Omaž Radovanu Kragulju
Izložba Radovana Kragulja (1935-2022) biće otvorena 13. marta u Galeriji Vasić u Beogradu, a obuhvata dvadesetak radova tog konceptualnog umetnika, koji se prevashodno bavio izražavanjem određenih ideja, povezanih sa ekološkim pitanjima i odnosom čoveka i njegovog okruženja.
Izložba obuhvata 19 radova – slika (akril na platnu), objekata (drvo, karton, akril) kao i asamblaž (platno, tekstil, akril, pleksi) iz perioda od 1987. godine do 2017. godine. Reč je o radovima u kojima Kragulj svoje ideje iznosi prevazilazeći konkretnu formu i fragmentujući dolazi do simboličnih, apstraktnih formi visokih estetskih vrednosti.
Prema navodima samog Kragulja, u svom radu tražio je da ispita i oslika otuđenje, odeljenost čoveka od prirode oličenu u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja.
“Stoga sam odabrao simboličnu upotrebnu upotrebu krave. Njihovim uzgajanjem, isporučivanjem u potrošnju u potpuno neprepoznatljivom obliku izgubili smo podudarnost i srodnost koje su životinje i čovek ranije imali; u suštini, gubitak životno važne veze između svakodnevnog života i prirode. Opomena, ako hoćete, odnosa između čoveka, njegovog nadzora nad okruženjem i njegove zavisnosti od njega. Neprekidna udaljenost i izdvojenost čoveka od njegove prirode je prevashodni predmet koji istražujem u svom radu. Živimo u društvu u kome su naše spone sve malobrojnije; a povezanost naših života sa temeljnim osnovama prirode raskinuta zanemarivanjem. U zbrinjavanju naših svakodnevnih života razvili smo društvo stvarajući i okružujući se patvorenom „neprirodnom” okolinom. Predstavljajući sa gledišta stila temu krave apatraktnim i konceptualnim izrazima, moje slike i multimedijalna ostvarenja predstavljaju 'Delo u razvoju'. Oblici i vidovi mojih ranijih slika postali su značajno obeleženi elementima rada i geometrije; nepravilne asimetrične mrlje udružene sa polugeometrijskim oblicima mrlje koji podsećaju na oivičene raskomadane granice koje nas okružuju u fizičkom svetu. Nalazim da je ova veza naizmenično smenjujući “misaoni, ali stvaran” oblik, naveo je Kragulj.
Identification - Containment, serija 2000-12, akril na drvetu
Kragulj je isticao da je počeo “figurativnim formama biljaka u gotovo metafizičkom prostoru, i životinja u otuđenoj i neodređenoj površini”.
Zatim je došao do toga da postepeno fragmentuje, a potom i prevaziđe konkretnu formu. “Time se konkretna predstava počela pretapati u apstraktni pojam. Tako je ostavljeno gledaocu da kreira svoju sopstvenu viziju slike”, naveo je svojevremeno umetnik
Kragulj je svoj stil definisao kao “koncentrisani realizam”.
Kako je naveo David Albahari u tekstu u katalogu izložbe, podseća to, naravno, na prljavi realizam Rejmonda Karvera; ista je to svedenost, ista usredsređenost koja odbacuje najveći deo stvarnosti da bi proizvela najuverljiviju moguću sliku stvarnosti.
“Otuda taj osećaj apsurda koji prožima i Kraguljev i Karverov realizam: ta koncentrisana stvarnost, izdvojena iz šireg konteksta, više ne liči na stvarnost, već se doima kao nešto izvan ovog sveta”, naveo je Albahari.
Identification - Containment, 2013, akril na panelu
Rođen 1935. godine u Potkozarju blizu Prijedora u bivšoj Jugoslaviji, Kragulj je studirao na Likovnoj akademiji u Beogradu (1953-1960). Od Britanskog saveta dobio je stipendiju za pohađanje Centralne škole za umetnost i veštine u Londonu (1962-63), a zatim je i predavao u umetničkim školama u Engleskoj, Belgiji i Francuskoj (Manchester College of Art, London College of Printing, Central School of Art u Londonu, Les Ecoles des Beaux Arts u Monsu i Briselu i Parson School of Art u Parizu).
Početkom 1970-ih prvi put je posetio Vels, te je ubrzo nakon toga kupio malu kuću u blizini Bilt Velsa. Od tada je živeo i radio na relaciji Vels - Pariz. Prve samostalne izložbe u Londonu imao je na Institutu za savremenu umetnost 1965. i u galeriji Angela Flowers 1977. Potom je izlagao u Belgiji - u Flamanskom kulturnom centru Westrand - Dilbeek (1978), u Fondaciji Veranneman Kruishoutm (1978-1981) i u Međunarodnom kulturnom centru Antverpen (1980).
U Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izlagao je 1979. i 1998. godine.
Među njegovim samostalnim izložbama su i izložba u Centru za savremenu umetnost Bemis u državi Nebraska u SAD (1988), izložba u Muzeju moderne umetnosti u Parizu (1989), u Umetničkoj galeriji u Sarajevu (1990), u Muzeju moderne umetnosti u Ostendeu u Belgiji (1991), u umetničkom centru Čapter u Kardifu (1995), u Galeriji Linear-Dilbeek u Belgiji (2011).
Impulsion 4, 1988, akril na platnu
Učestvovao je na više od 200 grupnih izložbi, kao i na bijenalima u 16 zemalja.
Njegovi radovi nalaze se, izmežu ostalog, u kolekcijama Muzeja i Viktorija & Albert u Londonu, Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Umetničke galerije Mančestera, Muzeja moderne umetnosti Pariza, Nacionalnog muzeja i galerije u Kardifu, nacionalnih biblioteka u Parizu, Briselu, Aberistvitu, Kongresne biblioteke u Vašingtonu i Roland Penrose zbirke u Velikoj Britaniji, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu…
Kragulj je preminuo u Parizu 2022. godine.
Voies-lactees, 1989, asamblaž
Radovi na izložbi većinom su u vlasništvu umetnikove supruge Nene Kragulj, a nekoliko ih je pozajmljeno iz privatnih kolekcija.
Izložbu prati katalog sa tekstom Davida Albaharija i reprodukcijama izloženih radova.
Izložba će biti otvorena do 6. aprila.
*Fotografije: Vladimir Popović
(SEEcult.org)
