Onlajn i oflajn odmeravanje

Internet je postao protekle nedelje poprište i sredstvo borbe različitih interesnih grupacija u oblasti politike, biznisa i tehnologije - štrajkom na desetine hiljada sajtova, uključujući i neke od najvećih, za sada je izvojevana bitka za stopiranje usvajanja američkih antipiratskih zakona koji bi doveli do cenzure na internetu. Istovremeno, zahuktava se svojevrsni sajber rat haktivističke zajednice Anonimni (Anonymous) i američkih vlasti, odnosno muzičke i filmske industrije koja je i tražila usvajanje novih zakona protiv piraterije.

Američki kongres odložio je izjašnjavanje o predlozima Zakona o zaštiti intelektualnih prava (Protect IP Act - PIPA) i Zakona o stopiranju onlajn piraterije (Stop Online Piracy Act - SOPA), nakon što je 18. januara više od 75.000 sajtova stupilo u štrajk, odnosno zatvorilo sadržaj za posetioce. Medu štrajkačima su bili i neki od najvećih sajtova, poput Vikipedije (Wikipedia) na engleskom jeziku, a protest su izrazile i neke od najvećih tehnoloških kompanija, kao što su Gugl (Google), Fejsbuk (Facebook) i ostale članice takozvane Net koalicije (koju čine i Yahoo!, Amazon, eBay, IAC, Bloomberg LP, Expedia i Wikipedia).

Pre nego što su lideri oba doma američkog Kongresa odlučili da odlože sporne zakone, lobisti muzičke i filmske industrije i druge uticajne organizacije u Vašingtonu, uključujući Američku privrednu komoru, primenili su uobičajene taktike podrške predloženim zakonima - kampanju elektronskom poštom, televizijskim i štampanim oglasima, bilbordima na centralnim gradskim trgovima, kao i obilaskom kancelarija uticajnih kongresmena.

Prema navodima američkih medija, samo su lideri Nacionalne asocijacije kantautora imali dvadesetak poseta kongresmenima, često praćeni samim autorima koji su izvodili svoje pesme pred zakonodavcima i njihovim osobljem. “Nosimo gitare sa sobom”, izjavio je jedan od autora.

Sviranje na uvce kongresmenima do sada je uglavnom donosilo pozitivne rezultate, ali se sada takva kampanja pokazala potpuno promašenom i zastarelom - u poređenju sa snagom onlajn kampanje protiv spornih zakona.

Procenjeno je da je najmanje 75.000 sajtova stupilo u štrajk 18. januara, uz dodatnih oko 25.000 blogova. Na desetine hiljada sajtova učestvovalo je u kampanji postavljanjem poruka o opasnostima predloženih zakona i poziva za potpisivanje peticije ili slanje poruka političarima, a prema navodima organizatora tog za sada najvećeg protesta na internetu, kongresmeni su dobili oko tri miliona i-mejlova. Takođe, imali su oko 30.000 telefonskih poziva u vezi sa SOPA i PIPA.

Protestu se pridružio i najveći pretraživač Gugl, prikupivši sedam miliona potpisa na onlajn peticiji protiv spornih zakona.

Prema navodima Net koalicije, samo na Tviteru (Twitter) bilo je oko 3,9 miliona postova o spornim zakonima.

A svega nedelju dana ranije izgledalo je da su SOPA i PIPA neminovni, budući da su imali pristalice i među liberalima i konzervativcima u Kongresu.

Oba zakona usmerena su na sprečavanje ilegalnog preuzimanja, distribucije i prodaje američkih filmova, pesama i knjiga, kao i farmaceutskih, softverskih i drugih proizvoda zaštićenih autorskim pravom. Takođe, sporni zakoni trebalo je i da pomognu američkim sajtovima i pretraživačima da zadrže posetioce, budući da se oni sve više okreću stranim sajtovima sa piratskim verzijama američkih proizvoda.

Pristalice zakona procenjuju da onlajn piraterija košta godišnje SAD najmanje sto milijardi dolara i na hiljade radnih mesta.

I kritičari predloženih zakona slažu se da pirateriju treba zaustaviti, ali smatraju da su zakonodavci otišli tako daleko u osmišljavanju sankcija da bi došlo zapravo do gušenja slobode govora na internetu, usporavanja onlajn inovativnosti i ugrožavanja onlajn biznisa.

