćemo u ovoj oblasti stvoriti pretpostavke za kvantni skok i to sa najvećom voljom smatram našom časnom dužnošću”, naveo je Vučević u ekspozeu, koji je čitao gotovo tri sata 1. maja u parlamentu.
Pominjući postignuća Vlade Srbije u kulturi od 2012. i posebno u protekle četiri godine, Vučević je ocenio da je u prethodne četiri godine napravljen veliki pomak u donošenju zakona kojim se reguliše oblast kulture, prvenstveno oblast zaštite kulturnog nasleđa.
“U periodu pred nama očekuje nas zaokruživanje ovog važnog procesa, donošenjem nove strategije razvoja kulture Republike Srbije, zakona o zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i dva zakona koja celokupna kulturna javnost dugo očekuje - novog poboljšanog zakona o kinematografiji i zakona o pozorištu”, rekao je Vučević, dosadašnji ministar odbrane, koji je za novog ministra kulture predložio Nikolu Selakovića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u odlazećoj Vladi Srbije.
Vučević je kao posebno uspešna dva programa Ministarstva kulture, koje je dosad vodila Maja Gojković - buduća vojvođanska premijerka, naveo “Gradove u fokusu” i “Prestonica kultura Srbije” koji su se, kako je ocenio, pokazali kao “pun pogodak” u decentralizaciji kulture i njene ravnomerne dostupnosti svim građanima.
Tim projektima su, kako je dodao, podstaknuta su mnoga zapošljavanja, razvoj turizma i ukupni lokalni razvoj, a njihovim nastavkom i planiranim povećanjem opredeljenih sredstava za njih u naredne četiri godine biće izgrađen, konstruisan i obnovljen veliki broj kulturnih centara, pozorišta, bioskopa, muzeja i galerija, biblioteka i arhiva u svim delovima zemlje.
Sednica Skupštine Srbije, ekspoze mandatara, foto: screenshot
U okviru zaštite kulturnog nasleđa, Vučević je rekao da će i u naredne četiri godine biti nastavljeno pružanje pune podrške njegovom očuvanju i predstavljanju, s posebnom pažnjom usmerenom ka negovanju i zaštiti spomenika kulture na Kosovu i Metohiji. Biće obezbeđena kroz budžet i kontinuirana podrška za redovno funkcionisanje manastira Hilandar, kao i za neophodne radove na “najznacajnijim svetinjama, kao što su Žiča, Sopoćani, Banjska i drugi”.
Planirano je i obrazovanje posebnog tela koje bi se bavilo otkupom značajnih umetničkih dela srpskih autora, posebno u inostranstvu, kako bi “kulturno nasleđe bilo sačuvano na dostojan način i kako bi bilo dostupno građanima Srbije”.
Vučević je posebnu pažnju skrenuo na filmsku industriju, navodeći da do 2012. godine “nije postojala sistemska briga” za nju, a kao primer je naveo da je te godine budžet Filmskog centra Srbije iznosio svega 24,8 miliona dinara, dok je ove godine opredeljeno milijardu dinara za snimanje novih filmova.
“Podsticaj za filmsku i audio, vizuelnu umetnost uvedeni su 2016. godine od kada iz godine u godinu značajno rastu ulaganja u ovu oblast, što bi nam omogućilo da se Republika Srbije nametne kao jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu za produkciju audio vizuelnih dela”, rekao je Vučević, ističući da je u 2024. godini za te svrhe opredeljeno je 2,25 milijarde dinara, što je za 450 miliona dinara više nego 2023.
“Podrška filmskoj industriji omogućuje nastavak značajnih ostvarenja koja se bave važnim nacionalnim temama koje do sada nisu bile zabeležene na filmskom platnu, kao što su ‘Dara iz Jasenovca’, ‘Oluja’, ‘Mrak’, ‘Heroji Halijarda’, ‘Kralj Petar Prvi’”, rekao je Vučević.
Prema njegovim rečima, u sklopu nastavka podrške razvoja filmskog stvaralaštva planirano je uspostavljanje nacionalnog centra za film kojim bi se postigao viši stepen koordinacije i efikasnosti u toj oblasti.
“Zahvaljujući programu dodele podsticaja u oblasti audio vizuelne proizvodnje poslednjih godina postoji veliko interesovanje investitora za proizvodnju ovih dela u Srbiji. U tom segmentu naša zemlja je trenutno jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu. Sve ovo je doprinelo razvoju ne samo ovog sektora, već i povećanju broja zaposlenih, pre svega u kulturi, kao i napretku privrede u celini”, dodao je Vučević.
