Oproštaj od Olivera Dragojevića uz suze i pesmu

Smrt Olivera Dragojevića izazvala je ogromnu tugu širom Hrvatske, ali i regiona, uz spontana okupljanja građana na gradskim trgovima u Dalmaciji, emotivne oproštaje kolega i izraze saučešća političara, te medijske osvrte na njegovu karijeru i najveće hitove.

Povodom smrti Dragojevića, Vlada Hrvatske proglasila je 31. jul za Dan žalosti, objavio je premijer Andrej Plenkovic na Tviteru posle telefonske sednice njegovog kabineta.

U Splitu, gde je Dragojević preminuo u lokalnoj bolnici 29. jula u 71. godini, građani su počeli da se spontano okupljaju u večernjim satima, pridruživši se ženskom horu Marjanke. Pevale su se, kako su preneli lokalni mediji, Dragojevićeve pesme “Piva klapa ispod volta”, “Nedostaješ mi”, “Oprosti mi pape”, “Vela Luka”…

U Splitu će 31. jula biti održana komemoracija u HNK, a gradske vlasti organizuju zvaničan ispraćaj na Rivi, odakle će se krenuti ka Dragojevićevoj Veloj Luci, gde će biti sahranjen 1. avgusta na lokalnom groblju Svetog Roka.

Kod njegove rodne kuće u Veloj Luci mnogobrojni poklonici i poštovaoci ostavili su cveće i pale sveće, a zbog Dragojevićeve smrti na sedam dana je odloženo Luško lito i Open Jaž Festival, čiji je bio jedan od osnivača.

Prema navodima načelnice Vele Luke Katarine Bikić, lokalne vlasti će, u dogovoru sa porodicom, pripremiti sve što je potrebno za sahranu, a s obzirom da se očekuje dolazak velikog broja ljudi, biće zatraženi dodatni trajekti od Jadrolinije. U Opštini će biti otvorena knjiga žalosti.

I Dubrovčani su se oprostili od Dragojevića pesmom na Stradunu, a veliki broj građana spontano se okupio i u Zadru, gde su pesmu poveli članovi brojnih lokalnih klapa.

Počast su mu odale i mnogobrojne kolege, ističući u izjavama medijima i na društvenim mrežama da je bio jedno od najvećih imena hrvatske muzičke scene.

“Svi smo odrasli uz Olivera i njegov glas zbog čega je postao deo naših života i porodica, još od rođenja, s obzirom da je na estradi od 1967. godine”, rekao je Zlatan Stipišić Gibonni, autor “Cesarice”.

Mašimo Savić rekao je da je Dragojević “bio najveći”, i “nije bio samo pevač”. “Oliver je bio multiinstrumentalista, čovek ogromnog muzickog ukusa i stvaranja, jako puno se dalo od tog čoveka naučiti, strašno sam tužan zbog toga, svi znamo kakvu je bolest Oliver imao, ali svejedno uvek je šok”, naveo je Savić, ističući da je često pevao Dragojevićeve “Stine”.

Toni Cetinski je na Fejsbuku naveo da je voleo Dragojevića kao da mu je otac, a da mu je po duši bio “ponekad kao mlađi brat”. “Od tebe sam najviše učio, jer sam od tebe i najviše dobio. Ti si se davao ljudima i prijateljima i nisi se štedio u tome. U toj činjenici leži još jedna od tajni tvog uspešnog postojanja i rada. Oduvek si bio dokaz da nije dovoljno biti samo vrhunski umetnik, nego i Čovik zbog toga ti veliko Hvala", poručio je Cetinski.

Pevačica Jasna Zlokić navela je putem društvenih mreža da je Dragojevićevom smrću nastala “velika praznina koju niko nikada neće moći popuniti”.

Vest o smrti Dragojevića, koji je nastupao u nekim od najprestižnijih svetskih muzičkih dvorana, preneli su i strani mediji poput “Njujork tajmsa”, “Vašington posta”, agencije AP…

I hrvatski političari izrazili su saučešće povodom smrti Dragojevića, navodeći da je bio “jedinstveni umetnik dalmatinskog zvuka”, kako je istakla predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, te “duša Hrvatske”, kako je poručio premijer Andrej Plenković.

