Održana Nedelja Rostropoviča
Međunarodni festival “Nedelja Rostropoviča” prvi put je održan u Moskvi, u čast slavnog violončeliste i dirigenta Mstislava Rostrpoviča (1927-2007) održan je proteklih dana u Moskvi, uz učešće nekih od vodećih solista i orkestara iz Rusije i sveta. Festival je otvoren 27. marta, na rođendan proslavljenog maestra, a na početku koncerta, u izvođenju Akademskog simfonijskog orkestra Sankt-Peterburške filharmonije, pod upravom Jurija Termikanova, prozvučala je uvertira za operu “Seviljski berberin”.
Međunarodni festival “Nedelja Rostropoviča” prvi put je održan u Moskvi, u čast slavnog violončeliste i dirigenta Mstislava Rostrpoviča (1927-2007) održan je proteklih dana u Moskvi, uz učešće nekih od vodećih solista i orkestara iz Rusije i sveta.
Festival je otvoren 27. marta, na rođendan proslavljenog maestra, a na početku koncerta, u izvođenju Akademskog simfonijskog orkestra Sankt-Peterburške filharmonije, pod upravom Jurija Termikanova, prozvučala je uvertira za operu “Seviljski berberin”.
U Domu saveza okupili su se mnogobrojni poštovaoci Rostropoviča, među kojima je bila i supruga predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, Svetlana Medvedev, koja je predala korpu crvenih ruža udovici Rostropoviča, operskoj divi Galini Višnjevskoj.
Svetlana Medvedev i udovica Borisa Jeljcina, Naina Jeljcin, obišle su i izložbu posvećenu Rostropoviču, na kojoj su predstavljene retke fotografije koje su ovekovečile velikog violončelistu u različitim periodima njegovog života, u krugu bližnjih i prijatelja, u društvu poznatih muzičara, za vreme proba i na koncertima.
Festival je održan u najboljim moskovskim dvoranama, a medju učesnicima su bili Jurij Bašmet, Boris Belkin, Sergej Krilov, Filip Antremon, Ksave Filips, Engleski kamerni orkestar, Ruski nacionalni orkestar, Orkestar i Hor Boljšog teatra...
Festival je organizovala maestrova kćerka Olga Rostropovič koja je ruskim medijima izjavila da joj to bila želja od kada joj otac umro, podsećajući da se u mnogim zemljama u svetu održavaju koncerti i festivali u njegovu čast. U Bakuu, rodnom gradu velikog vilolončeliste, festival u njegovu čast održava se od 2007.
Ideju o moskovskom festivalu posvećenog Rostropoviču svesrdno je podržao gradonačelnik ruske prestonice Jurij Lužkov.
O kriterijuma za učešće solista i muzičkih koleketiva na ovom Festivalu, idejni tvorac manifestacije, Olga Rostropovič, kaže:-
Prema rečima Olge Rostropovič, glavni kriterijum izbora izvođača i programa bio je veoma jednostavan: onakav kakvim bi njen otac bio zadovoljan da je živ.
“On je bio perfekcionista ne samo kao izvođač, nego i kao slušalac, nije trpeo osrednjost ni u čemu, nemaran odnos prema bilo čemu što se odnosi na umetnost... Voleo je goste, ljude uopšte, druženja sa njima.
Prosto, nije mogao biti usamljen. Rođendan mu je uvek bio još jedna prilika da okupi prijatelje iz celog sveta. Voleo je sve: da daruje i da prima poklone. Kad bi se spremao da ide u goste kod prijatelja, po sobi je bilo rastureno 25 kofera, on je išao okolo i birao darove za prijatelje: ‘Ovo ide u Moskvu, ovo u Piter, ovo u Japan, a ovo u Englesku...’”, rekla je Rostropovičeva ćerka.
Uz podršku moskovske gradske vlade, festival u čast Rostropoviča biće organizovan svake godine, a počinjaće na njegov rođendan.
Takođe, planirano je da od 13. do 19. septembra ove godine, u spomen na maestra, u Moskvi bude održan i prvi Međunardni muzički festival i radionica vrhunske klase “Slava maestru”, dok će u Bakuu, prestonici Azerbejdžana i maestrovom rodnom gradu, u decembru biti održan treći Međunarodni festival “Rostropovič”.
Rostropovič je imao titulu Narodnog umetnika ŠSR-a, a bio je i istaknuti društveni radnik i borac za ljudska prava.
Kada je krajem 60-ih izgnan Aleksandar Solženjicin, Rostropovič je javno stao u odbranu svog prijatelja pismom “Pravdi”, a kasnije je rekao da je to bilo njegovo najbolje delo u životu, bolje i od muzike, jer mu je od tada “savest bila čista”.
Zbog podrške Solženjicinu, i sam je bio u egzilu i proveo veći deo karijere u inostranstvu, a vratio se u Rusiju posle sloma komunizma. U trenucima pada Berlinskog zida 1989. godine, odsvirao je Bahove svite na svom čelu, a tu vest preneli su svi svetski mediji.
Rehabilitovao ga je sovjetski lider Mihail Gorbačov, pa je mogao da se vrati u Rusiju.
U avgustu 1991. godine stigao je u Moskvu da bi podržao predsednika Jeljcina, posle pokušaja ugrožavanja Gorbačovljevih reformi, a proveo je niz dana protestujući u zgradi parlamenta.
Bio je član Američke akademije nauka i umetnosti, Rimske akademije, Britanske kraljevske akademije muzike, Kraljevske akademije Švedske, Bavarske akademije izvođačkih umetnosti.., kao i nosilac titule počasnog doktora na više od 50 univerziteta u celom svetu.
Dobio je Imperatorsku nagradu Japanske asocijacije umetnosti, kao i mnoge druge nagrade i priznanja, a 1991. osnovao je u Moskvi sa suprugom Fond za pomoć mladim i darovitim muzičarima. Njihova fondacija namenjena je i poboljšanju zdravstvene brige o deci, pa obezbeđuje preventivne vakcine i realizuje niz programa u borbi protiv side.
Rostropovič je studirao moskovski Konzervatorijum, a među kompozitorima koji su mu posvetili svoja dela bili su i slavni Sergej Prokofjev i Dmitri Šostakovič.
Bio je muzički direktor Nacionalnog simfonijskog orkestra 17 godina, a sarađivao je kao dirigent sa orkestrima kao što su Londonski simfonijski,
Nova japanska filharmonija i Bečka filharmonija. Kao pijanista, često je nastupao sa suprugom, a zajedno su bili i na turnejama širom sveta.
Umro je 27. aprila 2007. godine, tačno mesec dana nakon što je navršio 80. godinu, a sahranjen je na Novodevičjem groblju kod Moskve.
Sajt Fondacije Rostropoviča je www.rostropovich.org
Branko Rakočević
