Od čestitki Handkeu do gnušanja
Dodela Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu austrijskom piscu Peteru Handkeu, dobitniku niza međunarodnih priznanja, izazvala je kontroverzne reakcije – od čestitki do gnušanja, koje je povezano sa njegovim političkim delovanjem 90-ih godina, odnosno podrškom srpskoj politici na čelu sa Slobodanom Miloševićem i osudi NATO bombardovanja Srbije.
I sam Handke je u prvim kratkim izjavama medijima ocenio odluku Nobelovog komiteta za književnost “hrabrom”, navodeći da je srećan zbog tog priznanja, ali i da se ne smatra pobednikom. “Oni su odabrali moje delo, ali ja nisam pobednik po prirodi”, rekao je Handke po saznanju da je dobio Nobelovu nagradu, koja je ujedno dodeljena i za 2018. godinu poljskoj književnici Olgi Tokarčuk, oštroj kritičarki konzervativne i sve desnije poljske politike.
Handkeu je Nobelova nagrada dodeljena za “uticajan rad koji lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja”, a tim povodom je, kako je rekao u kratkom intervjuu za sajt Nobelove nagrade, doživeo slobodu kakvu nije nikada osetio pre. Napomenuo je da ne misli na svoju slobodu, već spoljnu, slobodu u apsolutnom smislu…
Peter Handke, dokumentarni film, Korina Belc
Naveo je i da svojevremeno jeste istraživao periferiju, ali je naglasio da tu nema bilo kakve ideologije, već je jednostavno osećao mesto kojem pripada i o njemu pisao. Sada je u svojevrsnoj metamorfozi, a kako je dodao, priroda mu nalaže da bude svojevrsni kontrapunkt uvreženim pogledima na svet, ali i da ne može da brani sebe i definiše svoj rad.
“Stvarno sam srećan zbog ovoga”, rekao je Handke (1942), autor stotinak knjiga - romana, pripovesti, drama, poezije, eseja, žurnala i filmskih scenarija; autor više filmova i scenarija, uključujući za “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa.
Opisujući kratko svoj proces rada kao svojevrsan san o putovanju, rekao je da ponekad zaboravlja misli koje je napisao, pa se i sam iznenadi kada ga neko citira. “Ali, veoma mi je čisto u glavi. Kada pišem, tih sam. Osećam da sam unutar problema, a volim probleme… Postajem tada tih kao nikad u svakodnevnom životu”, rekao je Handke, dobitnik niza prestižnih nagrada: Bihnerove, Kafkine, Šilerove, Ibzenove, Nestrojeve, Tomas Man…
Handke je dao i kratku izjavu i Radio Beogradu 2, navodeći da je iznenađen Nobelovom nagradom. “Veoma sam iznenađen i veoma umoran, duže ćemo pričati sutra. Želim da pozdravim sve ljude u Beogradu i Srbiji, osećam vašu radost zbog velikog priznanja koje sam dobio, hvala vam na tome”, rekao je Handke, dodajući na srpskom: “I u moje ime večeras popićemo rakiju i belo vino”.
Handkeov izdavač Lojze Vizer (Wieser) pozdravio je odluku Nobelovog komiteta kao neočekivanu, priznajući i da je već izgubio bio nadu.
I Handkeova sunarodnica, austrijska književnica Elfride Jelinek, koja je dobila Nobelovu nagradu 2004. godine, pozdravila je odluku Nobelovog komiteta.
Jelinekova je ocenila i da je Handke trebalo da dobije Nobelovu nagradu pre nje.
Slično je ocenio i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji smatra da je njegovo književno delo “obeležilo globalno i kraj 20. i početak 21. veka”.
“Nobelova nagrada je prema mišljenju mnogih relavantnih stručnjaka iz te oblasti morala odavno da mu pripadne, ali je politika umešala svoje prste. Njemu nagrada dolazi relativno kasno, ali ipak apsolutno zaluženo”, izjavio je Vukosavljević, koji je Handkeu 2017. godine uručio književnu nagradu “Milovan Vidaković” 11. Međunarodnog festivala proze “Prozefest” u Novom Sadu. Tada ga je nazvao čovekom koji je “literarnim, eruptivnim darom obeležio poslednje decenije XX veka” i “ovaj svet obasjao još jednom, često zaboravlјenom osobinom, koja se zove lјudska vrlina”.
