• Search form

09.03.2018 | 16:11

Odraz teškog stanja scene na Pozorišnom proleću

Odraz teškog stanja scene na Pozorišnom proleću

Festival “Pozorišno proleće” biće održan treći put u Šapcu od 16. do 23. aprila, a prikazaće sedam predstava u takmičarskom programu, od kojih je čak pet iz Beograda, što je direktor tog festivala i selektor Zoran Karajić prokomentarisao ocenom da su “pozorišta u Srbiji ispod Save i Dunava u katastrofalnoj situaciji”.

Koncept “Pozorišnog proleća” podrazumeva prikazivanje najboljih predstava nastalih u Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, koje ocenjuje regionalni žiri, podsetio je Karajić 9. marta na konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu u Beogradu, na kojoj je posebno bilo reči o teškoj situaciji pozorišta u unutrašnjosti Srbije

U selekciji, koju je usvojio Umetnički savet Festivala, našle su se “Urnebesna tragedija” (Atelje 212), “Mala mađarska pornografija” (Novosadsko pozorište), “Tako je, ako vam se tako čini” (Jugoslovensko dramsko pozorište), “Rubište” (Šabačko pozorište), “Iz života insekata” (Beogradsko dramsko pozorište) i “Carstvo nebesko” i “Carstvo mraka” (Narodno pozorište).

Zoran Karajić je izjavio da mu je jedina dilema bila da li da uvrsti predstavu “Rubište” Šabačkog pozorišta, koje je domaćin. “Kako su sve dosadašnje ankete i rang liste ovu predstavu Kokana Mladenovića stavile među pet najboljih u Srbiji, nisam ni ja mogao da je preskočim”, dodao je Karajić.

Prema njegovim rečima, bilo je ozbiljnih kandidata i među predstavama iz Niša, Užica, Zrenjanina, Sombora i Kikinde, ali nisu dosegle do onog nivoa – najbolje.

“Pozorišta u Srbiji ispod Save i Dunava su u katastrofalnoj situaciji. Tome ćemo posvetiti okrugli sto u okviru Festivala, u saradnji sa Savezom dramskih umetnika Srbije. Veliki je problem što ne postoji zakon o pozorištu, kakav imaju biblioteke i muzeji. Pozorišta su prepuštena na milost i nemilost lokalnih samouprava, opstanak im zavisi od njihovog ukusa ili dobre volje. To je jako loše. Moraju da se naprave pravila igre koja obavezuju obe strane”, izjavio je Karajić.

Direktor Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač primetio je da se na gostovanjima nacionalnog teatra u unutrašnjosti dešavalo čak da upravnik pozorišta vodi svetlo, jer se ukida to radno mesto, a da neka pozorišta nemaju ni inspicijenta.

O toj temi na konferenciji su govorili i neki članovi Umetničkog saveta “Pozorišnog proleća”, čiji je predsednik Dušan Kovačević bio opravdano odsutan.

Kako je rekla Mira Banjac, “radnja radi, ringišpil se okreće”.

“Pored teške situacije uopšte za kulturu, i ne samo za kulturu, u ova turbulentna vremena koja tek treba da shvatimo, nisu samo pare problem. Stvar je i u glavama ljudi koji nam daju te pare, da li smo dovoljno potrebni ili nismo potrebni. Mi koji smo u Savetu trudimo se da budemo korisni, da u okviru datog uradimo onaj posao koji se od nas očekuje”, rekla je Mira Banjac, napominjući da je budžet za “Pozorišno proleće” smanjen.

Mira Banjac je iznela ličnu zamerku što u selekciji nema više predstava iz unutrašnjosti.

“Bila sam u pozorištima van Beograda koja su dobra, čak vrlo dobra. Mislim da je vrlo važno da ti ljudi izađu na festivale, jer bi to pomoglo i njima i društvu uopšte da sagleda gde smo i koliko toga ima”, istakla je ona.

Milivoje Mlađenović je, međutim, rekao da mu to “liči na prizivanje nekadašnjeg sistema po ključevima”.

“Mislim da je bolje da selekcija bude bespoštedna. U Sloveniji su na festivalu nacionalne drame jedne godine imali predstave ne samo iz Ljubljane, nego samo iz jednog pozorišta - Slovenskog narodnog gledališča. To je šokantno, ali pokazuje pravo stanje stvari. Tako i kod nas treba dopustiti selektoru da bira po kriterijumu vrhunskog kvaliteta, koji se nalazi u samom konceptu festivala, dopalo se to nekome ili ne. To je i korisno, kako bi se najočitije ukazalo na stanje kakvo jeste, a  onda to pitanje treba izoštriti na najavljenoj tribini”, rekao je Mlađenvić, dodajući da je deo krivice ili odgovornosti za takvo stanje na celom pozorišnom esnafu u Srbiji.

“Neka pozorišta u Srbiji rade na minimumu ili uopšte nemaju novu produkciju, a održavaju privid profesionalnog pozorišta. Dok je tako, neće nam ni biti bolje niti će odnos onoga ko finansira pozorišta biti bolji”, smatra Mladenović.

Dragana Bošković je rekla da je “već klasično da pozorišta u Beogradu imaju najviše para i najbolje predstave, to je prosto naša državna situacija”, ali da se nada da će već sledeće godine na festivalu u Šapcu biti drugačija situacija.

Selekcija više neće biti u okviru jedne kalendarske godine, već između dva festivala, prema odluci Saveta na sednici kojoj su prisustvovali i Svetislav Basara, Svetislav Jovanov, Vojislav Brajović i Nebojša Bradić. Savet je usvojio i predlog raznovrsnog pratećeg programa.

O nagradama trećeg “Pozorisnog proleća” za najbolju predstavu, režiju, glumca i glumicu i još tri nagrade u kategorijama prema izboru žirija odlučiće Karpo Aćimović Godina (Ljubljana), Nikola Ristanovski (Skoplje) i Aleksandar Lukač (Toronto).

Novinarski žiri dodeliće nagradu “Zalog budućnosti” za najboljeg mladog glumca.

U čast nagrađenih, van konkurencije, biće premijerno izvedena predstava “Banović Strahinja” Narodnog pozorišta iz Prištine i Šabačkog pozorišta, u režiji Nebojše Bradića.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.