Opasne veze u BDP-u – 11 premijera u 2024.
Beogradsko dramsko pozorište, nakon 12 ovogodišnjih premijera, najavilo je u 2024. godini 11 novih predstava objedinjenih sloganom “Opasne veze”, u koprodukciji s partnerima iz Novog Pazara, Zagreba, Maribora, Tivta, Novog Sada i Atine.
Devet premijera na velikoj i maloj sceni i dve na letnjoj, u okviru projekta “Novi glasovi”, deo su repertoara BDP-a za 2024. godinu koji je već utvrđen, a obuhvata ukupno 324 predstave, istakao je 26. decembra na konferenciji za novinare direktor JDP-a Jug Radivojević.
Prva premijera biće 10. februara – “Ljudi bez grobova”, prema romanu Enesa Halilovića, u režiji Stevana Bodrože, u koprodukciji s Regionalnim pozorištem iz Novog Pazara, gde je ta drama prvi put izvedena 13. novembra.
Preme rečima Bodrože, u bogatom, na momente fantazmagoričnom svetu Halilovićevog romana likovi deluju kao karikature, ali je užas to što su to stvarni ljudi, tragično sprečeni bedom da se razviju u zrele ličnosti. Događaji deluju kao motivi bajke dok zaprepašćeno ne shvatite da su se zaista desili. Za predstavu je u fokus postavljena priča o tome kako senka oca progoni sina, kako smo svi na neki način “kodirani” da ponovimo “greške predaka”.
Halilović je izrazio zadovoljstvo zbog saradnje dva teatra, priznajući da je u prvi mah bio uplašen, jer je u roman “Ljudi bez grobova” uložio mnogo energije - 26 godina je skupljao građu o ljubavnoj priči o odmetniku koji je ubijen, a dve godine pisao knjigu.
“Ušao sam sa strahom, ali mi je drago što sam video napetost koja traje dva sata i što sam video da se neki deo mojih ideja prelio u predstavu. Zapravo, umetnost se hrani umetnošću. Reditelj i dramaturzi su uzimali neka moja osećanja i izneli ih na scenu. To tako funkcioniše u celoj istoriji umetnosti”, rekao je Halilović.
U velikom ansamblu su: Aleksandar Jovanović, Amar Ćorović, Dušan Živanić, Ema Muratović, Kristina Jevtović, Lemana Bećirović, Milena Pavlović, Nikola Mijatović, Rifat Rifatović i Haris Šećerović.
Na Dan BDP-a, 20. februara, biće premijerno izvedena duodrama “Gidionov čvor” Džoane Adams, koja otvara važna pitanja školstva i cenzure u školama, a posredno može da se odnosi na tragediju u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. U režiji Jane Maričić, u predstavi igraju Mirjana Karanović i Jana Milosavljević.
Mirjana Karanović je izjavila da je mnogo ranije predložila BDP-u ovaj komad, a da se sticajem okolnosti dogovor za predstavu desio neposredno nakon zločina u “Ribnikaru”.
“Ovaj tekst nije ilustracija toga. To je dijalog dve žene – majke dečaka koji se ubio i njegove nastavnice. Dva ljudska bića povezana tim tragičnim događajem pokušavaju da nađu neke odgovore. U tome ima i mnogo emocija”, rekla je slavna glumica.
Dok dve snažne ženske figure prebacuju odgovornost jedna na drugu, otvaraju se pitanja univerzalnosti bola i problema odrastanja mladih danas, uticaja roditelja, škole, društvenih mreža i interneta, vršnjačkog nasilja, dečje kreativnosti i cenzure, usamljenosti dece...
Za 2. mart u planu je premijera predstave “Pozicija deteta”, za koju je tekst napisala i režira ga Ana Đorđević, prema motivima filma Razmana Raduleskua i Kalina Petera Necera. Glavnu ulogu igra Paulina Manov.
U rumunskom filmu političarka pokušava da spase od zatvora sina koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću, a u novoj verziji glavni lik je estradna umetnica, uverena da je “pretplaćena” na poseban tretman, te poteže veze u policiji da zaštiti ćerku koja je počinila zločin. Ideja komada je da se osvetli poimanje sveta iz ugla ljudi koji čine društvene nepravde, a pritom smatraju da su etički ispravni. Majka je do kraja u deluziji, ali se kod ćerke, koja prvo deluje kao pasivni posmatrač, ipak javlja griža savesti i budi instinkt da se otrgne od te sredine.
Koprodukcija BDP-a, Zagrebačkog kazališta mladih i festivala “Borštnikova srečanja” u Mariboru, u okviru projekta “Shadow Pandemic”, podržanog od Kreativne Evrope, predstaviće 6. aprila pobednički tekst Tijane Grumić “Svet zaslužuje kraj sveta” u režiji Selme Spahić iz Sarajeva.
Prema rečima Tijane Grumić, to je tekst o svetu koji, baš kao i naš svet i naša (pred)apokaliptična stvarnost, dolazi svom kraju. U centru priče je krmača koja ljudskim jezikom govori o okolnostima u kojima se rodila, živela i (uz pomoć ljudi) razmnožavala. Te okolnosti (ekološka katastrofa, pandemija, stambena kriza, uvećanje profita) određuju i živote tri žene čije su pozicije na različite načine slične marginalizovanoj poziciji životinja u ovom komadu.