Vukosavljević je povodom Nobelove nagrade, kako je preneo RTS, istakao da je Handke bio na strani Srbije i srpskog naroda u najtežim trenucima, a zbog svojih stavova bio je meta napada i osporavanja. “Njegove predstave su bile skinute sa repertoara čuvenog francuskog pozorišta Komedi Franses početkom 21. veka zbog njegovih političkih stavova, što je velika sramota i za francusku kulturu i za kompletnu evropsku kulturnu javnost", naveo je Vukosavljević povodom povlačenja Handkeove predstave 2006. sa repertoara Komedi Fransez zbog njegovog prisustva sahrani bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, koji je preminuo kao optuženik u pritvoru Haškog tribunala.
Peter Handke i Vladan Vukosavljević, Novi Sad, 2017. Foto: Prosefest
Otkazivanje Handkeove predstave uzburkalo je tada evropsku intelektualnu javnost, pa se i francuski ministar kulture distancirao od odluke direktora Komedi Fransez Marsela Bozona, koji je, pak, negirao da je reč o cenzuri. Handke je tada izjavio da je zgađen tim postupkom, a negirao je da je bio apologeta u vezi sa zločinima koji su stavljeni na teret Miloševićevom režimu. Rekao je i da je pisao o Srbima zato što niko nije pisao o njima, iako misli da su i Hrvati i Muslimani žrtve.
Iako je pre nekoliko godina ocenio i da Nobelova nagrada za književnost treba da bude ukinuta, sada je i svom prevodiocu na srpski jezik i prijatelju Žarku Radakoviću kratko poručio da se oseća srećno i oduševljenjo, ali i iscrpljeno, kao posle teške i dugotrajne bitke, u kojoj je pobedila književnost.
Radaković je rekao da se ne mogu zaboraviti sve neprijatnosti koje je Handke “doživljavao u nastojanju mnogih da politički diskurs upletu u umetnost”. “Nikako ne tvrdim da je umetnost svet ‘ni na nebu ni na zemlji’. Ali ni jedan pisac, a pogotovo ne ovaj, nikada ne može, niti sme, da bude samo funkcioner u određenom ideološkom, političkom ili ekonomskom sistemu”, naveo je Radaković i dodao da je veliki pisac uvek i otpor opštem, utvrđenom, a pogotovo neproverenom mišljenju.
Radaković je naglasio da je Handke, nezavisno od svih dosadašnjih uplitanja sa strane u procenjivanja njegovog umetničkog opusa, pa i nezavisno od sopstvenog repertoara u svom književnom poslu, nesumnjivo jedan od najvećih pisaca današnjice.
U prevodu Radakovića, nedavno je objavljen roman “Veliki pad” Handkea, u izdanju Lagune. Ta knjiga obuhvata jedan dan u životu ostarelog glumca koji iz predgrađa kreće u centar metropole da bi mu predsednik države uručio prestižnu nagradu. Na tom putu sreće se sa beskućnicima i imigrantima, potom dolazi do napuštene pruge, gde ga policajci nakratko zaustavljaju zbog sumnje da je terorista. Ništa nije bolje ni kada kroči u samo srce grada u kojem su ljudi otuđeni i pod pogubnim uticajem savremene tehnologije. Junakova šetnja je delom hodočašće, delom krstaški pohod ispunjen dubokim promišljanjem o svetu u kojem živimo…
Peter Handke, dokumentarni film, Korina Belc
Urednik knjige “Veliki pad” Nebojša Barać istakao je da je svako ko poznaje Handkeove knjige sigurno srećan zbog dodele Nobelove nagrade tom piscu, kome se ne može zameriti da ju je zaslužio zbog političkih ili društvenih uverenja. “Njegovo delo predstavlja najraznovrsniji i najcelovitiji izraz književnog stvaralaštva današnjice. Ovogodišnje Nobelove nagrade idu u ruke pisaca koji su ih zaslužili”, rekao je Barać, saopštila je Laguna.
I pisac Dragan Velikić, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, izrazio je zadovoljstvo odlukom Nobelovog komiteta. “I Peter Handke i Olga Tokarčuk su pisci čije delo poznajem i volim. Kada bi pravo na komentar imali samo oni koji poznaju ono što komentarišu, bilo bi manje nesporazuma u svetu”, naveo je Velikić, prema navodima Lagune.
Direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio Zoran Hamović izjavio je da je Handke jedan od retkih autora danas koji svojom odvažnošću utemeljuje “otpor besmislu i banalnosti u koje se utapa svet”.
