• Search form

09.10.2009 | 09:48

Otkazana turneja Badjua

Uticajni francuski filozof Alen Badju (Alain Badiou) otkazao je gostovanje u nekoliko gradova u regionu, navodeći za to lične razloge i napominjući da je bio veoma srećan zbog pomisli da će raditi na idejama koje je trebalo da pokrenu odredjenu akciju posle gotovo trodecenijske svetske reakcionarne politike, medju čijim je žrtvama bila i bivša Jugoslavija.

Matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju i profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, Badju je trebalo da gostuje u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Otkazana turneja Badjua

Uticajni francuski filozof Alen Badju (Alain Badiou) otkazao je gostovanje u nekoliko gradova u regionu, navodeći za to lične razloge i napominjući da je bio veoma srećan zbog pomisli da će raditi na idejama koje je trebalo da pokrenu odredjenu akciju posle gotovo trodecenijske svetske reakcionarne politike, medju čijim je žrtvama bila i bivša Jugoslavija.

Matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju i profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, Badju je trebalo da gostuje u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Osim Badjuovog, otkazano je i gostovanje njegove najbliže saradnice Izabel Vodoz, koja je takodje trebalo da održi predavanja.

Badju je, u pismu organizatorima, naveo da mu je zaista veoma žao što je, malo vremena pre nego što je trebalo da doputuje, u tome sprečen usled sticaja okolnosti, a radi se o potpuno ličnim stvarima.

“Posebno mi je žao zbog ko-organizatora, kojima sam, preko prijatelja iz Edicije Jugoslavija, pružio potpuno uverenje u pogledu svog dolaska. Dragi prijatelji i drugovi, moram vam ovde izraziti svoje žaljenje i svoje izvinjenje. Znam da će se naše zajedničke ideje širiti i u mom odsustvu, ali jako mi je žao što neću moći ovoga puta da vas sretnem i upoznam”, naveo je Badju.

Prema navodima Edicije Jugoslavija, Badjuovo gostovanje u nekoliko zemalja bivše Jugoslavije odlaže se za bolja vremena, uz želju da treći tom "Bića i događaja" (L'Être et l'Événement) ugleda uskoro svetlost dana.

Alen Badju trebalo je da gostuje u nekoliko gradova na prostoru ex-Yu, uključujuć na manifestaciji “Moje, tvoje, naše” u Rijeci, a potom od 12. do 15. oktobra u Beogradu i Novom Sadu - kao gost kolektiva Eimigrative art, grupe Škart i Edicije Jugoslavija (www.edicijajugoslavija.net), uz podršku Francuskog kulturnog centra.

Usredsređen na povratak filozofije platonijanskom pojmu Istine, Badju je poslednjih godina predano rasčlanjivao problematiku poraza revolucionarnih sekvenci, zasnivajući baš na njima, kao putokazima, i nikako ne slepim ulicama, puteve nove politike emancipacije.

Njegove poslednje objavljene knjige su “Drugi manifest za filozofiju” (Fayard 2009), “Vitgenštajnova antifilozofija” (Nous 2009) i “Komunistička hipoteza” (Lignes 2009).

Na srpski jezik prevedene su njegove knjige - “Pregled metapolitike” (Filip Višnjić, 2008) i “4. maja 1968” (Edicija Jugoslavija, 2009).

Objavljeno je i hrvatsko-srpsko izdanje knjige “D'un désastre obscur, Edition de l'Aube” (Mračni raspad, O kraju Državne istine). Izdavači su Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin (Zagreb, 2009), a prevodioci Ozren Pupovac i Ivana Momčilović.

Prema navodima prevodilaca, prva verzija prevoda tog teksta nastala je na srpskohrvatskoj varijanti hrvatskosrpskog jezika 1995. godine.

Povodom tog prevoda i konferencije u Beogradu koju je "Mračni raspad" trebalo da osvetli, Badju je tada napisao danas, nažalost, izgubljen tekst, “Pravac Istok-Zapad”. Četrnaest godina kasnije, prevodilac se odlučio za korigovanu, hrvatskosrpsku varijantu srpskohrvatskog jezika, sa pogovorom na srpskohrvatskom. Jugoslovenska komunistička invarijanta strpljivo smeštena u četrnaest godina nemogućeg i odlaganog objavljivanja, potvrđuje osnovnu tezu knjige, komunističke večnosti koja nužno izlazi iz svog vremena i obavezni je poliglota.

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, U galeriji, letnje doba u Njujorku pocetkom opresivnih 70-ih
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r