Najavljujući i osnaživanje kulturne diplomatije, on je rekao da to podrazumeva jačanje aktivnosti projekata u okviru međunarodnih organizacija, prvenstveno Uneska, kao i povećanje kulturne razmene i distribucije kulturnih sadržaja iz Srbije u inostranstvo. Pored jačanja postojećih kulturnih centara Srbije u Parizu i Pekingu, u planu je njihovo uspostavljanje i u Londonu, Moskvi, Berlinu, Varšavi i drugim evropskim metropolama, kao i u regionu.
“To će u značajnoj meri uticati na povećanje vidljivosti kulturnih sadržaja iz Srbije na međunarodnom planu i doprineti daljoj afirmaciji naših umetnika na svetskoj sceni”, ocenio je Vučević.
“Sa novom Vladom nastavicemo intenzivna ulaganja u kulturu i pred nama je realizacija velikih infrastrukturnih projekata, donošenje novih i poboljšanje postojećih zakona u oblasti kulture, nastavak decentralizacije kulture i jačanje sistema zaštite kulturnog nasleđa, poboljšanje radno-pravnog statusa zaposlenih u kulturi i osnaživanje kulturne diplomatije”, rekao je Vučević.
Nabrajajući prethodna postignuća Vlade Srbije od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, Vučević je pomenuo ulaganja u kulturu od Subotice, Beograda, Jagodine pa do Niša.
“U aprilu ove godine završili smo radove na Narodnom pozorištu u Subotici, što je jedan od najvecih infrastrukturnih projekata u kulturi. Rekonstruisali smo Narodno pozorište u Beogradu, izgradili smo novu malu scenu Narodnog pozorišta u Nišu”, naveo je Vučević, dodajući da je rekonstruisano više od devet decenija staro zdanje Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, a nakon deset godina detaljnih radova na jednom od najvažnijih lokaliteta u Srbiji, arheološko nalazište “Medijana” u Nišu ponovo je otvoreno za posetioce.
“Posle 78 godina od rasformiranja logora, završili smo Memorijalni centar ‘Staro Sajmište’, jer negujemo kulturu secanja i želimo da dostojno obeležavamo mesta stradanja našeg naroda”, rekao je Vučević, koji se u ekspozeu posebno osvrnuo na kulturu sećanja.
Istakao je da je za poslednje tri godine, preko konkursa Ministarstva kulture “Gradovi u fokusu” širom Srbije obnovljeno, adaptirano i rekonstruisano 108 objekata kulture u vrednosti od milijardu dinara.
“Na ovaj način, decenijama devastirani domovi kulture, koji često nisu obnavljani od vremena nekadašnje Jugoslavije, danas su postali novi i moderni kulturni centri, a mnogi gradovi i opštine su dobili obnovljene muzeje, galerije, pozorišta i bioskopske sale medu kojima je i Novi Pazar, Knić, Doljevac, Mali Zvornik, Osečina, Ruma, Kikinda, Smederevska Palanka, Nova Varoš, Šid i drugi”, rekao je Vučević.
Do početka izložbe EXPO 2027, kako je najavio, biće realizovan niz velikih i važnih infrastrukturnih projekata, koji će u značajnoj meri poboljšati ne samo kulturnu ponudu Beograda i Srbije, već će i bitno unaprediti kvalitet života građana.
“Prirodnjački muzej u Beogradu, jedan je od najdugovečnijih muzeja u zemlji koji poseduje bogatu kolekciju, sada nedostupnu širokoj javnosti. Prvi put u istoriji dobićemo moderno opremljenu i funkcionalnu zgradu u Bloku 13 u Novom Beogradu. Uz Memorijalni centar ‘Staro sajmište’, Muzej savremene umetnosti, buduću nacionalnu koncertnu dvoranu i druge sadržaje, nova zgrada Prirodnjačkog muzeja biće deo jedinstvenog kvarta kulture”.
Vučević je najavio i da će Muzej “Nikole Tesle” konačno u nekadašnjoj fabrici hartije “Milana Vape” dobiti adekvatan prostor za izlaganje i smeštaj dragocene zbirke.
