O Apstraktnom kabinetu u Kontekstu
Slučaj “Apstraktnog kabineta” iz 1928. godine - prve izložbe apstraktne umetnosti u jednom klasičnom evropskom muzeju, biće predstavljen 23. februara u Kontekst galeriji u Beogradu, uz slajd projekcije.
Slučaj “Apstraktnog kabineta” iz 1928. godine - prve izložbe apstraktne umetnosti u jednom klasičnom evropskom muzeju, biće predstavljen 23. februara u Kontekst galeriji u Beogradu, uz slajd projekcije.
“Apstraktni kabinet” bio je specijalno dizajnirana soba koju je osmislio i realizovao sovjetski avangardni umetnik El Lisicki, na poziv direktora Provincijal muzeja u Hanoveru Aleksandra Dornera. Ubrzo nakon otvaranja, “Kabinet” je postao jedna od najznačajnijih postavki muzeja u Hanoveru, a kasnije je uticao na promišljanje izlagačke prakse među muzejskim profesionalcima širom sveta.
Nakon dolaska nacional-socijalista na vlast i sprovođenja nacionalističke ideologije i u kulturi, “Kabinet” je demontiran 1936. Već naredne godine većina radova iz “Kabineta” završila je na izložbi “Degenerisna umetnost”, a sam Dorner emigrirao je u SAD.
Tek nakon jedne decenije nakon rata, sećanja i narativi o modernoj umetnosti su ponovo počela da oživljavaju u Evropi, a u Njujorku je kanon o političkom i umetničkom značaju apstrakcije, koji je uspostavio Muzej moderne umetnosti (MoMA), očuvao svest o važnosti “Kabineta”.
U Evropi se znatno kasnije vratilo sećanje na “Kabinet” i tek 1962. je predstavljen sa dve velike fotografije na izložbi “Dvadesete godine u Hanoveru” (Die Zwanziger Jahre in Hannover) u Kunstverein Hanover.
“Kabinet” je rekonstruisan 1968. u originalnom prostoru, ali bez originalnih radova, a instalacija je kasnije prebačena u Sprengel muzej u Hanoveru, gde se i danas nalazi.
Izlaganje saradnika Muzeja američke umetnosti u Berlinu Alfreda Barra, koje će biti predstavljeno u Kontekst galeriji, pripremljeno je povodom nedavno otvorene izložbe “Kabinet apstrakcije - original i kopija” (Kabinett der Abstrakten - Original and Facsimile), u organizaciji Muzeja američke umetnosti u Berlinu i Halle fur Kunst Luneburg.
Na izložbi je izvedena delimična rekonstrukcija samog kabineta, ali i šireg konteksta u kome je nastao, a zatim i nestao.
U radu sa kopijama uništenih dela, prati se Dornerova ideja o originalu i kopiji, kao i misao Valtera Benjamina da su "kopije sećanja". Da bi se kreirao kompleksan prostor sećanja, izložba uključuje različite vrste referentnog materijala i izloženih eksponata, kao što su platna, knjige, katalozi, filmski snimci i zvuk.
Muzej američke umetnosti u Berlinu je obrazovna institucija posvećena sakupljanju, očuvanju i izlaganju sećanja prevashodno na modernu američku umetnost, koja je predstavljena u Evropi tokom Hladnog rata. Radi se o izložbama koje su doprinele uspostavljanju prvog posleratnog zajedničkog kulturnog identiteta u Evropi baziranog na individualizmu, internacionalizmu i modernizmu.
Muzej je baziran na čuvenoj izložbi “Kubizam i apstraktna umetnost” Alfreda Barra iz 1936. godine, koja je istorizovala modernu umetnost prvi put prema internacionalnim pokretima, a ne prema nacionalnim školama.
Sajt Kontekst galerije je www.kontekstgalerija.org
