Oproštaj od Makavejeva u Jugoslovenskoj kinoteci

Komemorativni skup povodom smrti istaknutog filmskog autora Dušana Makavejeva biće održan 4. februara u 13 sati u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, u saradnji sa Udruženjem filmskih umetnika Srbije.

Povodom smrti Makavejeva, jednog od najistaknutijih predstavnika crnog talasa, Jugoslovenska kinoteka najavila je od 1. februara retrospektivu njegovih filmova, a za vreme 47. Festa zvanično će nazvati svoju svečanu salu njegovim imenom.

I sam Fest odaće počast Makavejevu nagradom “Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koju je Odbor tog festivala odlučio bio da mu dodeli pre tužne vesti o njegovoj smrti.

Makavejev je svojevremeno na Festu pokrenuo poseban noćni program Konfrontacije, a krajem 80-ih bio je i selektor Festa s Gordanom Mihićem i Borom Draškovićem.

Na 47. Festu premijerno će biti prikazan dokumentarni film Gorana Radovanovića “Slučaj Makavejev” koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, a posebno je fokusiran na političku i socijalnu klimu koja je dovela do zabrane filma “W.R. Misterije organizma”. Okosnica su četiri audio trake, tajno snimljene na debati održanoj nakon specijalne projekcije tog filma, koji je inspirisan radom psihoanalitičara Vilhelma Rajha, a bio je u bunkeru zbog eksplicitne seksualnosti i parodije socijalističke ikonografije. Iako zvanično nikad nije bio zabranjen i bio je jedan od najuspešnijih jugoslovenskih filmova u inostranstvu, film “W.R. Misterije organzma” prikazan je u Jugoslaviji tek 1988.

Među tridesetak dokumentarnih i igranih filmova Makavejeva su i “Parada” (1962), “Čovek nije tica” (1965), “Ljubavni slučaj illi tragedija službenice PTT” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), “Nedostaje mi Sonja Heni” (1972), “Sweet Movie” (1973), “Koka-kola Kid” (1985), “Manifesto” (1988), “Gorila se kupa u podne” (1993)...

Rođen 13. oktobra 1932. u Beogradu, Makavejev je preminuo 25. januara u Beogradu u 87. godini.

Prve filmove snimio je u Kino klubu Beograd 50-ih godina. Među njima je i horor “Pečat” (1956). Veću pažnju skrenuo je na sebe dokumentarcem “Parada”.

U filmu “Čovek nije tica” vidi se njegova karnevalska poetika, kombinovanje dokumentarnog i igranog materijala, česta upotreba kamere iz ruke, ironija, razigranost, bizarni detalji, politička i erotska provokativnost. Seksualnost je često propitivao u svojim filmovima, a najradikalniji primeri su “WR: Misterije organizma”, koji je bio u bunkeru čak 16 godina (1971-1987) i “Sweet Movie”, koji je bio nekoliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji.

U filmske antologije ulaze i “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” i “Nevinost bez zaštite”, za koji je osvojio Srebrnog medveda u Berlinu i nagradu međunarodne kritike.

Makavejev je dobitnik velikog broja domaćih i stranih priznanja kao što su Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, Filmska legenda Festivala filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu… Dobitnik je i titule počasnog doktora Univerziteta umetnosti u Beogradu 2018. godine.

Makavejev je bio urednik i saradnik mnogih listova, među kojima su “Student”, “Književne novine” i “Danas”.

O Makavejevu je snimljeno i nekoliko filmova, među kojima je i dokumentarac “Misterija Makavejev” (2011) beogradskog redatelja Dragomira Zupanca, u produkciji Radio-televizije Srbije. To je kolažni portret Makavejeva u kojem se pojavljuju mnogi akteri poletnih filmskih 1950-ih, turbulentnih 1960-ih i 1970-ih, ali i kasnijih decenija (Svetozar Cvetković, Branko Vučićević, Miša Radivojević, Pega Popović, Eva Ras, Zdravko Randić, Slobodan Šijan, Želimir Žilnik i drugi).

Pojedini filmovi Makavejeva dobili su rimejk verzije, pa je “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT”, nastao u niskobudžetnoj produkciji Filmske škole Preditor reditelja Milutina Petrovića, premijerno prikazan u Beogradu 2017. godine - pola veka nakon nastanka originala.

Smrt Makavejeva izazvala je tugu u celom regionu, a i šire - počast su mu odale na društvenim mrezama mnogobrojne kolege, ustanove kulture i festivali.

Reditelj Alfonso Kuaron oprostio se od Makavejeva na Tviteru.

Upravnik Hrvatskog audiovizualnog centra Daniel Rafaelić naveo je da je odlazak Makavejeva "odlazak jednog od najhrabrijih a najkvalitetnijih filmaša ovih prostora" koji je "jedinstvenom rediteljsko-scenarističkom poetikom probio sve provincijalne granice i domaću kinematografiju učinio svetski relevantnom".

Hrvatski filmski kritičar Nenad Polimac istakao je da je Makavejev u prelomnom šezdesetosmaškom razdoblju “bio potpuno up-to-date: pratio je politička zbivanja, znao sve o studentskim demonstracijama, a što je najvažnije - bio je upućen u najmodernije filmske tokove”. Podsticaj svom najslavnijem ostvarenju, kako je dodao Polimac za Jutarnji list, Makavejev je otkrio još za vreme studija psihologije, kada se zainteresovao za radove Vilhelma Rajha koji je poput Frojda završio u Americi, ali za razliku od njega, nije uspeo da unovči svoj genij.

(SEEcult.org)