Obnovljen Rijksmuseum
Rijksmuseum u Amsterdamu, holandski nacionalni muzej koji je i jedna od najvećih kolekcija svetske umetnosti, svečano je otvoren 13. aprila posle maratonskog, desetogodišnjeg renoviranja, koje je praćeno brojnim problemima, a koštalo je 375 miliona evra.
Obnovljeni Rijksmuseum otvorila je holandska kraljica Beatriks, kojoj je to poslednja zvanična dužnost uoči abdikcije, koju je najavila posle 33-godišnje vladavine.
Prošavši narandžastim tepihom, kraljica je ceremonijalnim ključem otvorila Rijksmuseum koji je do ponoći bio otvoren za posetioce besplatno, dok će cena karata ubuduće biti 15 evra.
Direktor i kraljica na ceremoniji, foto: Erik Smits
Atraktivnosti ceremonije otvaranja, koju je uživo prenosila nacionalna televizija, doprineli su i nesvakidašnji vatromet po dnevnom svetlu i zvuci orkestara iz svih 12 holandskih provincija.
Renoviranje Rijksmuseuma, za koje je zaslužna španska arhitektonska firma Kruz i Ortiz, podrazumevalo je i modernizaciju stalne postavke koja je organizovana hronološki. Predmeti baštine izloženi su pored umetničkih dela iz istog perioda, a u pojedinim slučajevima se i direktno odnose na umetnika ili njegov rad.
Samo je jedan od 8.000 radova koji čine postavku vraćen na originalnu izložbenu poziciju - Rembrantovo remek-delo “Noćna straža”. Nalazi se na kraju glavne galerije, kao svojevrsni muzejski oltar.
Kraljica Beatriks ispred Rembrantove Noćne straže, foto Vincent Mentzel
To delo velikih dimenzija (4,35 sa 3,79 metara) nedavno je prošlo amstedamskim ulicama u velikom gvozdenom kontejneru, uz karnevalsku atmosferu kojom je još jednom najavljen početak rada Rijksmuseuma posle desetogodišnje pauze.
Čuvena Rembrantova slika uneta je kroz krov prepoznatljive crvene zgrade iz 19. veka, a za njenu postavku angažovani su isti oni radnici koji su je i uklonili pre više od deset godina.
Muzejska postavka je organizovana hronološkim redom, sa slikama, nameštajem i drugim objektima kojima se dočarava istorija Holandije.
Počasna galerija, foto: Iwan Baan
Kolekciju Rijksmuseuma čini više od milion eksponata, koji obuhvataju period od 800 godina - od srednjeg veka do umetnika kao što je britanski Ričard Rajt (Richard Wright), dobitnik nagrade Tarner 2009. godine, od koga je naručena instalacija sa više od 47.000 crnih zvezda.
Postavka pokazuje i međusobne uticaje primenjene i vizuelne umetnosti. Na primer - kako su japanski crteži inspirisali pariske keramičare, čiji je dizajn, opet, uticao na Van Goga da naslika određena dela.
Predstavljene su i specijalne muzejske kolekcije oružja, mode i nakita, holandskog porcelana i muzičkih instrumenata. Izgrađen je i novi aneks, Azijski paviljon, koji predstavlja dela iz Kine, Japana, Indonezije, Indije, Vijetnama i Tajlanda.
Rembrant, Noćna straža, foto: Iwan Baan
Među atrakcijama obnovljenog Rijksmuseuma su i biblioteka i spiralne stepenice.
Rijksmuseum sadrži najveću kolekciju holandske umetnosti, uključujući dela Jana Stena (Steen), Johanesa Vermera (Johannes Vermeer) i Rembranta (Rembrandt van Rijn) nastala u vreme zlatnog doba Holandije u 17. veku, kada je ta zemlja bila velika pomorska sila, a Amsterdam jedan od najuticajnijih i najbogatijih gradova u svetu.
Atrijum, foto: Pedro Pegenaute
Renoviranje Rijksmuseuma pratili su brojni problemi, uključujući pregovore sa holandskim biciklističkim lobijem. Nekoliko miliona evra potrošeno je za preuređenje muzejske okoline, što je podrazumevalo i rad na nekoliko gradskih kanala kako bi bilo omogućeno proširenje muzejskog prostora ispod nadmorske visine.
Svi ti radovi doveli su i do niz rasprava sa španskim arhitektama koje su povremeno bile toliko žestoke da je bilo komentara da će doći do još jednog 80-godišnjeg holandsko-španskog rata.
Galerija 20. veka, foto: Iwan Baan
Renoviranje je završeno pet godina posle roka, a koštalo je znatno više nego što je prvobitno planirano.
Prema navodima direktora Wima Pijbesa, kao da je delovao Marfijev zakon - “sve što je moglo da pođe naopako, tako bi i bilo”. Ipak, iako je Rijksmuseum bio zatvoren deset godina, sada može, kako je istakao, da bez problema radi decenijama.
Tunel ispod biciklističkog kružnog toka u centru muzeja, čije je predloženo zatvaranje izazvalo burne reakcije i ujedinilo levicu i desnicu, stvorilo je mnoge glavobolje čelnicima Rijksmuseuma.
Rijksmuseum, pogled sa kanala, foto: Iwan Baan
S obzirom da je Amsterdam već ispod nivoa mora, dodatno kopanje u dubinu značilo je mogućnost poplava. Inženjeri i radnici uspeli su da se izbore sa svim izazovima, ali se skeptici i dalje pitaju da li je muzejsko blago ugroženo.
“Za strance je zastrašujuće da budu ispod morskog nivoa, a još im je strašnije to što vide da je deo kolekcije ispod nivoa mora”, rekao je Pijbes, napominjući da je za Holanđane, međutim, to deo svakodnevnog života.
Prema njegovim rečima, kompleksni inženjerski rad obezbedio je da galerije na najnižem nivou budu sigurne, ali to nije jedina mera koja je preduzeta.
U obnovljenom Rijksmuseumu očekuju da će godišnje imati posetu od bar dva miliona ljudi.
(SEEcult.org)