“Moguće da u svetu, a i kod nas, postoje i oni koji isprovocirani njegovim društvenim angažmanom, političkim stavovima, njegovom suprotstavljanjem inerciji vladajućih političkih trendova, nisu zadovoljni ovim izobrom. Pitaju se šta je to s Nobelovima komitetom, kad jednog takvog pisca ovenčava lovorom. Prst u oko svetskom salonskom mirovanju? Promena klime i nagoveštaj otopljavanja prema povesno zamrznutim i poniženim krajevima i ljudima...”, dodao je Hamović, smatrajući i da je dodela Nobelove nagrada Handkeu odavno očekivana. “Neočekivano je došlo ono što se već dugo očekivalo”, dodao je Hamović.
Dodela Nobelove nagrade za književnost Handkeu, međutim, donela je i niz oštrih osuda takve odluke Nobelovog komiteta.
Slovenački filozof Slavoj Žižek, dugogodišnji kritičar Handkea, koga optužuje da opravdava ratne zločine.
Podsetivši da je Handke pozivao 2014. godine na ukidanje Nobelove nagrade, smatrajući da je to "lažna kanonizacija literature", Žižek je naveo za Gardijan da to što je on postao dobitnik Nobela dokazuje da je bio upravu. “Ovo je Švedska danas: onaj koji pravda ratne zločine dobija Nobelovu nagradu, a zemlja učestvuje u atentatu na lik istinskog heroja našeg vremena, Džulijana Asanža. Naša reakcija trebalo bi da bude ne Nobelova nagrada za Handkea, već Asanžu Nobelova nagrada za mir", rekao je Žižek.
I pisac Hari Kunzru je rekao da je Handke "problematičan izbor Nobelovog odbora koji pokušava da vrati ugled nakon nedavnih skandala".
Iako smatra da je Handke dobar pisac, koji ima "sjajne uvide sa šokantnim slepilom za etiku", Kunzru je ocenio da je Handke trebalo da dobije Nobela i ranije "da nije odlučio da propagira genocidan režim Miloševića". "Više nego ikad ranije potrebni su nam poznati intelektualci koji su u stanju da pruže čvrstu odbranu ljudskim pravima uprkos ravnodušnosti i cinizmu naših političkih lidera, Handke nije takva osoba", rekao je Kunzru.
Slovenački pisac i scenarista Miha Mazini izjavio je da su neki umetnici "prodavali svoje duše zbog ideologije, mržnje, neki zbog novca i moći", ali da ga je najviše uvredila Handkeova naivnost u pogledu Miloševićevog režima. “Nikad neću zaboraviti onu hladnu zimu kada se Jugoslavija raspadala i nije bilo ničega na policama u radnjama. Moja ćerka je bila baš mala i bilo je ledeno, pa sam pola dana proveo čekajući u redu za lož-ulje, a uveče, onako smrznut, počeo sam da čitam Hendkeov esej o Jugoslaviji. Pisao je kako mi zavidi, dok su oni Austrijanci i Nemci, zapadnjaci, podložni konzumerizmu, mi Jugosloveni moramo da čekao u redovima i da se borimo za sve... Da smo tako bliži prirodi, manje materijalisti i više duhovni. Čak i tada sam smatrao da je veoma okrutan i potpuno zaokupljen svojom naivnošću", izjavio je Mazini.
Američki PEN centar zgrožen je odlukom o dodeli Nobela Handkeu, za koga je naveo u saopštenju da je pisac koji je koristio svoju javnu reč da bi podrivao istorijsku istinu.
"We are dumbfounded by the selection of a writer who has used his public voice to undercut historical truth & offer public succor to perpetrators of genocide," says PEN America President @Egangoonsquad on Peter Handke receiving Nobel Prize in Literature: https://t.co/sKfeqYszeL.
— PEN America (@PENamerica) October 10, 2019
PEN Amerika generalno ne komentariše književne nagrade drugih institucija, ali prepoznajemo u ovim odlukama subjektivnost i nesklad kriterijuma, naveo je američki PEN centar, osuđujući Nobelov komitet zbog odluke da nagradi i slavi “lingvističku genijalnost” pisca koji je “kontinuirano dovodio u pitanje potpuno dokumentovane ratne zločine”.
“U trenutku rasta nacionalizma, autokratije i dezinformacija širom sveta, književna zajednica zaslužuje bolje od ovog. Žalimo zbog izbora Nobelovog komiteta za književnost”, naveo je američki PEN centar u saopštenju.
