Ostaci i granice slobode

Učesnici debate “Šta je ostalo od slobode?, koju je Kulturni centar Beograda organizovao 24. januara povodom smene upravnika Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića, ocenili su da je ceo slučaj posledica zamene teza i političke predizborne kombinatorike. Uz poruku da se sloboda govora ne sme ugrožavati, organizatori tog skupa, kojem su prisustvovali i čelnici pojedinih republičkih i gradskih institucija kulture, najavili su da će zaključke debate poslati vladi i predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Ujedno, nastavljeno je prikupljanje potpisa podrške zahtevu Foruma pisaca Vladi Srbije da ukine odluku o smeni Ugričića, a ako to odbije, Ustavnom sudu se predlaže da pokrene postupak ocene ustavnosti te odluke.

Direktorka KCB-a Mia David naglasila je da je razgovor iniciran da bi se u institucionalnom okviru pokazalo da se slobodna reč ne može zaustaviti, kao i da bi se ukazalo na pogubnost sejanja straha i stvaranja atmosfere cenzure i mnogo opasnije autocenzure.

Smenjeni upravnik NBS Sreten Ugričić poručio je da je “onaj ko nasrće pendrekom na pisce, unapred poražen i biće omrznut, a onaj ko čita - pobeđuje”, što su prisutni u punoj Dvorani KCB-a pozdravili aplauzom.

Ugričić je u govoru, u kojem je citirao delove svog romana “Neznanom junaku”, koji predstavlja Srbiju 2014. u diktaturi, rekao da je smenjen i optužen da podržava terorizam zato što je podržao pravo svakog da misli svojom glavom.

“U tome se sastoji moj terorizam”, rekao je Ugričić i ocenio da sloboda mišljenja predstavlja smrtnu opasnost za poredak koji je proteklih godina “promenio dlaku, ali karakter ne”.

“Obavljena je konverzija iz antifašizma u antikomunizam. Ali sa antikomunizmom nestao je antifašizam. Iz samoupravnog socijalizma stigli smo u samoupravni nacionalizam... Iz samoupravne deakumulacije kapitala stigli smo u divlju akumulaciju kapitala, u rialiti-šou etno-klero-nacionalističkog kapitalizma. Iz jednopartijske diktature stigli smo u višepartijsku diktaturu. Iz ateizma stigli smo u pobožnost, tačnije iz prividnog ateizma stigli smo u prividnu pobožnost”, rekao je Ugričić, smenjen na telefonskoj sednici vlade zbog potpisivanja proglasa Foruma pisaca kojim je zatraženo da se javnosti pruži na uvid u celini sporni tekst pisca Andreja Nikolaidisa, savetnika predsednika crnogorskog parlamenta, objavljen povodom proslave 20-godišnjice Republike Srpske.

Nikolaidis je izazvao burne reakcije delom teksta u kojem je, podsećajući na filozofa Valtera Benjamina, naveo da bi bio civilizacijski iskorak u BiH da je aktiviran eksploziv u banjalučkoj hali Borik na svečanosti povodom godišnjice RS, kojoj su prisustvovali i najviši državni i verski zvaničnici Srbije. U toj hali je dan uoči proslave pronađena velika količina eksploziva i oružja. Sporni deo teksta Nikolaidisa, kako je kasnije izjavio, predstavlja metaforu za klasnu borbu, odnosno tezu o tome da su sve verske i nacionalne podele lažne i da ih politička elita servira da bi prikrila istinsku podelu u svakom društvu - podelu na bogate i siromašne.

Smenu Ugričića prvi je zatražio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik vlade, koji je poručio da MUP “ne razmišlja da li pretnje dolaze iz nacionalističkih ili klasnih razloga, niti prema kome su pretnje upućene”, te da nema dvostrukih aršina kada je u pitanju tumačenje reči i postupaka u vezi sa podrškom terorističkom aktu.

Učesnici rasprave u DKC-u ocenili su da u Nikolaidisovom tekstu nema poziva na terorizam, već se ta optužba, kako je rekao član Foruma pisaca Filip David, podmeće kao kukavičje jaje.

Književnik Vladimir Arsenijević, član Foruma pisaca, ocenio je da je slučaj Ugričića izneo na videlo spregu političara, medija i građana, koja je odavno poznata, ali koja nikada nije bila tako na delu usmerena protiv intelektualne elite.

