O Kuli Nebojša i u Atini

Evropski centar za vizantijske i postvizantijske spomenike i Institut za istorijske studije pri Nacionalnom istraživačkom fondu Grčke organizovali su u Atini međunarodni skup na temu “Raskršće grčke i srpske istorije. Od teorije do prakse. Paradigma Kule Nebojša” sa akcentom na promovisanju veza Grčke i Srbije. Glavna tema tog skupa bio je projekat revitalizacije Kule Nebojša na Beogradskoj tvrđavi.

Taj jedinstveni muzej posvećen je istoriji Kule, životu i delu Rige od Fere, prvom srpskom ustanku, kao i životu u Beogradu, novoj prestonici Srbije u prvoj polovini XIX veka.

Projekat “Revitalizacija, konzervacija i ponovna upotreba Kule Nebojše u starom delu grada Beograda”, ocenjen na skupu u Atini kao krucijalan u okviru grčko- srpske kulturne saradnje, vodilo je i realizovalo saopštilo je JP “Beogradska tvrđava”.

Realizacija projekta započeta je u decembru 2007. prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike i Grada Beograda, potpisanog u grčkom parlamentu. 

Na međunarodnom skupu u Atini, kako je saopšteno, posebno je naglašen značaj kulturne saradnje Grčke i Srbije i istaknuta orginalnost projektnog i dizajnerskog rešenja postavke u Kuli Nebojša. Posebna pažnja posvećena je i samoj implementaciji projekta i njegovoj trenutnoj funkciji i upotrebi, restauratorskim radovima i principima obnove, kao i planiranju daljeg korišćenja Kule Nebojša za različite kulturne sadržaje.

“Imajući u vidu tešku finansijsku situaciju, koja je pogodila sve nas koji se bavimo kulturom, a posebno složen i osetljiv sektor zaštite kulturnog nasleđa, zadovoljni smo i zahvalni grčkim donatorima i kolegama na prilici da se realizuje jedan ovakav projekat. Velika je čast priznaje koje smo dobili za naš rad. Kula Nebojša je veoma važan deo istorije Beograda”, izjavila je direktorka JP “Beogradska tvrđava” Ivana Lučić-Todosić.

Ona je naglasila da je projekat revitalizacije Kule Nebojša bio najobimniji i najzahtevniji projekat u oblasti očuvanje i zaštite kulturne baštine, kao i da predstavlja pionirski poduhvat u oblasti očuvanja i zaštite kulturne srpske baštine na ovim prostorima.

Završetak multifunkcionalne sale u tvrđavskom bedemu omogućio bi dalji razvoj tog kulturnog centra.

Projekat su finansirali Grad Beograd, JP “Beogradska tvrđava”, grčka ministarstva spoljnih poslova i kulture i turizma, Evropski centar za vizantijske i postvizantijske spomenike i grčki parlament.

Finansijska pomoć Grčke iznosila je oko 1,34 miliona evra.

U revitalizaciji Kule Nebojša učestovali su i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Zavod za Zaštitu kulturnih spomenika Srbije.

Na osnovu tehničkog projektaizveden je složen zadatak restauracije koji je počeo 2009. godine. Revitalizovana Kula Nebojša otvorena je za posetioce 29. aprila 2011. godine, u prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednika Grčke Karolosa Papuljasa, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i drugih uglednih zvanica.

(SEEcult.org)