Novi plan za Narodni muzej

Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena 2003. zbog rekonstrukcije, trebalo bi da bude ponovo otvoren 2012. godine, na osnovu novog plana o sanaciji, adaptaciji i rekonstrukciji, koji je najavljen posle nedavne ekspertize i odustajanja od prethodnog projektnog rešenja.

Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena 2003. zbog rekonstrukcije, trebalo bi da bude ponovo otvoren 2012. godine, na osnovu novog plana o sanaciji, adaptaciji i rekonstrukciji, koji je najavljen posle nedavne ekspertize i odustajanja od prethodnog projektnog rešenja.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić rekao je 30. aprila na konferenciji za novinare u Narodnom muzeju da je ta nacionalna ustanova apsolutni prioritet i da zgrada mora da se osposobi, zbog čega je utvrđen rok od 20 meseci za izvođenje radova.

To znači da bi zgrada Narodnog muzeja trealo da se dovede u stanje da može ponovo da radi, rekao je Bradić, ističući da je veoma važno da se definišu novi koraci za proces rekonstrukcije.

Bradić je rekao da su sanacija, adaptacija i rekonstrukcija Narodnog muzeja predviđeni na osnovu ekspertize, kao i raspisivanje javnog konkursa za izvođenje radova, a obezbeđena su i sredstva iz budžeta u iznosu od 20 miliona evra.

“U interesu je države da Narodni muzej počne da radi i očekujem da radovi budu završeni 20 meseci od početka”, rekao je Bradić, navodeći da je “u prošlosti bilo procesa koji nisu bili urađeni po određenoj proceduri”, zbog čega je vlada osporila taj projekat.

Prema njegovim rečima, između nostalgije i utopije izabrana je realnost.

Vlada Srbije nedavno usvojila izveštaj Ministarstva kulture u vezi sa realizacijom Projekta za rekonstrukciju i adaptaciju Narodnog muzeja u Beogradu, kojim je prihvaćena preporuka Ekspertskog tima da je postojeće rešenje "nefunkcionalno, muzeološki nedefinisano, konstruktivno nelogično i zato neracinalno i skupo”. Ekspertska grupa ocenila je da je projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja manjkav, konstruktivno nelogičan i zato neracionalan i skup, pa je predloženo da se kao takav ne realizuje.

Bradić je istakao da će se, pored rekonstrukcije zgrade, voditi računa i o muzejskom fondu, a u tom kontekstu je, između ostalog, rekao i da je važno povezivanje sa srodnim institucijama u zemlji, regionu i svetu.

“Ministarstvo kulture i vlada će učiniti sve da svoje obaveze izvrše u rokovima. Uveren sam da smo na dobroj početnoj stanici da Narodni muzej bude ponovo otvoren do 2012. godine na način koji je primeren muzeju 21. veka”, dodao je Bradić.

Predsednik Ekspertskog tima za analizu i procenu održivosti projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja, Branislav Mitrović, rekao je da Narodni muzej mora da se razume kao celina i da se koncept eksperata zasniva na želji da bude stavljen u funkciju za dve godine.

“Preuzeli smo odgvornost da krenemo dalje, pošto je Narodni muzej sedam godina zatvoren za publiku”, rekao je Mitrović, napominjući da će u fazi grubih građevinskih radova fondovi morati da budu sklonjeni.

Ističući da zgrada Narodnog muzeja ima i sama vrednost kao istorijski spomenik, Mitrović je dodao da su članovi Ekspertskog tima razmatrali i način organizovanja izbora projektanta rekonstrukcije.

Budući da ima malo vremena, Mitrović je rekao da će verovatno biti upućen javni poziv arhitektonski timovima ili grupama.

Ekspertski tim nedavno je ocenio da projekat rekonstrukcije predstavlja opasnost da se dobije “novi stari muzej”, koji bi koncepcijski ostao isti kakav je bio, samo sa neophodnom, a skupom sanacijom zgrade i novom arhitekturom, koja bi bila reprezentativna, a ne bi omogućavala strateške i bitne kvalitativne pomake.

Realizacija tog koncepta ne može rešiti stvarne probleme muzeja, jer je veoma skupa, a za posledicu ne donosi nikakve prednosti u muzeološkom smislu, naveo je Ekspertski tim, koji je Ministarstvo kulture imenovalo prošle godine.

Vlada je zadužila Ministarstvo kulture da preduzme mere iz svoje nadležnosti i da, u saradnji sa Republičkim javnim pravobranilaštvom, ispita mogućnost osporavanja ugovora u vezi sa realizacijom Projekta za rekonstrukciju i adaptaciju Narodnog muzeja u Beogradu, zaključenih između nacionalnog muzeja i Biroa za projektovanje i izvođenje “Rakočević Inžinjering”.

Ekspertski tim formiran je krajem prošle godine na osnovu odluke UO Narodnog muzeja, a njegov zadatak je preduzimanje najhitnijih koraka u rekonstrukciji te nacionalne institucije.

Tim čine arhitekta i profesor RWTH Aachen Vladimir Lalo Nikolić, arhitekta i profesor na Arhitektonskom fakultetu Ljubljana Vasa Perović, arhitekta Goran Vojvodić, profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu Dragan Buđevac, specijalista za energetsku održivost objekata Ranko Božović, direktor Kunsthalle Vienna Gerald Matt, muzeolog Toma Šola i arhitekta Branislav Mitrović.

Problem rekonstrukcije Narodnog muzeja aktuelizovan je krajem decembra 2008. godine, kada je došlo do prebacivanja odgovornosti za kašnjenje tog procesa između Ministarstva kulture i rukovodstva te nacionalne institucije.

UO Narodnog muzeja podneo je ostavku u martu 2009. godine, a Ministarstvo kulture zatražilo je sudsko poništenje ugovora Narodnog muzeja s preduzećem “Kunsttrans” d.o.o. u vezi sa zakupom depoa.

Prema ranijim podacima Ministarstva kulture, rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da košta 30 miliona evra bez troškova stavljanja Muzeja u funkciju.

Sajt Narodnog muzeja je www.narodnimuzej.rs

(SEEcult.org)