Kokan Mladenović režira tekst Dimitrija Kokanova “Čovek slon”, prema motivima istoimene knjige ser Frederika Trevesa, poznate po filmu Dejvida Linča. Ova koprodukcija sa Centrom za kulturu Tivat, biće premijerno izvedena u Beogradu 25. maja.
Priča o Džonu Meriku, fizički nakaznom zbog retke bolesti, povod je za “priču o onom drugom, društveno drugom, odbačenom pojedincu, skrajnutom i osuđivanom iz raznih razloga i uz različita opravdanja. Fenomen nakaznosti ima nove oblike. Fizičke devijacije su najmanji problem u odnosu na karakterne devijacije i svet bez empatije”, rekao je Mladenović.
U velikom ansamblu su Ozren Grabarić, Jovo Maksić, Ivan Tomić, Aleksandar Jovanović, Milan Kolak, Ivan Zablaćanski, Mirjana Karanović, Ivana Nikolić, Slađana Vlajović...
Još jedna knjiga koju je proslavio film – “Kramer protiv Kramera” Ejvorija Kormana povod je za predstavu BDP-a koja se sprema za 8. jun na maloj sceni, u saradnji sa “F Word” produkcijom iz Novog Sada, a teme su razvod, rodne uloge, roditeljstvo, izazovi koje savremena civilizacija stavlja pred tradicionalni model braka.
Reditelj Slobodan Skerlić kaže da tu nema pozitivnih i negativnih likova, već stvarnih ljudi “u očajničkom naporu da izbalansiraju karijeru i životne ambicije, s jedne, i obaveze prema bliskim ljudima, s druge strane”.
“Predstava je redukovana na temelj - dve daske i puno strasti. Troje glumaca jako blizu publici... U radioničkom procesu ćemo istražiti koliko su problemi kojima se pre 45 godina bavio Korman u međuvremenu ostali aktuelni. A jesu”, najavio je Skerlić.
Uloge igraju Andrija Kuzmanović, Nada Macanković i Isidora Simijonović.
Jesenji deo sezone otvara “Šarlota Kasteli”, prema motivima drame “Gospoda Glembajevi” Miroslava Krleže, u adaptaciji i režiji Branislava Mićunovića. Premijera je najavljena za 28. septembar. Baronica Kasteli biće Isidora Simijonović, koja se nada da će “težište biti na dubljem razumevanju tog lika, van stereotipa o Šarloti kao o bludnici i veštici koju treba ubiti”.
Za 5. oktobar najavljena je premijera predstave koju će režirati Nikola Ljuca, a detalji će biti saopšteni u junu.
Sledi koprodukcija sa Nacionalnim teatrom iz Atine “Čarli Čaplin – Svetla velegrada” u režiji Nikite Milivojevića, koji je za naslovnog junaka odabrao grčkog glumca Prokopisa Agatokleusa, dok ostale uloge igraju članovi BDP-a.
Neobični mjuzikl, u kojem se udružuju živa muzika, pesme, akcija i energija stvaralaca “kako bi odali počast nadarenom 'tužnom klovnu', herojstvu običnih ljudi i arhetipskim vrednostima života”, premijerno će biti izveden 1. decembra, na otvaranju beogradskog izdanja regionalnog festivala RUTA.
Tokom avgusta na sceni BDP “Milenijum tim arena” premijeru će imati drama mlade autorke Sofije Dimitrijević “Rake”, u režiji Dajane Josipović (17. avgusta) i “Kavez za ptice” Nikole Stanišića, u režiji Slobodana Stankovića (24. avgusta). U obe predstave igra veliki broj mladih glumaca.
Na istoj sceni prethodno će, u julu, biti pokrenut filmski program, na ideju reditelja Nikole Ljuce, koji je najavio besplatne projekcije filmova iz Srbije i regiona, uz razgovore s publikom.
BDP je u 2023. godini, prema rečima direktora Juga Radivojevića, izvelo više od 300 predstava na matičnoj sceni, a bilo je oko sto dana na gostovanjima. Predstave je ukupno gledalo 100.000 ljudi.
Hitovi kod publike su “Laž” i “Ne igraj na Engleze”, dok su “Yenki Rouz” i “PraFaust” osvojili najviše nagrada na domaćim i stranim festivalima, rekao je Radivojević, koji je kao važne uspehe naveo i učešće “Božanstvene komedije” na Bitefu i predstave “Cement Beograd” na festivalu u Berlinu, kao i projekat “Novi glasovi” koji je otvorio letnju scenu za predstave studenata ili tek diplomiranih dramskih pisaca, reditelja i glumaca.
Radivojević je saopštio da je BDP na osnovu dva festivala koje organizuje - RUTA i Naši dani, primljen u Evropsku festivalsku asocijaciju, koja obuhvata više od sto festivala u 40 zemalja. Zvanična promocija BDP-a kao novog člana EFA biće u maju u Nemačkoj.
BDP uspeva četvrtu godinu zaredom da utvrdi tačan repertoar za celu narednu godinu, s pauzom u januaru i julu. Karte za upravo objavljen repertoar za 2024. godinu već su u prodaji.
(SEEcult.org)