Novi slovenački filmovi u Jugoslovenskoj kinoteci u znaku primopredaje starih
Svečano otvaranje Dana slovenačkog filma 8. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci proteklo je u znaku simbolične primopredaje 13 starih slovenačkih filmova koje je Kinoteka u Beogradu čuvala od 1968. godine, jer za to nije bilo uslova u Ljubljani.
Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant istakao je značaj filmova za ukupnu slovenačku kulturnu baštinu, a u tom kontekstu i primopredaju starih ostvarenja.
“Ovo je za nas posebna prilika i zato što je pre neki dan potpisan ugovor između Republike Slovenije i Republike Srbije o primopredaji 13 starih, tradicionalnih filmova koji pripadaju Republici Sloveniji. Sutra ovi filmovi kreću na put ka Ljubljani. Oni su čuvani u Jugoslovenskoj kinoteci od 1968. godine zato što tada Slovenija nije imala mogućnosti da dela snimljena na nitratnoj traci čuva u adekvatnim uslovima”, rekao je Bergant, pominjući da je potom došlo do raspada Jugoslavije i perioda komplikovanih odnosa.
“Srećan sam da smo sada, posle toliko godina, uspeli da postignemo sporazum i ti filmovi, koji su veoma značajan deo naše kulturne baštine, putuju nazad u Sloveniju”, rekao je Bergant, kome su se u simboličnom činu primopredaje tih filmova pridružili direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić i direktor Arhiva Slovenije Bojan Cvelfar.
Pantelić je podsetio da su se u Jugoslovenskoj kinoteci decenijama čuvala ostvarenja nastala u produkciji “Triglav filma” iz Ljubljane, među kojima je i jedan od najznačajnijih filmova slovenačke kinematografije “Na svojoj zemlji” (1948) Franca Štiglica. “Nakon višegodišnjih pregovora postigli smo sporazum o načinu preuzimanja ovih filmova koji su ostali u Beogradu, a koji su predati na čuvanje još davne 1968. godine. Tokom tog perioda oni su bili dostupni i slovenačkoj i svetskoj filmskoj javnosti”, rekao je Pantelić.
Doviđenja u sledećem ratu (Nasvidenje v naslednji vojni), Živojin Pavlović
Cvelfar je izrazio zadovoljstvo dogovorom o preuzimanju i transportu tih filmova. “Ti filmovi su 53 godne bili pohranjeni ovde. Zahvaljujem Jugoslovenskoj kinoteci, direktoru Panteliću i njegovim prethodnicima za stručnu zaštitu i čuvanje tih filmova. Mi ćemo ih odmah dati na listu za digitalizaciju”, rekao je Cvelfar, dodajući da je “ganut primopredajom ove prvoklasne kulturne baštine”.
Na otvaranju sedmih Dana slovenačkog filma, čiji je umetnički direktor i selektor Dragomir Zupanc, publiku su pozdravili i predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji i predsednik Društva “Sava” Saša Verbić, kao i upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović.
U organizaciji Društva “Sava”, ambasade Slovenije i Filmskog centra Slovenije, publika do 11. decembra ima priliku da vidi osam dugometražnih ostvarenja novije produkcije i osam kratkih igranih i dokumentarnih filmova, uz prateće programe.
Program je počeo digitalno restauriranim filmom “Doviđenja u sledećem ratu” (1980), koji je u slovenačkoj produkciji režirao Živojin Žika Pavlović (1933-1998), prema romanu “Menuet za gitaru” Vitomila Zupana.
Uoči projekcije publici se obratila rediteljeva ćerka, dramska umetnica Milena Pavlović, pominjući njegovu povezanost sa Slovenijom, koju je upoznao i zavoleo još kao mladić, boraveći na Golniku gde se lečio od tuberkuloze. U Sloveniji je snimio i filmove “Crveno klasje” (1979) i “Let mrtve ptice” (1973).
“Žika je zavoleo slovenački jezik, prirodu, književnost, filmove, ljude i ta ljubav je ostala do kraja. Voleo je slovenačke glumce, smatrao je da imaju veliki potencijal. Družio se i sarađivao sa mnogim ljudima iz Slovenije”, rekla je Milena Pavlović, dodajući da se njen otac smatra i srpskim i slovenačkim rediteljem.
Narednih dana na programu su filmovi “Nekad su bili ljudi” Gorana Vojnovića, “Zastoj” Vinka Moderndorfera, “Sanremo” Miroslava Mandića, “Slovenac koji je preleteo vek” Dušana Milaveca i drugi.
