Ostavka UO Narodnog muzeja
Članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu podneli su neopozove ostavke, optužujući Ministarstvo kulture Srbije za opstrukciju rekonstrukcije te nacionalne institucije. Ministarstvo kulture saopštilo je da razume i prihvata ostavke članova UO Narodnog muzeja, ali da ih one, međutim, ne oslobađaju odgovornosti za sve poteze i ugovore koji su odobreni za vreme njihovog mandata.
Članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu podneli su neopozove ostavke, optužujući Ministarstvo kulture Srbije za opstrukciju rekonstrukcije te nacionalne institucije.
Ministarstvo kulture saopštilo je da razume i prihvata ostavke članova UO Narodnog muzeja, ali da ih one, međutim, ne oslobađaju odgovornosti za sve poteze i ugovore koji su odobreni za vreme njihovog mandata.
Članovi UO naveli su u otvorenom pismu Vladi Srbije, Ministarstvu kulture i Visokom odboru za rekonstrukciju Narodnog muzeja da su iscrpli sve mogućnosti da utiču na Ministarstvo kulture da omogući rekonstrukciju Muzeja, ili barem čuvanje kulturnog blaga u prihvatljivim uslovima, te da ne mogu, ne smeju i ne žele da budu “saučesnici u uništavanju Narodnog muzeja i najvećeg kulturnog blaga” zemlje.
“Iskreno se nadamo da će Ministarstvo kulture pronaći načina da, s nekim drugim Upravnim odborom, pronađe rešenje, prevaziđe nastale probleme i da omogući da Srbija jednog dana dobije Narodni muzej kakav zaslužuje”, naveli su prof. dr Marica Šuput, predsednica UO, i inž. arh. Dragomir Acović, muzejski savetnik Tatjana Bošnjak, prof. dr Aleksandar Palavestra i dr Mila Popović Živančević.
Prema njihovim navodima, kao članovi UO proteklih godina bili su u prilici da strateški usmeravaju delatnost Narodnog muzeja i prate rad svih službi na ostvarivanju planiranih, često veoma obimnih, složenih i ambicioznih programa. Naveli su i da su se trudili da deluju kao spona između direktora, uprave i službi Narodnog muzeja i Ministarstva kulture.
Članovi UO naveli su u saopštenju da je od polovine 2007. godine Ministarstvo kulture, nadležno za davanje saglasnosti i dozvola kojima bi se nastavio započet proces rekonstrukcije, zaustavilo već dogovorenu dinamiku radova, a taj zastoj pretvorio se u potpunu paralizu polovinom 2008. godine, od kada je članovima UO, kako su dodali, postalo nemoguće da uspostave bilo kakav dijalog s Ministarstvom kulture.
“Na pisma Upravnog odbora, telefonske pozive, apele preko medija, čak i na lična prijateljska posredovanja, zvaničnici Ministarstva uglavnom nisu odgovarali. Oni retki, iznuđeni odgovori čelnika Ministarstva sadržavali su spektar logički nekoherentnih stavova od ’prijateljskih saveta’ da Muzej nikako ne treba da svoje probleme iznosi u javnost, pa do sasvim paušalnih, neosnovanih, neargumentovanih, čak i arogantnih optužbi u javnim glasilima”, naveli su članovi UO.
“Zbog ovako neozbiljnog i neprofesionalnog stava Ministarstva kulture i njegovih čelnika, Narodni muzej se našao u bezizlaznoj situaciji. I to ne samo uprava Narodnog muzeja, zaposleni u Muzeju i Upravni odbor, već - što je mnogo važnije - čitavo kulturno blago koje se čuva u Muzeju: svih onih 400.000 artefakata, od skulptura sa Lepenskog Vira do slika Gogena, Pikasa, Nedežde Petrović i drugih”, navedeno je u pismu.
