Odmazda Dragana Ilića
Umetnik Dragan Ilić započinje 14. septembra u Beogradu projekat “Odmazda” (Retribution) - interaktivnu kritičku site specific performans-instalaciju koja proističe iz prepoznavanja ekonomske, religijske, političke i generacijske, a pre svega epistemološke krize koja je zahvatila čitavu planetu. "Odmazda" počinje u Evropi (Beogradu), a nastavlja se u Aziji, Africi, Australiji i Južnoj Americi i završava se u SAD, kao kritički akt o strukturama moći koje ne dozvoljavaju neophodne promene sistema.
Umetnik Dragan Ilić započinje 14. septembra u Beogradu projekat “Odmazda” (Retribution) - interaktivnu kritičku site specific performans-instalaciju koja proističe iz prepoznavanja ekonomske, religijske, političke i generacijske, a pre svega epistemološke krize koja je zahvatila čitavu planetu.
"Odmazda" počinje u Evropi (Beogradu), a nastavlja se u Aziji, Africi, Australiji i Južnoj Americi i završava se u SAD, kao kritički akt o strukturama moći koje ne dozvoljavaju neophodne promene sistema.
Ideja za taj visokorizični konceptualni umetnički projekat globalnog kaznenog uspostavljanja pravde proističe iz ranije serije performansa Dragana Ilića - “Ljudi koje ne volim” (The People I Don’t Like), koja je započeta u Australiji 1977. godine, a viđena je i u Beogradu 2008. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kada je pozvao publiku da ga gađa zašiljenim grafitnim olovkama dok uzvikuje imena različitih nevoljenih javnih ličnosti.
Prema navodima Ilića, svetski problemi dostigli su tačku ključanja širom planete, a kriza se simultano širi upotrebom društvenih medija, glavnih organizacionih alatki. Ljudi su marginalizovani, posebno mladi i pripadnici manjinskih grupa. Više ne mogu da izdrže ogroman rastući jaz između bogatih i siromašnih, starih i novih verovanja i vrednosnih sistema. Najveći kamen spoticanja pritom je činjenica da mladima nije dozvoljeno da učestvuju i doprinesu novim idejama - društvene i političke strukture konstantno ih isključuju iz tog procesa. Kritične mase, dakle, najpre se javljaju u vidu mirnih protesta. Tvrdokorni režimi ne prihvataju promene i mirni protesti prerastaju u domino efektu u ustanke i revolucije, kao što se pokazalo na Bliskom Istoku. Pokazuje se da se režimi mogu promeniti jedino kada milioni ljudi izađu na ulice, protestujući i odbijajući da rade.
Koncept projekta “Odmazda” zasnovan je na stavu da diktatori i političari na svakom kraju sveta moraju biti podvrgnuti pravednoj odmazdi i pozvani na odgovornost za svoja dela i akcije.
Na listi Dragana Ilića su: sirijski predsednik Bashar al Assad, iranski Mahmoud Ahmadinejad, venecuelanski Hugo Chavez, italijanski premijer Silvio Berlusconi, medijski mogul Rupert Murdoch, svrgnuti libijski lider Muammar Gaddafi, kineski predsednik Hu Jintao, izraelski premijer Benjamin Netanyahu, kubanski predsednik Fidel Castro, ruski premijer Vladimir Putin, predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, severnokorejski lider Kim Jong-il, konzervativni američki politički komentator Rush Limbaugh, lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, spiker Predstavničkog doma američkog Kongresa John Boehner, desničarska kandidatkinja Republikanske partije na predsedničkim izborima 2012. u SAD Michele Bachmann, kao i multinacionalne kompanije Exxon, Shell, BP, Siemens, Monsanto (genetski inženjering)...
“Odmazda” počinje 14. septembra u 18 sati u parku ispred tržnog centra na Trgu republike u Beogradu.
Fotografije političara (dimenzija 30 x 42 cm) sa opisom njihovih loših dela i akcija i fotografije sa logotipima multinacionalnih kompanija biće zakucane oštrim crvenim drvenim olovkama, kao simbolom neophodne kritičke akcije i dosledne epistemološke revolucije.
Dragan Ilić i publika zakucaće fotografije odgovornih u zemlju ili na zidove, drveće, fasade, gde će ih i ostaviti po završetku akcije.
Čitav proces biće dokumentovan fotografijama i video snimkom, a naknadno će biti predstavljen na izložbama na različitim lokacijama širom sveta. Prva izložba biće održana u Centru za medijsku umetnost Video Pool u Vinipegu u Kanadi.
Dragan Ilić (1948) je transnacionalni (srpsko-američko-australijski) eksperimentalni umetnik i aktivista koji živi i radi u Njujorku i Beogradu.
Poslednjih 45 godina izlagao je internacionalno na 20 samostalnih i 200 grupnih izložbi u galerijskim i muzejskim prostorima, uključujući Documenta 7, Fashion Moda Group 1982, PS 1, MoMa, Kvins muzej umetnosti u Njujorku, Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu… U aprilu 2010. izlagao je u Muzeju nauke u Bostonu, u okviru Nacionalne nedelje robotike.
Ilić je i osnivač ITS-Z1 u Ritopeku - jedinstvenog umetničkog izlagačkog prostora i laboratorije, čiji je cilj unapređenje globalne kulturne razmene i suprotstavljanje komercijalizaciji umetničke scene kroz obezbeđivanje platforme umetnicima da eksperimentišu i testiraju ideje bez bilo kakvog ograničenja koje nameću tržiste ili prolazni trendovi.
Među umetnicima koji su proteklog leta gostovali u ITS-Z1 bio je i čuveni australijski umetnik Stelarc, a u junu je održana izložba “Algebra - Život u brojevima” sa radovima više od 20 umetnika različitih generacija iz regiona, čiji su kustosi bili Vesna Lakićević, Miroslav Karić i Jelena Veljković. Prethodno je predstavljena svetlosno-zvučna instalacija “Unutrašnja simetrija” Ane Knežević.
Sajt ITS-Z1 je www.its-z1.org, a sam prostor i deo radova Dragana Ilića predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.
Ilićev sajt je www.draganilic.org
(SEEcult.org)