Prema navodima Dragomira Zupanca, svaku reviju do sada obeležio je neki filmski klasik - France Štiglic (u dva navrata), Jože Babic, Matjaž Klopcic, Jože Bevc. Povodi za podsećanje na znamenite stvaraoce bile su godišnjice, ali i aktuelizovanje kultnih filmova digitalizovanjem kopija za ponovno prikazivanje. Revija je tako pratila trend oživljavanja i ponovnog prezentovanja
najvrednijih dela slovenačke kinematografije, veoma važan poduhvat Slovenackog filmskog centra. Ali među slovenačke filmske klasike umešao se i jedan srpski - Živojin Pavlović.
"Bio je jedan od petorice 'novofilmaša' reditelja, koji su 1965. godine svojim filmovima izvršili ideološki prevrat u ondašnjoj jugoslovenskoj kinematografiji: Aleksandar Petrović, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Puriša Đorđević i Vatroslav Mimica. Grupa kritičara okupljena oko časopisa Ekran, naročito su pratili i veličali Pavlovićeve filmove. Pod njihovim uplivom slovenačka producentska kuća VIBA film ga angažuje da 1970. godine režira 'Crveno klasje', film o problematičnom posleratnom oduzimanju žita u Prekmurju, prema prozi Jožeta Potrca, sa tada mladim Radetom Šerbedžijom i već afirmisanom glumicom Majdom Potokar. To je ujedno i prvi 'crnotalasovski' slovenacki film. Branko Šemen, urednik Ekrana, napisao je scenario za drugi Pavlovićev slovenački film 'Let mrtve ptice' (1973). Bilo je to vreme kad je zbog sudskog procesa reditelju Lazaru Stojanoviću, počeo progon autora Novog filma (Petrovića, Makavejeva, Žilnika), kad je Pavloviću zabranjen pedagoški rad na Katedri filmske režije pri FDU. Posle šestogodišnje pauze, pozivaju ga da prema romanu Menuet za gitaru Vitomila Zupana režira film 'Doviđenja u sledećem ratu' (1980). Bio je to susret dva gorostasa, literature i filma. Obojica pisci i znalci filmskog zanata. I jednog i drugog ondašnji režim nije mazio. Zupan je odležao desetogodišnju robiju u Mariborskoj kaznionici, a Pavloviću su dva puta zabranjivali filmove. Okosnica radnje je Zupanov odlazak u partizane. Kao levičarski opredeljeni liberal priključio se Osvobodilnoj fronti i pregurao rat. Zanimljivo je da je za Vitomilov alter ego izabran student književnosti Metod Pevec, danas ugledni pisac i reditelj više uspešnih filmova. Vitomil i Živojin ovaploćeni su u glavnom glumcu njihovog filma", naveo je Zupanc u programu Dana slovenačkog filma.
Kao zanimljivost, istakao je to što su u programu sedmih DSF autori podjednako poznati i po knjigama i filmovima - Goran Vojnović zastupljen je filmom "Nekada su to bili ljudi", a Vinko Moderndorfer filmskom dramom "Zastoj".
Nekad su bili ljudi (Nekoc so bili ljudje), Goran Vojnović
U okviru pratećeg programa, koji uređuje dr Ivana Kronja, u foajeu Kinoteke postavljena je izložba filmskih plakata iz opusa Pavlovića i Zupana, uz podršku Kinoteke Slovenije, Filmskog centra Srbije i Jugoslovenske kinoteke, a 9. decembra u podne biće održan i okrugli sto na temu “Živojin Pavlović u slovenačkoj kinematografiji”.
Prateći program DSF obuhvata i radionicu filmske animacije Miloša Tomića, kao i promociju knjige “Estetika Avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod, identitet” dr Ivane Kronje. Treći deo monografske studije zasnovan je na analizi jugoslovenskog neoavangardnog kratkog filma i antologijskim kratkim filmovima Živojina Žike Pavlovića: Triptih o materiji i smrti (1960) i Vojislava Kokana Rakonjca: Zid (1960). Pavlovićev rani opus ovde se dovodi u kontekst srpske umetničke avangarde 20. veka, američkog avangardnog filma i nasleđa filmske autorke Maje Deren, alternativnog filma u SFRJ i jugoslovenskog “crnog talasa”, te potrage za kulturalnim identitetom samog umetnika i nacije u slovima jugoslovenske stvarnosti, modernosti i otuđenosti.
Deo programa Dana slovenačkog filma biće prikazan i u kulturnim centrima Niša, Novog Sada, Pančeva, Kovina i Smedereva, uz pomoć i u prisustvu članova slovenačkih kulturnih zajednica i društva.
Za publiku u Domu kulture Studentski grad 7. decembra organizovana je projekcija studentskih i eksperimentalnih filmova, u selekciji Vladimira Šojata.
Manifestaciju Dani slovenačkog filma podržavaju filmski centri Srbije i Slovenije, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, slovenački Ured za Slovence u inostranstvu, Nacionalni savet slovenačke manjine u Srbiji, te Jugoslovenska i Slovenačka kinoteka.
Ulaz na projekcije je besplatan, a program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)