Preseljenjem u zgradu bivše glavne Železnicke stranice, Istorijski muzej Srbije dobiće moderno opremljen izlagacki prostor i sa spomenikom Stefanu Nemanji na Savskom trgu biće deo ambijentalne celine koja predstavlja istoriju srpskog naroda i države. “Odatle ćemo slati poruku ko smo i šta smo. Ta tacka sa sve strane i domaće turiste biće prva i polazna tačka za upoznavanje sa našom istorijom i kulturom, ona koju su upravo napadali svi protivnici našeg identiteta i samopoštovanja. Biće to biser Beograda i cele naše otadžbine Srbije”, istakao je Vučević.
Obnovom dela Jugoslovenskog dramskog pozorišta i izgradnjom nove scene Bojan Stupica, jedno od najpoznatijih pozorišta u Srbiji dobiće najsavremeniju opremu i adekvatne uslove za rad.
Vučevič je kazao i da će otvaranjem dečjeg muzeja i dve pozorišne scene u zgradi nekadašnje Pošte na Savskom trgu u Beogradu, po ugledu na najpoznatije evropske ustanove tog tipa, Srbija dobiti “jedinstveni muzej u kojem će uživati i najmlađi posetioci”.
Planirano je otvaranje Ženskog muzeja u Beogradu, ustanove koja će se baviti ženskim stvaralaštvom kroz istoriju i dati mogucnost ženama koje se danas bave kulturom da prikažu svoje stvaralaštvo.
Kada je reč o velikim projektima van prestonice, završetkom izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici, Srbija će dobiti jednu od najvećih i najmodernijih opremljenih pozorišta u ovom delu Evrope. Obnovom postojeće i izgradnjom nove zgrade Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu, posvećenoj jednoj od najpoznatijih srpskih umetnica, značajno će biti unapređen muzejski i sveukupni kulturni život u tom delu Srbije, istakao je Vučević i posebno pomenuo i potpunu obnovu starog jezgra Sremskih Karlovaca, duhovnog i kulturnog centra srpskog naroda, što će doprineti daljem razvoju kulturne turističke ponude tog grada i cele zemlje.
Otvaranjem muzeja staklarstva u Paraćinu, Srbija će prvi put dobiti muzej posvećen važnom segmentu nematerijalnog kulturnog nasleđa, kazao je Vučević, dodajući i da će, zahvaljujući muzeju košarke u Čačku, koji će uskoro biti otvoren, moći da se predstavi tradicija i razvoj tog sporta u Srbiji.
Vučević je do kraja ove godine najavio i otvaranje muzeja ćirilice u Rači, pokraj Bajine Bašte, ustanovljenog u cilju očuvanja tog pisma, kao i razvoja kulture i turizma u tom delu Srbije.
U naredne četiri godine biće nastavljena i realizacija kapitalnog projekta istraživanja, zaštite i prezentacije arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, kojem je napokon, nakon mnogo decenija, zaustavljena devastacija lokaliteta od svetskog značaja, kao i kapitalnog projekta, istraživanje, zaštita i prezentacija nalazišta Caričin grad u opštini Lebane, jednog od najvažnijih arheoloških lokaliteta u ovom delu Evrope.
Vučevič je rekao i da mu je tokom pripreme ekspozea iz Ministarstva kulture predoćeno da postoji plan da se u narednom periodu to kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju predloži za upis na listu Svetske kulturne i prirodne baštine Uneska.
“Sada sa ovog mesta kažem da to nije plan, nego mora biti zadatak i da sa njegovom realizacijom se krene odmah”, rekao je Vučević.
Takođe, istakao je da očekuje da se Vladi u narednih šest meseci predloži spisak svih kulturnih dobara koje nadležno ministarstvo smatra za upis na listu Uneska.
“U tom smislu, očekujem da će se na tom spisku promtno naći i najstariji književni časopis u Evropi ‘Letopis’ Matice srpske. To je progres koji očekujem i za koji ću se starati da se realizuje odmah, jer je to ofanziva kulturne diplomatije i pozicioniranje naše kulturne baštine na svetskoj mapi”, rekao je Vučević.
Mandatar je izrazio i očekivanje da će u narednom četvorogodišnjem periodu biti započeta izgradnja nacionalne koncerte dvorane kojom bi Srbija “prvi put u istoriji dobila najmoderniji opremljen koncertni prostor i tako postala čvorište muzičkog života u čitavom regionu”.
