Odlazak Nenada Nenadovića

Glumac Nenad Nenadović, jedan od omiljenih među mlađom, ali i starijom publikom, preminuo je u Beogradu u 57. godini.

Nenadović je, prema pisanju medija, primljen pre nekoliko dana u bolnicu zbog komplikacija izazvanih korona virusom.

Rođen 20. oktobra 1964. u Beogradu, Nenadović je bio član Pozorišta “Boško Buha” od 1987. godine, a početkom 2000-ih bio je i na čelu tog teatra.

“Sa Nešom je bilo lako raditi. Uvek vedar i nasmejan, nikad nije unosio težinu u proces, a uvek je dolazio do glumačkih kreacija koja su osvajala srca publike. Bio je pouzdan kolega, neko na koga smo uvek mogli da se oslonimo, i sa kojim smo uvek sa radošću stvarali, ali i delili priče iz naših i njegovog života. Osim njegove Snežane, Jane i Mine, njegove porodice iz Pozorišta ‘Boško Buha’, za Nenadom će tugovati i mnoga beogradska deca, njegovi đaci iz škole glume koje je uveo u magični svet pozorišta, i kojima je bio veliki prijatelj i oslonac. Kada jednom poverujemo da Neša više nije sa nama, sećaćemo ga se često i rado, sa ljubavlju i radošću što smo se sreli u ovom životu”, saopštilo je Pozorište “Boško Buha”.

Nenadović je bio glumac od malih nogu, pa čak i zvezda. Publika ga je, još kao dečaka, prepoznavala iz “Vage za tačno merenje” i “Boška Buhe”, a nastavnice u njegovoj školi su oplakale smrt njegovog junaka Moljca iz “Povratka otpisanih”. Dobijao je stotine pisama dnevno, iz cele Jugoslavije, navelo je Pozorište “Buha”.

Završio je glumu u poslednjoj klasi profesora Minje Dedića, i odmah po diplomiranju, zaposlio se u Pozorištu “Boško Buha”, svojoj “prvoj i poslednjoj profesionalnoj ljubavi”, kako je sam govorio. Odigrao je na desetine uloga – od prve profesionalne uloge Bertrama u predstavi “Sve je dobro što se dobro svrši” Vilijama Šekspira, u režiji Dejana Mijača, preko Vuka u “Bajci u Vuku i Srbima”, Rake u “Sumnjivom licu”, Renca u “Zelenom ptiću”, Princa Filipa u “Uspavanoj lepotici”, Njuške kotlokrpe u “Snu letnje noći”, pa čuvenog Mitra Pjevca iz “Carevog Zatočnika”, Kneza Vukana u “Princu Rastku – monahu Savi”, Ministra u “Golom kralju”, Msje Žaka u “Mačoru u čizmama”, Lovca u “Snežani i sedam patuljaka”, Oca u “Gospodaru muva”, Gospodina Darlinga u “Petru Panu”, Kralja Grdana u “Zvezdarskom vitezu”, Novinara u “Tomu Sojeru”, Feliksa u “Florentinskom šeširu”, Riste Todorovića u “Gospođi Ministarki”, Kralja u “Uspavanoj lepotici”, Kontea od Albafiorite u “Krčmarici Mirandolini”, Tima u “Iza kulisa”, Vuksana u “Majstori majstori”, Gospodina Braunloa u “Oliveru Tvistu”, do poslednje u “Mačoru u čizmama” Igora Bojovića, u režiji Juga Radivojevića.

“Teško je u ovom trenutku pomiriti se sa tim da rečima. Poslednja uloga. Verovali smo da će ih Nenad odigrati još na desetine”, saopštilo je Pozorište “Boško Buha”.

Nenadović je dva puta dobio nagradu “Gita Predić Nušić” - 1996. za nekoliko uloga u predstavi “Princ – arkadna avantura” Nebojše Romčevića, u režiji Gorčina Stojanovoića, i 1999. za ulogu Luja XIII u predstavi “Tri musketara” Aleksandra Dime/Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića.

Od 2002. do 2005. godine bio je upravnik Pozorišta “Boško Buha”. Za vreme njegovog mandata, osnovan je internacionalni festival pozorišta za decu i mlade TIBA.

Vest o smrti Nenandovića izazvala je i burne reakcije na društvenim mrežama, nakon objave da je navodno preminuo od komplikacija “izazvanih kovidom ili trećom dozom vakcine”, što je oštro demantovao preko Fejsbuka njegov prijatelj, pisac i scenarista Žarko Jokanović, navodeći da Nenadović nije ni bio vakcinisan.

“Koju potrebu imate da tako gnusno lažete? Bio je moj prijatelj i saradnik i na žalost – nije bio vakcinisan nijednom dozom. Sram vas bilo”, izjavio je Jokanović kratko za “Danas”.

Nenadović je ostavio iza sebe suprugu Snežanu i ćerke Janu i Minu.

(SEEcult.org)