Opšta saglasnost samo za povećanje para za kulturu
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je 8. maja većinom glasova Informaciju Ministarstva kulture i informisanja o radu u prva tri meseca ove godine, a tokom diskusije o tom izveštaju - koju su obeležile kritičke ocene opozicije, posebno u medijskoj oblasti, izražena je opšta saglasnost da je neophodno povećanje budžeta za kulturu.
“Izdvajanje dosta većih sredstava za kulturu mora biti imperativ države”, rekao je ministar Vladan Vukosavljević na sednici Odbora za kulturu i informisanje, navodeći da ovogodišnji budžet predstavlja izvestan pomak u odnosu na 2017. godinu, ali je Srbija i dalje na samom začelju liste evropskih zemalja u tom pogledu, a ako se razdvoje kultura i informisanje, onda za kulturu ostaje svega oko 0,40 odsto državnog budžeta. “Neće biti napretka ako država strateški ne bude odlučila da odvaja minimum jedan odsto, što je i poreporuka Uneska za održivost kulturnog razvoja”, dodao je Vukosavljević, podsećajući da je Nacrtom strategije razvoja kulture predviđeno povećanje budžeta za kulturu za jedan odsto u narednih deset godina.
Što se tiče Nacrta strategije razvoja kulture, koji je prvobitno bio predviđen za period od 2017. do 2027. godine, a u međuvremenu je preformulisan za 2018-2028, Vukosavljević je rekao da je Ministarstvo “stavilo tačku” na taj dokument, jer ga je završilo, prošao je javnu raspravu i dobijena je saglasnost svih subjekata koji su predviđeni Zakonom o kulturi, a ostaje samo pitanje procedure kada će se naći pred poslanicima.
“Očekujem da bude živa rasprava, konstruktivna i da će Srbija dobiti prvi put Strategiju razvoja kulture”, rekao je Vukosavljević, koji je od aktivnosti Ministarstva kulture od januara do kraja marta izdvojio uspešno okončan konkurs “Gradovi u fokusu”, međunarodne aktivnosti, odnosno upravo okončanu posetu Teheranu, na čijem je Sajmu knjiga Srbija bila počasni gost, te konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva koji su u završnici.
Prema njegovim rečima, komisije rade samostalno, suvereno, bez političkih i drugih pritisaka, vodeći se kriterijumima predviđenim uredbom koja se odnosi na raspodelu budžetskih sredstava.
Povodom negodovanja učesnika konkursa za pojedine obloasti savremenog stvaralaštva, za koje su rezultati već objavljeni, Vukosavljević je rekao da je “evergrin svake sezone da uvek ima nezadovoljnih”.
Navodeći da se često kaže da je demokratija najmanje loše rešenje, Vukosavljević je rekao da je tako i kada je reč o odlučivanju o projektima pristiglim na konkurs, jer odlučuju živi ljudi.
“Svake godine se komisije menjaju kako bismo izbegli ponavljanje iste logike na osnovu uredbe. Izvesna subjektivnost prisutna je u meri u kojoj je to ljudsko i razumno”, rekao je Vukosavljević
Što se tiče Medijske strategije, Vukosavljević je rekao da stopiranje rada na tom strateškom dokumentu, nakon povlačenja najvećih medijskih i novinarskih udruženja iz radne grupe i nedavnih konsultacija premijerke i predsednika države, ne znači da se sve vraća na početak, već je reč o rekoncipiranju.
“Očigledno je postojala potreba i zbog domaćih i međunarodnih okolnosti da se stvori prostor za učesće najvećeg broja medijskih poslenika”, rekao je Vukosavljević, dodajući da se “ne kreće od nule, već na osnovu velikog dela posla koji je obavljen”.
“Prilikom formiranja radne grupe, Ministarstvo je pozvalo sva relevantna udruženja i pojedince medijske stručnjake da učestvuju, a onda je u jednom trenutku nekoliko relevantih udruženja, priznajem, odlučilo da napusti radnu grupu iz razloga koji nisu bili jedinstveni. Neka su navodila sopstvene, partikularne razloge za napuštanje rada, neka su navela kadrovske zahteve… Smatrali smo da je stvoren širok demokratski osnov da svi učestvuju, ali ne želim da inkriminišem - da su težila politizaciji ili da spotiču izradu - ne bih takvu ocenu iznosio, ali bih izneo ocenu da se nama ti razlozi nisu činili kao razlozi koji su imali opravdanje”, rekao je Vukosavljević, navodeći da je država odlučila da napravi još jedan džentlmenski pokušaj da se ukljuce sva iole relevantna udruženja “u dopunu i izradu novog-starog nacrta”.
Prema rečima Vukosavljevića, sve što su udruženja koja su se povukla iz radne grupe smatrala da je problem – moglo je da bude rešeno tokom javne rasprave, jer Nacrt strategije nije završen dokument, već “podložan sveobuhvatno javnoj raspravi tokom koje su sva udruženja, stručnjaci i građani u poziciji da iznesu svoje ideje”.