Prema navodima članova UO, to blago je zapakovano za preseljenje i tako stoji u neuslovnoj zgradi već više od godinu dana što može izazvati njegovo oštećenje pa dovesti i do ozbiljnijih posledica, s obzirom da se temperaturne razlike u zgradi kreću i do 30 stepeni i postalo je nemoguće uspostaviti neophodne mikroklimatske i bezbednosne uslove.
“Zbog toga je, da podsetimo, i započet čitav Projekat rekonstrukcije Muzeja. Ili učiniti nešto treće? Možda preseliti artefakte u namenski izgrađen depo? Šta god da je rešenje, za njega je neophodna dozvola Ministarstva kulture. A Ministarstvo ćuti, ne daje odgovore na ova pitanja, niti nudi bilo kakvo rešenje”, naveli su članovi UO.
Napominjući i da je “nedavno stigao jedan rečit, mada posredan odgovor Ministarstva kulture”, koje je za rekonstrukciju Narodnog muzeja u narednoj godini odobrilo 6,5 miliona dinara, članovi UO su optužili Ministarstvo kulture i da je “počelo opstrukciju rekonstrukcije Ministarstvo mnogo pre svetske ekonomske krize, koja je sada, očigledno, svima postala univerzalno opravdanje”.
Stalna postavka Narodnog muzeja već godinama je zatvorena zbog loših uslova čuvanja, a zbog toga se 2002. godine i pristupilo opsežnim planovima za temeljnu rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju Narodnog muzeja, čiji je detaljan plan usvojila vlada 2006.
Članovi UO naglasili su i da su svi planovi, od najopštijih strateških, preko finansijskih i arhitektonskih, pa do najsitnijih tehničkih projekata, odobreni od nadležnih republičkih organa i službi, uključujući i Vladu Srbije, Ministarstvo kulture, Visoki odbor za rekonstrukciju Narodnog muzeja, čiji je predsednik po funkciji ministar kulture, UO Narodnog muzeja, pa sve do posebnih stručnih, bezbednosnih i tehničkih komisija.
Istakli su i da za sve to vreme Narodni muzej nije prestao da radi, već je za poslednjih pet godina održano više od 120 izložbi, od kojih 20 prestižnih i izvanredno posećenih u inostranstvu.
Nastavljena je i muzeološka, naučno istraživačka i izdavačka delatnost, objavljen je veći broj monografija, kataloga i zbornika i sprovedeno mnoštvo pedagoških i kulturnih programa. Istovremeno se radilo na pripremi rekonstrukcije, na pakovanju i preseljenju zbirki, biblioteke, kao i zaposlenih u muzeju.
Prema navodima članova UO, direktor, uprava i zaposleni u Narodnom muzeju marljivo su, pod veoma teškim uslovima, ispunjavali sve zadatke prema planovima i dinamici koja je bila dogovorena sa Ministarstvom kulture, Visokim odborom za rekonstrukciju i UO.
Ukupno je više od 400.000 muzejskih predmeta zapakovano po najvišim muzeološkim standardima i spremljeno za selidbu (deo je i preseljen u trezore Narodne banke), kako bi se moglo pristupiti narednoj, dogovorenoj, fazi rekonstrukcije - građevinskim radovima, ali u tom trenutku se stalo.
Povodom ostavke UO Narodnog muzeja, Ministarstvo kulture navelo je da, uprkos svim dosadašnjim ostavkama, neće odustati od temeljnih reformi i revizije poslovanja svih ustanova kulture, analize rada direktora, upravnih odbora, nadzornih odbora i saveta.
“Ministarstvo kulture će i dalje intenzivno raditi na pronalaženju načina kako da se Narodni muzej ponovo otvori za građane. Svakako u saradnji sa menadžmentom i članovima UO ove ustanove, ali isključivo pod uslovima koji garantuju poštovanje zakonskih procedura i racionalnost utroška sredstava poreskih obveznika Republike Srbije”, navedeno je u saopštenju, uz podsećanje da je Narodni muzej zatvoren još od 2001. godine, kada je nekima od članova koji su sada podneli ostavke, tim povodom i počeo mandat.
(SEEcult.org)
