• Search form

14.07.2013 | 12:06

Otvoren 20. Palić

Otvoren 20. Palić

Festival evropskog filma Palić svečano je otvoren 13. jula uručenjem nagrada “Aleksandar Lifka” rediteljima Emiru Kusturici i Nikiti Mihalkovu, a uprkos krizi i smanjenom budžetu, u jubilarnom, 20. izdanju nudi oko 90 filmova, počev od “Kongresa” nagrađivanog izraelskog autora Arija Folmana koji je prikazan u glavnom programu van konkurencije.

Proslavljeni ruski reditelj i glumac Mihalkov, čiji je omaž prikazan u pretprogramu 20. Palića, opisao je publici poludnevno putovanje od Nižnjeg Novgoroda do Palića, koje ga očekuje i u povratku, a taj napor je, kako je naveo, učinio iz ljubavi prema Srbiji.

“Bože, koliko ja volim Srbiju da bih sve ovo uradio!”, rekao je Mihalkov koji se posle otvaranja vraća u Rusiju zbog obaveza u vezi sa snimanjem novog filma.

Kusturica je iskoristio priliku da istakne važnost ideje u filmskom stvaralaštvu i značaj autorskog filma, ocenjujući i da se od početka informatičke revolucije pre dvadesetak godina zapravo nije dogodilo ništa.

“Kako god okreneš, moraš da imaš dobru ideju”, rekao je Kusturica i ocenio da je problem, međutim, to što se i dobre ideje uvek podvode pod evropski film, a najbolji evropski filmovi u poslednje vreme su bili iranski.

Utoliko je, kako je istakao, bolje što postoje festivali koji vode posebnu brigu o autorskom filmu koji zadovoljavaju čitav spektar egzistencijalnih, političkih i istorijskih problema, što je i krakateristika dobrih filmova.

“Po mom dubokom uverenju, da bi napravio globalni hit, ne smeš da budeš pametan. I utoliko su festivali kao što je ovaj postali 'sigurne kuće' za dobre filmove”, rekao je Kusturica.

Jubilarni Palić počeo je projekcijom kratkog istorijskog naučno-fantastičnog filma Sabolča TolnaijaVrata večnosti” - osvrtom na proteklih 20 festivalskih godina, koji je autor posvetio Kenu Raselu, jednom od dobitnika nagrade “Lifka”. Tolnai je u tom filmu posebnu pažnju posvetio i opasnosti koja Festivalu evropskog filma preti od “čovekolikih; kulturocidnih svemiraca na privremenom radu u institucijama sistema”.

U protokolarnom delu otvaranja 20. Palića govorili su i gradonačelnik Subotice Modest Dulić, koji je dodelio festivalske plakete zaslužnim pojedincima, te pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Slaviša Grujić i ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković.

Gradonačelnik Subotice je ocenio da je odluka organizatora od pre 10 godina da se Festival Palić u potpunosti okrene evropskom filmu omogućila publici da vidi kako vrhunski filmski stvaraoci vide Evropu i svet u kojem živimo.

Dulić je istakao i značaj manifestacije “Nedelja u prirodi koju Evropska filmska akademija organizuje ove godine u sklopu palićkog festivala.

“To će svakako biti prilika da ovde budu prekaljeni majstori EFA, poput nekoliko puta za Oskara nominovanog autora Džima Šeridana, i da svoja iskustva i životni opus stave na raspolaganje mladim kolegama i pomognu im da krenu tim istim putem”, rekao je Dulić.

Dulić je uručio i plakete za organizaciju, razvoj, promociju i afirmaciju Festivala Palić koje su dobili: Dragan Božinović, Josip Krajninger, Srboljub Sigulinski, Jovan Mickovski, Milan Petrović, Miodrag Bardić, Anđelko Kovačić, Igor Skala, Nevena Đonlić, Zoltan Šifliš, Zorica Dimitrijević, Nebojša Popović, Vitomir Simurdić, Miroslav Bogorović, Nikolaj Nikitin, skoro stogodišnjak Josip Tikvicki, Radoslav Zelenović i Mira Banjac, a posthumno Mitar Lazović, Jožef Šram i Dinko Tucaković.