Prema njegovim rečima, neverovatno je koliko ima “uvek spremnih građana koji su okupirali internet poslednjih godina i koji na svako slovo za nekoliko minuta ispostave neviđeni broj negativnih komentara”. “Bilo bi dobro da je to delo neke službe. Ali, naša služba je to naše jadno javno mnjenje”, rekao je Arsenijević.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da je, i pored strahovanja za sudbinu Ugričića, ipak bio iznenađen smenom, jer je gajio iluziju da “u vlasti postoji makar zrno razuma”. Na Dačićev zahtev za smenu Ugričića, međutim, zavladala je tišina u vladajućoj koaliciji, jer su, kako je rekao Obradović, iz predizborne pozicije procenili da im veći rejting donosi ćutanje, nego suprotstavljanje, kao i da u Srbiji postoji većina ljudi koji će to podržati, nego onih koji će se suprotstaviti.

Prema rečima Obradovića, ponovo je uspostavljen kulturološki model iz 90-ih, kada je nacion bio iznad svega, a kada se vlast okrene takvom modelu, onda to znači da je ispražnjena.

I reditelj Lazar Stojanović, svojevremeno progonjen zbog filma “Plastični Isus”, ocenio je da iza svega stoji politički interes, jer predstoje izbori.

“Kako neko može da zloupotrebljava javnost spinujući nešto što je u njegovom ličnom interesu da bi predstavio da je to u interesu cele države?”, upitao je Stojanović, koji je predložio i da se Međunarodni sud za ljudska prava obavesti da “država napada građane i službenike zbog odbrane ljudskih prava”.

Direktorka KCB-a naglasila je da su ljudi u kulturnim ustanovama, iako su državni činovnici, imenovani svojim “imenom i prezimenom, biografijama i radom”, a odgovorni su društvu, jer su i plaćeni od poreza građana.

Istoričarka Branka Prpa naglasila je da su zaposleni u državnim ustanovama kulturni radnici koje je država postavila zato što su stručni. “Nismo dužni da poštujemo partijske stavove”, poručila je Branka Prpa, posebno zamerajući ministru Dačiću što drži pridike, jer za to, kako je rekla, “nema moralni kredibilitet kao deo mehanizma vlasti (90-ih) koji je oduzimao živote građana”.

I direktorka Muzeja savremene umetnosti Beograda Branislava Anđelković rekla je da čelnici nacionalnih institucija kulture ne bi trebalo da ćute, niti treba da budu u strahu, posebno što se bave umetnošću koja je kritična prema društvu, a takva i jeste savremena umetnost.

Debati u punoj Dvorani KCB-a nisu prisustvovali pozvani predstavnici gradske i republičke vlasti, kao ni pojedinih esnafskih udruženja pisaca, medija i novinarskih udruženja, koji su izneli različite razloge odsustva ili nisu odgovorili na poziv.

Od predstavnika vlasti, kako je rečeno, jedino je iz kabineta ministra kulture Predraga Markovića, direktorke vladine Kancelarije za evropske integracije Milice Delević, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i članice Gradskog veća za kulturu Vesne Marjanović stigao odgovor da ne mogu da učestvuju zbog ranije preuzetih obaveza.

Upravni odbor Srpskog književnog društva obavestio je organizatore skupa da ne može brzo da zauzme stav, niti da učestvuje u raspravi, jer okuplja 220 pisaca koji imaju različita uverenja. UO SKD je, kako je rečeno, istakao i da sloboda treba da bude temeljni princip javne komunikcije, ali i odgovornosti za javno izgovorenu reč.

Prema rečima Saše Ilića, člana Foruma pisaca, za sada nije reagovao ni Srpski PEN centar, čija je osnovna funkcija da brani slobode esnafa. Ilić je rekao i da se Forum pisaca obratio tim povodom Međunarodnom PEN centru i, ako dobije pozitivan odgovor, tražiće da se rasformira Srpski PEN.

Mia David je rekla da predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović nije u zemlji, ali je bilo najavljeno da će neko iz te organizacije učestvovati na skupu i pročitati saopštenje. Iz publike se niko, međutim, nije javio kao predstavnik Srpskog PEN-a.

Potpisivanje zahteva Foruma pisaca za ukidanje odluke o smeni Ugričića, inače, moguće je posredstvom adrese forum.pisaca.beograd@gmail.com

Zahtevu su se pridružili za jedan dan već mnogi pisci, umetnici, novinari i intelektualci iz Srbije i regiona. Među potpisnicima su i pisci Svetislav Basara, Dubravka Ugrešić, Daša Drndić, Igor Marojević, Jovan Gvero, Renato Baretić...

(SEEcult.org)