I mnogi političari u regionu požurili su da osude na društvenim mrežama odluku o dodeli Nobelove nagrade Handkeu, osvrćući se pre svega na njegove političke stavove.
Albanski ministar spoljnih poslova Gent Čakaj objavio je na Tviteru da je ta odluka sramna i da Nobelova nagrada dodeljena čoveku koji negira genocid.
Predsednik Kosova Hašim Tači ocenio je da je odluka o dodeli Nobelove nagrade Handkeu donela veliki bol bezbrojnim žrtvama, a ambasadorka Kosova u SAD Fljora Čitaku priznala je da nije pročitala nijednu Handkeovu knjigu, ali da jeste čitala podršku koju je dao Balkanskom kasapinu, kako je nazvala Miloševića.
No. But I have read the eulogy he gave for the butcher of the #Balkans #Milosevic https://t.co/2tHDfBbpWG
— Vlora Çitaku (@vloracitaku) October 10, 2019
I član Predsedništva Bosne i Hercegovine Safik Džaferović ocenio je odluku o dodeli Nobelove nagrade Handkeu “skandaloznom i sramnom”.
Austrijski politički lideri, s druge strane, zadovoljni su vešću iz Stokholma, fokusirajući se pre svega na Handkeovo književno delo.
Predsednik Austrije Aleksander van der Belen izjavio je da je Handkeov tih i primamljiv glas stvara već decenijama svetove, mesta i karaktere koji ne mogu biti fascinantniji. “Dugujemo mu veliku zahvalnost, nadam se da to zna”, izjavio je Van der Belen, preneli su austrijski mediji.
Britanski pisac iranskog porekla ser Salman Rušdi, koji je 1999. nazvao Handkea “moronom godine” zbog podrške “genocidnom režimu” Miloševića. Ipak, američki glumac Čarlton Heston osvojio je tada nezavidnu titulu, zbog lobiranja prava na lično oružje.
Rušdi je objavio da nema šta da doda na to što je napisao o Handkeu pre 20 godina.
I wrote about Handke’s idiocies 20 years ago. I agree with you. https://t.co/tfw0hbszjS
— Salman Rushdie (@SalmanRushdie) October 10, 2019
Handkeovi politički stavovi nailazili su na osudu njegovih prijatelja i kolega i ranije. Tako je pisac Džonatan Litel 2008. godine izjavio da je Handke možda “fantastičan umetnik”, ali je kao ljudsko biće njegov neprijatelj. Alen Finkelkrot nazvao ga je “ideološkim monstrumom”, a Suzan Zontag, koja je provela nekoliko meseci u Sarajevu za vreme opsade 90-ih, izjavila je da su Handkeovi komentari o ratu u BiH doveli do toga da njegovi prijatelji u Njujorku “završe” sa njim.
Povodom kritike njegovih političkih stavova i pre svega eseja “Pravda za Srbiju” koji je napisao za vreme raspada Jugoslavije, ponovio je 2017. godine na Prozefestu u Novom Sadu da se ne kaje zbog stavova o Srbiji 90-ih.
“Ja sam hteo da napišem ono što sam video i osećao tada. Nemam ni kajanje, niti korist od svega toga. I danas mislim da sam to gramatički i ritmički dobro uradio. Mene je zapravo tada užasno nerviralo to što su svi o problemu Balkana pisali unisonim žurnalističkim jezikom. Niko nije govorio o ljudima koji su stajali duž ulica i prodavali benzin u plastičnim flašama da bi kupili osnovne životne namirnice, nije govorio o životima ljudi koji su se svakodnevno borili sa hiljadu i jednim nereševim problemom pukog opstanka. Mislim da je problem bio u tome što sam ja o svemu tome progovorio na svom poetskom jeziku i to je smetalo Zapadu, jer je govorio svojim žurnalističkim jezikom. Napravio sam sebi problem, ali to meni nije bio problem, u stvari, bio je, ali plodonosan za mene, jer nema umetnosti bez problema. Ne volim taj žurnalistički jezik, a mnogi pisci danas pišu kao novinari. To je katastrofa”, rekao je tada Handke koji je, inače, postao 2015. godine i počasni građanin Beograda, na osnovu odluke gradskog parlamenta koji ga je nagradio za promovisanje Beograda i podršku u teškim vremenima.
*Naslovna ilustracija: Ill. Niklas Elmehed. © Nobel Media
(SEEcult.org)