Povodom godišnje liste Reportera bez granica na kojoj je rejting Srbije u vezi sa slobodom medija pao za deset odsto, ministar je rekao da ta ocena jeste faktička, ali “nije ni tačna, ni dobra”, niti je “odraz realnog stanja”.
Ministarstvo, kako je rekao, nije bilo u prilici da primeti konkretne dokaze i kriterijume na osnovu kojih je to zaključeno.
“Takva ocena nije zaslužena, Srbija po našem mišljenju i čvrstom uverenju nije ni u stagnaciji, a kamoli u fazi pada medijskih sloboda - ako pođemo od pretpostavke da se podrazumeva zakonski stepen medijskih sloboda i kako se primenjuju u praksi. Naravno, u bilo kojoj zemlji sveta prostor za proširenje medijskih sloboda je apstraktno širok prostor i uvek se može proširivati”, rekao je Vukosavljević, ocenjujući da Ministarstvo nije primetilo dokaze da u realnom životu postoje pritisci na pojedince i redakcije, osim velike buke.
Na ocenu pojedinih poslanika da bi Ministarstvo smatralo da RSF jesu relevantna organizacija da je Srbija napredovala na listi, Vukosavljević je rekao da je svakako “nedosledno hvaliti napredak na listi RSF, a kuditi ako kude, ali to je deo svakodnevne politike”. Dodao je da niko iz Ministarstva nije ni hvalio, ni kudio RSF, te da ima rezerbu prema takvoj vrsti uticaja, jer se može postaviti i pitanje da li su takve liste vrsta političkog pritiska.
Ministar je ponovio ocenu da “atmosfera dobrog ukusa u medijima nije na najvišem nivou” i da su pojedini programi “skarednog sadržaja, i verbalno, i telesno vulgarni”, ali je ponovo rekao i da Ministarstvo “nema alate za intervencije, osim u polju apela, izjava, dekloarativnih stvari”…
Vukosavljević je dodao da one koji i tome odlučuju, odnosno regulatorna tela, ohrabruje da “sa više skrupula procenjuju uticaj pojedinih programa koji su sve česće ispod bilo kakve granice dobrog ukusa”.
Državni sekretar za medije Aleksandar Gajović posebno se osvrnuo na negodovanje novinarskih i medijskih udruženja zbog sastava komisija za konkurse u oblasti javnog informisanja, najavljujući mogućnost da će komisije biti proširene većim brojem njihovih predstavnika.
Nakon sastanka sa predstavnicima NUNS-a, NDNV-a, Lokal presa i Asocijacije medija, Gajović je za 9. maj najavio i susret sa predstavnicima UNS-a, navodeći da veruje da će doći do rešenja problema.
Prema rečima Gajovića, ideja prilikom formiranja komisija bila je da se da “malo više šanse udruženjima novinara iz unutrašnjosti”, pa su tako u prvi plan došla dva udruženja iz južne Srbije.
“Mislim da ništa nije bilo sporno. Zakon ničim nije bio povređen… Naravno da se taj ‘primat’ medijskih udruženja iz unutrašnjosti nije dopao, imali su primedbe pre svega UNS i NUNS ističući da su oni najuticajniji sa najvećim brojem članova. Mi smo to uzeli kao jednu ozbiljnu sugestiju i mislim da ćemo izaći iz uslovno rečeno problema”, rekao je Gajović.
Gajović je rekao i da je bio protiv objavljivanja imena članova komisija da ne bi bili pod pritiscima i svojevrsnom torturom.
“Ništa nisam hteo da sakrijem, naprotiv, već samo da poštedim članove komisija koje odlučuju od te vrste torture, pa je ideja bila da kako koja komisija završi rad, objavimo sva imena članova komisija i da onda objavimo rezultate njihovog rada. Međutim, u jednom trenutku sam pomislio, pa dobro - hajde da budemo fleksibilniji, pa da objavmo članove. Imaju mali honorar, pa dobro - neka istrpe i tu malu torturu”, rekao je Gajović.
Predstavnici sadašnjeg Ministarstva kulture i informisanja prvi put su podneli informaciju o tromesečnom radu Odboru za kulturu i informisanje, a iako su i poslanici opozicije pozdravili takvu praksu, negodovali su zbog forme tog izveštaja, koji se svodi na referativno izlaganje – kako je izjavila poslanica Ana Stevanović. Ona je ukazala da nedostaje evaluacija kako bi se znalo šta je planirano, a šta je urađeno.
“Ovako se svašta nađe, svako piše šta hoće. Na istom mestu su, recimo, i vredne i bezvredne nagrade. Na primer, nagrade KPZ Srbije nemaju nikakvu relevantnhost na kulturnoj sceni. Ili izveštaji pojedinih ustanova kulture – izveštaj Beogradske filharmonije je više kao pismo o namerama”, rekla je Ana Stevanović, sugerišući Ministarstvu da sledeći put navede da li su i koji standardi ispunjeni.
(SEEcult.org)