Pobeda internet zajednice i visokotehnološke industrije nad političarima izazvala je pažnju i naučnih radnika, pa su američki mediji užurbano prenosili i analize univerzitetskih profesora u oblasti komunikacija i političkog marketinga o novim odnosima moći.

Vođe kampanje za usvajanje zakona nisu želele da dovode u Vašington zvezde muzičke ili filmske industrije, jer bi onda, kako su naveli, to bilo protumačeno kao da je samo Holivud u pitanju. A namera zakona je navodno bila da obezbede veći prihod čitavoj ekonomiji.

Pokazalo se, međutim, da se i priroda lobiranja menja, te da se mora uzeti u obzir snaga internet zajednice i njen potencijal mobilizacije ogromnog broja pristalica. Kampanja protiv usvajanja SOPA i PIPA započela je zapravo još prošle jeseni, a štrajk je bio samo kulminacija.

Ipak, onlajn biznis je, u odnosu na suparničku industriju zabave, još uvek adolescent.

Prema podacima Maplight-a, nezavisne grupe koja analizira ulogu novca u politici, sadašnji senatori dobili su 14,4 miliona dolara u proteklih šest godina od različitih interesnih grupa koje podržavaju usvajanje antipiratskih zakona. Od grupa koje su protiv tih zakona dobili su sedam puta manje - dva miliona.

Kompanija Gugl, najveći svetski internet igrač u Vašingtonu, potrošila je u prvih devet meseci 2011. godine oko šest miliona dolara za lobiranje u vezi sa svim pitanjima koja su u njenom interesu. Privredna komora je, s druge strane, potrošila 46 miliona.

Ipak, i onlajn biznis povećava postepeno sredstva koja izdvaja za lobiranje.

Gugl je šest miliona prošle godine izdvojio za 112 lobista, dok je 2008. potrošio svega 2,8 miliona za 54 lobista. Fejsbuk (Facebook) je izdvojio prošle godine oko 900.000 dolara za dvadesetak lobista, dok je 2010. potrošio trostruko manje - oko 350.000 dolara.

Uporedo sa kampanjom za i protiv SOPA i PIPA, u toku je i svojevrsni sajber rat protivnika i pristalica onlajn piraterije, koji se zaoštrio dan nakon štrajka na internetu.

Američka filmska asocijacija (MPAA), glavni pristalica predloženih zakona, doživela je pad sopstvenog sajta, a odgovornost za napad preuzela je haktivistička grupa Anonimni koja je napala i sajtove američkog Ministarstva pravde i FBI-ja, inicirajući takozvani DDoS (distributed-denial-of-service) napad, koji omogućava da se određeni sajt preoptereti saobraćajem mnogobrojnih korisnika i padne usled slabosti servera.

Napad Anonimnih na te sajtove dovodi se u vezu sa odlukom američkih vlasti da zatvore sajt Megaupload, jedan od najvećih sajtova za distribuciju fajlova, često piratskih verzija sadržaja zaštićenih autorskim pravom.

Osnivači sajta Megaupload uhapšeni su na Novom Zelandu na zahtev američkih vlasti, a optuženi su za kršenje postojećih zakona protiv piraterije. Policija je zaplenila gotovinu, automobile i druge stvari koje je zatekla u kući osnivača sajta Megaupload, Nemca Kima Dotkoma (Dotcom), ranije poznatog kao Kim Šmic (Schmitz).

Megaupload, čije je sedište bilo u Hong Kongu, imao je oko 150 miliona korisnika i oko 50 miliona poseta dnevno, a posebnu popularnost stekao je nakon podrške koju je dobio od pojedinih muzičara, kao što su Ališa Kiz (Alicia Keys) i Kanie Vest (Kanye West).

Napadi na sajtove američkih vlasti i zabavne industrije su velikim delom omogućeni i postavljanjem linkova za DDoS napade posredstvom Tvitera, na kojem su se pojavile i najave ponovnog pokretanja sajta Megaupload.

Anonimni su pritom najavili da više neće biti prijatni i poručili političarima da se "ne igraju sa njima".

*Ilustracija: Latuff

(SEEcult.org)