Odložen 58. Oktobarski salon, redukovan obim
Kulturni centar Beograda odložio je otvaranje 58. Oktobarskog salona za mesec dana, a zbog situacije prouzrokovane pandemijom korona virusa, modifikovan je i obim te bijenalne međunarodne izložbe savremene umetnosti. Umesto 18. septembra – kako je prvobitno bilo predviđeno, 58. Oktobarski salon biće otvoren 16. oktobra, a na temu “Sanjari”, koju su osmislili kustosi Iliria Marota i Andrea Baćin, predstaviće radove 56 umetnika iz 20 zemalja iz celog sveta.
Do odgađanja 58. Oktobarskog salona došlo je zbog aktuelne pandemije korona vorusa usled koje planirane organizacione aktivnosti nisu mogle da budu realizovane, saopštio je 22. maja KCB i izrazio uverenje da pomeranje datuma “ostavlja prostora i za dodatnu normalizaciju rada, koja je neophodna kada je reč o međunarodnom okviru izložbe”.
Kustosi na prvom predstavljanju 58. OS, novembar 2019. KCB, foto: SEEcult
Na preporuku Grada Beograda, kao osnivača OS, i u dogovoru sa kustosima, obim izložbe je modifikovan, a s obzirom na situaciju koja nameće nove mere bezbednosti – socijalno distanciranje i ograničavanje broja posetilaca, limitiran je broj izložbenih prostora i planiranih performansa uživo.
Redukovana mapa prostora odnosi se pre svega na izložbeni prostor Muzeja grada Beograda u Resavskoj i Dvoranu KCB-a (ukoliko korišćenje bioskopa do planiranog datuma bude moguće). Kao dodatni prostori koji će biti deo izložbe 58. Oktobarskog salona, a ne podrzumevaju boravak u zatvorenom prostoru, planirani su Radio Beograd, zgrada BIGZ-a i nekoliko javnih prostora u gradu, sa fokusom na predstavljanju umetničkih radova “u dijalogu sa Beogradom”.
Namera izložbe “Sanjari” 58. OS je da istraži kompleksnost sadašnjeg vremena, te da preispita ne samo obmanjujuću prirodu stvarnog, već i prostor koji zauzimaju snovi, zamišljen kao metaforičko otelotvorenje prostora slobode, koji dovodi u pitanje izvesnost stvarnog sveta, stečenog znanja i naših verovanja. Filozofi se, kako su naveli kustosi u opisu koncepcije, vekovima pitaju do koje mere se naš spoljni svet može legitimno smatrati stvarnim, koristeći onirično kao argument da kritikuju naše najčešća ubeđenja. “Izgleda da je danas ubrzani razvoj novih tehnologija ukinuo to pitanje. Mogućnost stvaranja i učestvovanja u sve rafiniranijim virtualnim prostorima čini se kao beg od stvarnosti, beg prema dimenziji koja nije strogo onirična, ali je nesumnjivo povezana s našim snovima. A snovi nam omogućavaju da preispitamo svoj odnos sa stvarnošću, sa istinom Prirode, biljnog sveta i životinjskih bića”, naveli su Ilarija Marota i Andrea Baćin, urednički i kustoski kolektiv poznat pre svega po časopisu CURA.
Na osnovu javnog konkursa, kako su saopštili još krajem 2019. godine, kustosi su za 58. OS odabrali radove sedmoro umetnika iz Srbije i regiona, a to su: Marija Avramović (1989, Beograd) i Sem Tvidejl (1988, Velika Britanija), koji od 2017. godine rade kao duo, a žive u Parizu, zatim Sanja Ćopić (1992, Beograd), Nenad Gajić (1982, Pančevo), Nadežda Kirćanski (1992, Zrenjanin), Hana Miletić (1982, Zagreb), koja živi i radi u Briselu, te Sonja Radaković (1989, Beograd).