Vučević se posebno osvrnuo na kulturu sećanja kao “jedan od onih ispita na kojima smo prečesto kao narod i kao država u prošlosti padali”.
“Na taj način smo činili greh prema onima koji su svojom žrtvom i stradanjem nas zadužili i svakako nisu zaslužili takav odnos. Ta nas zla kob nekako prati i proganja kroz istoriju. Podela na Obrenoviće i Karađorđeviće, podela na pripadnike NOB-a i jugoslovenske vojske u otadžbini, podela na crnu i belu ruku i tako u nedogled, možda je najgora post-petooktobarska podela kada nismo smeli da izustimo slovo NATO agresiji, slovo patnjama i stradanjima našeg naroda da ne bismo slučajno grubim tonom dirnuli u savest onih koji su činili zločine i pogrome nad našim narodom. Najgore od svega je što smo vođeni političkim podelama zaboravljali na nedužne žrtve, od Petrovačke ceste, Bljeska, Oluje, preko stradanja tokom NATO agresije, pa do Martovskog pogroma”, rekao je Vučević.
Mandatar je u tom kontekstu posebno zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
“Jedna od najvećih zasluga predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste ta što nas je okupio i ohrabrio kao narod da tome svemu kažemo dosta”, kazao je Vučević.
“Danas, mi konačno na nivou najvažnijih državnih manifestacija imamo pravo da oplakujemo naše žrtve i slavimo naše heroje, da im se zahvalimo, da našim borcima i njihovim porodicama uručimo spomenice i medalje, kao makar simboličan način zahvalnosti i molbu za izvinjenje što ih je država prezrela i prodala u prethodnom periodu. Upravo on nas je sve jednodušno okupio i najviše doprineo da pobedi kultura sećanja kod nas kao nezamenjiv i jedinstven integrativni faktor, da znamo ko smo, šta smo i odakle smo i da se toga nikada ne stidimo. Tu politiku ćemo nastaviti i negovaćemo je još više. Još više ćemo čuvati kulturu sećanja, ispravljaćemo nepravde koje su žrtvama učinjene kroz zaborav. Znaće se i ceniće se oni kojima ništa nije svetije bilo od otadžbine. Znaće se i to vam dobar stojim, svako mesto gde smo stradali ili gde je bilo ko stradao u našoj otadžbini. Žrtve ima da se poštuju, a junaci slobode da se slave”, poručio je Vučević.
U naredne četiri godine, kako je najavio, biće nastavljeni radovi u Memorijalnom centru “Staro sajmište”. Planirana je izrada stalne postavke i početak radova u Italijanskom paviljonu kako bi to mesto kolektivnog ubijanja Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u potpunosti moglo da prikaže i dokumentuje sav užas stradanja koji se tu dogodio.
“O posvećenosti negovanju kulture sećanja svedoči aktivno učešće Srbije u projektu obnove Bloka 17, odnosno nekadašnjeg jugoslovenskog paviljona u državnom muzeju Aušvic Birkenau. Postavljanje nove stalne izložbe u nekadašnjem logoru smrti očekujem u narednih godinu do dve, u zavisnosti od dogovora svih učesnika oko dinamike radova”, rekao je Vučević.
Vučevič se posebno osvrnuo i na kulturu u sklopu državnoig programa “Skok u budućnost” koji “prepoznaje kulturu kao jedan od prioriteta” i zato će biti urađeno “mnogo na obnovi kulture i kulturnog nasleđa”.
“Završicemo rekonstrukciju Memorijalnog centra ‘Staro sajmište’ u Beogradu, završićemo rekonstrukciju Kulturnog centra u Pirotu. Izgradićemo novu zgradu Prirodnjackog muzeja u Beogradu. Izgradićemo novu zgradu Muzeja Nikola Tesla u Beogradu. Uradićemo adaptaciju, tj. pretvaranje zgrade Železničke stanice u Istorijski muzej Srbije. Izgradićemo novu zgradu Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu. Potpuno ćemo obnoviti staro jezgro Srpskih Karlovaca. Izgradićemo muzej staklarstva u Paraćinu. Rekonstruisaćemo JDP i izgraditi novu scenu Bojan Stupica. Izgradicćmo novu zgradu Muzeja košarke u Čačku, uradićemo zaštitu arheološkog nalazišta Belo Brdo u Vinči. Izgradićemo dečji muzej i dve pozorišne cene u Beogradu”, istakao je Vučević.
(SEEcult.org)