“Oliverove nas pesme prate od detinjstva i zato njegov glas ne možemo nikada zaboraviti, jer se isprepliće s najsrećnijim, najvažnijim trenucima našega života. Premda dalmatinskog porekla, bio je omiljen i slušan u svim delovima Hrvatske, a i šire, uključujući i mnoge udaljene krajeve sveta, zahvaljujući ponajpre našim iseljenicima koji su njegove pesme, njegove snimke nosili sa sobom kao trajnu i čvrstu vezu s Domovinom. Posebno bi nas dirnulo kada bismo čuli njegov glas ili izvedbe njegovih pesama na kraju sveta, poput čileanskog Punta Arenasa ili novozelandskog Oklanda”, navela je predsednica, dodajući da je Dragojević bio “čarobnjak muzike i njegov bi glas znao dirnuti najdublje niti raznih profila publike, od najmlađih do najstarijih. U njegovom su glasu bile utelovljena stoleća naših predaka, ribara, kapetana i svih onih morskih vukova koji su s nostalgijom i čežnjom pevali o ljubavi i toplini svojega doma”.

“Oliver će ostaviti neizbrisiv trag u antologiji hrvatske muzike, a njegov odlazak u celoj Hrvatskoj doživljavamo kao gubitak člana vlastite porodice”, navela je Kolinda Grabar Kitarović.

Premijer Plenković istakao je da je Dragojević bio “velikan hrvatske muzike i hrvatske šansone, čovek koji je živio muziku, more i svoju Dalmaciju”.

“Bio je duša Hrvatske. Hvala mu na bezbroj krasnih pesama koje bude snažna osećanja kojima je oplemenio brojne generacije i obeležio naše živote”, poručio je Plenković.

Ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek istakla je da je duže od pet decenija Dragojević bio  neprikosnoven kako prema mišljenju kritike, tako i publike, a kao jednu od najlepših njegovih pesama navela je “Budi dobar, lijepo sanjaj”.

“Duboko ukorenjen u svoju Korčulu i Split, u tipični mediteranski muzički izraz, dopirao je Oliver svojim glasom te jedinstvenom interpretacijom do celog sveta”, navela je ministarka, podsećajući da je Dragojević prvi nastup imao 1961. godine na splitskom dečjem festivalu, te da je već 1967. sa  Picaferajem počeo da sarađuje sa Zdenkom Runjićem i Splitskim festivalom koji je sledećih nekoliko decenija bio potpuno u znaku plodonosne saradnje tog najnagrađivanijeg autorsko-izvođačkog dvojca.

“Dobivši najprestižnije festivalske i diskografske nagrade, Oliver je bio i laureat prve dodele Hrvatske diskografske nagrade Porin koja je prošla u znaku njegove izvedbe Gibonnijeve Cesarice. Više od 30  dobivenih Porina te odličje Reda Danice hrvatske s likom Marka Marulića samo su neka od brojnih Oliverovih priznanja. Poslednjeg Porina, onog za životno delo, dobio je pre par meseci u svom Splitu”, podsetila je ministarka i istakla da je Dragojević tokom duge karijere sarađivao s najvećim majstorima stiha i aranžmana, otkivao i pomagao mlade muzičke nade, te održao nebrojene humanitarne koncerte.

I ministar odbrane Damir Krstičević, potpredsednik Vlade, izrazio je saučešće povodom Dragojevićeve smrti, navodeći da je 1992. godine izveo pesmu "Mi smo hrvatski mornari" koja je postala himna Hrvatske ratne mornarice i koja će, kako je dodao u saopštenju, "zauvek ostati u sećanju Hrvatskoj vojsci".

Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković istakao je u telegramu saučešća da će Dragojevićeve pesme živeti zauvek zahvaljujući svojoj lepoti i svrevremenosti.

"Pamtićemo ga kao velikana koji je živio za muziku i s muzikom, a tu lepotu nesebično je ceo svoj život delio sa svima nama, svojom publikom. Galeb i ja, Cesarica, Ako izgubim tebe i tolike druge njegove pesme osvojile su naša srca trajno”, naveo je Jandroković.

I predsednik Hrvatske akademije nauka i umetnosti (HAZU), akademk Zvonko Kusić, izrazio je saucsešće Dragojevićevoj porodici, ističući da je svojim glasom i talentom oplemenio živote svih.

"Pesme u njegovoj interpretaciji, duboko ukorenjene u rodni dalmatinski zavičaj, svojom jedinstvenošću i autentičnošću osvajale su srca svih hrvatskih ljudi i postale nezaobilazni deo hrvatske muzičke baštine", dodao je Kusić.

Splitski gradonačelnik Andro Krstulović Opara napisao je na Fejsbuku da su Split i Dalmacija ostali bez svog najomiljenijeg tumača svega onoga što jesu.

(SEEcult.org)