Među učesnicima 58. OS biće i: Žan-Mari Aprio (1986, Brest) koji živi i radi u Parizu, Triša Baga (1985, Florida) iz Njujorka, David Balula (1978, Vila Dum Santo) iz Njujorka-Pariza, Nil Belofa (1985, Pariz) iz Pariza, Vil Benedikt (1978, Los Anđeles) iz Pariza, Džejms Brajdl (1980, London) iz Londona, Dora Budor (1984, Zagreb) iz Njujorka, Elejn Kameron-Vir (1985, Alberta) iz Njujorka, Ian Čeng (1984, Los Anđeles) iz Njujorka, Tan Husein Klark (1981, Nju Hempšir) iz Londona-Hamburga, Klaudija Komte (1983, Granci) iz Bazela, Vuk Ćuk (1987, Beograd) iz Beograda, Aleks Da Korte (1980, Kamden) iz Filadelfije, Nikolas Deje (1983, Nansi) iz Londona, Aleksandra Domanović (1981, Novi Sad) iz Berlina, David Duar (1983, Perpinjan) iz Obervilijea, Sesil B. Evans (1983, Klivlend) iz Londona, Cao Fei (1978, Guangdžou) iz Pekinga, Siprijan Gailard (1980, Pariz) iz Berlina), Petrit Haljiljaj (1986, Kosterc), koji živi i radi na relaciji Berlin-Bocolo-Runik, Kamil Anro (1978, Pariz) iz Njujorka, Dejvid Horvic (1974, Los Anđeles) iz Los Anđelesa, Margerit Imo (1986, Francuska) iz Londona, Invernomuto (Simone Bertuci i Simone Trabuki, žive i rade u Milanu i Vernaski), Aleks Izrael (1982, Los Anđeles) iz Los Anđelesa, Melike Kara (1985, Bensberg) iz Kelna, Džoš Klajn (1979, Filadelfija) iz Njujorka, Oliver Laric (1981, Inzbruk) iz Berlina, Mark Leki (1964, Berkenhed) iz Londona, Hana Levi (1991, Njujork) iz Njujorka, Ebeko Muslimova (1984, Dagestan) iz Njujorka, Katja Novitskova (1984, Talin) iz Berlina-Amsterdama, Vong Ping (1984, Hong Kong) iz Hong Konga, Papis Papis (Džejd Kuriki Olivo) (1989, Uskršnje ostrvo) iz Njujorka, Džon Rafman (1981, Montreal) iz Montreala, Anri Sala (1974, Tirana) iz Berlina), Bojan Šarčević (1974, Beograd) iz Bazela, Maks Huper Šnajder (1982, Los Anđeles) iz Los Anđelesa, Augustas Serapinas (1990, Vilnjus) iz Viljnusa, Igor Simić (1988, Beograd) iz Beograda, Marijana Simnet (1986, Velika Britanija) iz Londona, Emili Mej Smit (1979, Ostin) iz Bruklina), Kolin Snap (1982, ostrvo Lopez) iz Njujorka- Los Anđelesa), Danijel Stegman Mangrane (1977, Barselona) iz Rio de Žaneira, Dajmond Stindžili (1990, Čikago) iz Njujorka, Nora Turato (1991, Zagreb) iz Amsterdama, Niko Vašelari (1976, Vitorio Veneto) iz Rima, te Džordan Volfson (1980, Njujork) iz Los Anđelesa.
Andrea Baćin rekao je ranije da su se, prilikom izbora umetnika za 58. OS na osnovu konkursa, rukovodili generacijskim kriterijumom, u želji da predstave nove talente, te geografskom pripadnošću Balkanu i Srbiji, u duhu Oktobarskog salona, čiji je cilj da podstakne i podržava nove generacije umetnika koji žive i rade na ovom prostoru. Na osnovu tih premisa, umetnici su birani i na osnovu kvaliteta svojih predloga u odnosu na kustoski projekat, zatim na osnovu evokativne snage njihovog dela, te na osnovu originalnosti njihove umetničke prakse, kao i inovativnosti u individualnim umetničkim istraživanjima, rekao je Baćin, italijanski izdavač, kustos i grafički dizajner, koji je rođen u Milanu, a živi i radi u Rimu kao i Ilarija Merota, istoričarka umetnosti, kustoskinja i izdavačica.
Oktobarski salon i zvanično ima dodatak Beogradsko bijenale u nazivu, na osnovu odluke Programskog odbora 57. OS.
Prethodno, 57. izdanje Oktobarskog salona, koje su kustosi Gunar i Danijel Kvaran osmislili kao “Čudo kakofonije”, doživeo je u završnici oštre kritike struke, uz niz pitanja u vezi sa načinom na koji je osmišljen i organizovan, ali i uz pohvale kustoskom timu KCB-a za intenzivan prateći program.
Koncept “Čudo kakofonije”, kojim su Kvaranovi želeli da ukažu na različitost i policentričnost savremene umetnosti u današnjem globalizovanom svetu naišao je na oštre kritike stručne javnosti, koja je negodovala i zbog afirmisanja pojedinih privatnih galerija na manifestaciji finansiranoj javnim sredstvima, a posebno zbog odsustva odgovora članova tadašnjeg Odbora OS (Gordana Goncić, Nikola Božović, Dejan Đorić, Đorđe Stanojević i Božidar Plazinić) na niz otvorenih pitanja u vezi sa načinom na koji je organizovana najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Srbiji, koja je postala bijenalna odlukom Skupštine grada 2014. godine. I tada su bile burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos".
OS je 1960. godine osnovao Grad Beograd kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti (od 1967. i primenjenih umetnosti), tada po ugledu na izložbe Pariskog salona. Oktobarski salon menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a 2004. dobio je međunarodni karakter.
OS nema stalni izložbeni prostor, već se svake godine bira novi, u zavisnosti od raspoloživosti i koncepta umetničkog direktora/kustosa.
Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja Salona bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d, Nikolaus Šafhauzen, Dejvid Eliot, Gunar i Danijel Kvaran.
Programski odbor OS, koji imenije Grad Beograd, a odlučuje o koncepciji manifestacije, umetničkoj(om) direktorki(u)/kustoskinji(su) i o članovima međunarodnog žirija za dodelu nagrada, od februara 2019. godine čine: Gordana Goncić (predsednica), Svetlana Jovanović, Maja Kolarić, te umetnici Đorđe Ozbolt, predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji 2019, i Vladislav Šćepanović, komesar srpskog paviljona u Veneciji 2019.
58. OS biće održan uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u partnerstvu sa Muzejem grada Beograda, Italijanskim institutom za kulturu, Francuskim institutom i Austrijskim kulturnim forumom.
(SEEcult.org)
