Očuvanje tradicije pantomime

Gost 21. Beogradskog festivala igre, češki pantomimičar, reditelj i pedagog Radim Vizvari ističe da je predstavu „Solo”, koju izvodi 19. i 20. marta u Bitef teatru, kreirao u nastojanju da očuva tradiciju umetnosti pantomime, ali da u nju unese nešto svoje i učini je zanimljivom za savremenu publiku.

„Solo” obuhvata razvojne etape pantomime, širok spektar stilova, u žanru od klasične pantomime do butoa, preko crne groteske i fizičke komedije do savremenog pantomimičarskog pozorišta, najavio je Vizvari 19. marta na konferenciji za novinare.

Podsetivši da Češka ima jaku tradiciju u ovoj oblasti,  primetio da su se posle plišane revolucije iz 1989. godine mladi okrenuli novim tehnologijama i atrakcijama.

„Često se govorilo kako je pantomima mrtva. Odlučio sam da pokušam sa ovim konceptom, da je apdejtujem, pa ako ne uspem - da prestanem da se bavim pantomimom. Međutim, na premijeri sam dobio stojeće ovacije, tako da sam nastavio“, rekao je Vizvari.

Bilo je to 2016. godine. Od tada je „Solo“ izveden više od stotinu puta širom sveta. Publika reaguje različito na neke delove predstave u zavisnosti, kako kaže Vizvari, od kulturoloških standarda određene sredine. Na primer, u Poljskoj se ljudima više svideo klasični segment, u Nemačkoj su se oduševili modernim delom, dok je u Egiptu nešto morao i da menja - zbog cenzure.

Predstava traje sat i po, a Vizvari menja dest kostima dočaravajući Davida i Golijata, toreadora, glumicu koja izvodi striptiz, dijalog s drugom osobom koju oličava samo kaput, neke poetske, a neke komične etide.

„Neki misle da je pantomima puka igrarija. Ja smatram  da može da bude smislena i provokativna. To je umetnost gesta, tišine, umetnost koja samo pomoću pokreta može da ono što se fizički ne vidi učini vidljivim“, rekao je Vizvari.

Ističući radove svog profesora sa akademije za neverbalni teatar u Pragu Borisa Hibnera, slavnog francuskog pantomimičara Marsela Marsoa i druge uzore i uticaje, Vizvari je rekao da su njegovi komadi više apstraktni, zasnovani na estetici i emociji.

„Danas na sceni ne treba biti suviše narativan niti mnogo objašnjavati. Savremena publika traži za sebe slobodu interpretacije“, ocenio je Vizvari.

Ambasador Češke u Srbiji Tomaš Kuhta izrazio je veliko zadovoljstvo što se beogradskoj publici predstavlja biser češke umetnosti.

„Ovde sam šest godina i redovno pratim BFI. To je fantastičan festival. Drago nam je što je među učesnicima bio i veliki češki koreograf Jirži Kilijan“, rekao je Kuhta.

Kako je dodao, u Beogradu je nedavno otvoren Češki kulturni centar, sa salom od 150 mesta, što je ocenio kao impuls za dalju kulturnu saradnju.

Direktorka BFI Aja Jung izjavila je da je, iako je Vizvari svetska zvezda, bila u dilemi oko njegovog učešća na festivalu koji do sada nije imao pantomimu kao formu. Presudile su odlične reakcije na njegovo gostovanje u Centru Suzan Dalal u Tel Avivu, koji je jedan od najvažnijih svetskih centara u oblasti savremene igre, rekla je Aja Jung.

Predstava je, kako je najavio BFI, puna tradicije, poezije, slepstika i lirske ekstravagancije.

„Smejaćete se i plakati, a sve to bez ijedne reči – jer one Vizvarijevoj umetnosti nisu potrebne. Njegov izraz je čisto telesni, organski pokret u kombinaciji sa virtuoznošću i ubedljivom glumom. 'Solo' je spektakl koji oduzima dah i koji će sigurno podjednako zabaviti ljubitelje pantomime, kao i one koji se sa njom prvi put sreću”, naveli su organizatori.

Prema oceni kritike, Vizvarijev „Solo” je postao tiha legenda, praćen ovacijama i nakon mnogo godina izvođenja. Ne bi trebalo da nas čudi, jer Vizvari brine o ovom delu i kontinuirano prilagođava svaku pojedinačnu predstavu.

„Solo” nosi presek žanrova iz doba romantične pantomime Žana Gaspara Deburoa i njegovog „Pjeroa”, preko moderne mimike, klovnovske umetnosti, do savremenog fizičkog teatra i konceptualnog pristupa Marsela Marsoa… I još se nije pojavila nijedna druga produkcija koja ima sličnu ambiciju da pantomimu nenasilno učini dostupnom publici i pokaže njen najširi spektar.

Radim Vizvari je pantomimičar, izvođač, reditelj, koreograf i pedagog, međunarodno priznat kao jedna od najuglednijih ličnosti savremenog evropskog teatra. Završio je Akademiju scenskih umetnosti u Pragu na odseku muzike i umetničke igre, gde je i doktorirao uz mentorsku podršku Borisa Hibnera. Njegov rad je utemeljen na modernoj formi pantomime, obogaćenoj izražajnim sredstvima XXI veka. Njegovi celovečernji solo nastupi zavredeli su izvanredne kritike ne samo u Evropi, već i u Americi, Africi i Aziji. Vizvari predaje pantomimu na češkim umetničkim akademijama i u pozorišnim školama u Nemačkoj, Poljskoj, Finskoj i Egiptu. Od 2010. godine je dramaturg festivala uličnog pozorišta u Taboru „Umetnici na ulici”, a od 2011. godine i umetnički direktor praškog Festivala pantomime i Međunarodne smotre pantomime u Poličkoj.

Kao autor, reditelj i koreograf, on često sarađuje sa izvođačima neverbalnog teatra, ali i sa ansamblima klasične drame i opere. U Narodnom pozorištu u Pragu potpisao je koreografiju za komade „Iz mrtve kuće” i „Bili Bad”, kao i režiju opera „Viva la Mamma” i „Ljubav za tri pomorandže”. Vizvari je poneo brojne češke i inostrane nagrade, uključujući Nagradu Talija za „Solo“, 2016. godine. Medalju ITI UNESCO-a dobio je 2018. godine za izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti. Od 2021. godine je na poziciji umetničkog direktora Ansambla Laterna Magika.

(SEEcult.org)