Naknadno, to priznanje biće uručeno Mileni Dravić i Branislavu Lečiću.

Mira Banjac je u ime nagrađenih, odnosno - kako je rekla - “kičme Festivala”, istakla da živimo u teškom i siromašnom vremenu, ali da je nedopustivo da samo kultura bude mera siromaštva.

“Najveće siromaštvo je siromaštvo duha jednog naroda. Da to ne mora da bude tako, 20 godina ovaj festival je istinski negovao veliku evropsku filmsku produkciju i mislim da je, kao i Subotica sa svojom utemeljnom višenacionalnom kulturom, zaslužio da bude počastvovani domaćin ovog velikog slavlja”, istakla je proslavljena glumica Mira Banjac.

Pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Slaviša Grujić istakao je da je Festival Palić nastao u najteže vreme i da je najvažnije što je uopšte opstao.

Za to vreme, kako je naveo, palićka filmska manifestacija je pratila i uspone i padove domaće kinematografije, ali i upoznavala svoje posetioce sa savremenim evropskim filmom.

Ministar kulture Bratislav Petković istakao je da je vreme potvrdilo opravdanost ideje da se Festival Palić okrene evropskom filmu. On je dodao da Subotica i Palić na taj način svake godine dokazuju da su predvodnica evropske ideje u Srbiji.

Palićki festival ugostiće više od sto gostiju iz cele Evrope, a na više lokacija u prirodnom okruženju kraj jezera Palić i u Subotici nudi ukupno više od 90 filmova, od kojih su neki već prikazani u pretprogramu.

Festival će zatvoriti 19. jula, van konikurencije, film “Raj: NadaUlriha Zajdla, završni deo trilogije tog provokativnog austrijskog reditelja, prošlogodišnjeg dobitnika Palićkog tornja za najbolju režiju, za “Raj: Ljubav”.

Među filmovima u glavnom programu su popularni rumunski film “O puževima i ljudima” (Tudor Giurgiu), zatim “Dug i srećan život” jednog od najznačajnjih novih ruskih reditelja Borisa Hlebnikova, te nagrađivani “KrugoviSrdana Golubovića iz Srbije, koji je nedavno uvršten u službenu selekciju nagrade LUX Evropskog parlamenta, kao jedan od 10 naslova koji promovišu bogatstvo, raznolikost i izvrsnost evropskog filma.

U trci za nagrade su i švedski “Jedi, spavaj, umri” (Gabriela Pichler), gruzijski “U cvatu” (Nana Ekvtimishvili, Simon Gross), poljski “U ime” (Malgoska Szumowska), kazahstanski “Časovi harmonije” (Emir Baigazin), britanski “Sebični džin” (Clio Barnard), turski “Thou Gild’st the Even” (Onur Ünlü), francuski “Mladi i lepi” (Francois Ozone), slovački “Ubica mog psa” (Mira Fornay), holandski “Borgman” (Alex van Warmerdam) i belgijski “The Broken Circle Breakdown” (Felix Van Groeningen).

Festivalski žiri koji čine srpski reditelj Srđan Dragojević (predsednik), britanski producent Ashley Horner, turska glumica Nurgul Yesilcay, članica CICAE iz Češke Marketa Hodouskova i francuska filmska kritičarka Pamela Pianezza.

Među filmovima u okviru programa “Paralele i sudari” biće “Hoću i ja”, poslednje ostvarenje nedavno preminulog Alekseja Balabanova, u kojem taj ruski reditelj najavljuje svoju smrt. Domaća premijera u okviru tog programa biće “OdumiranjeMiloša Pušića, srpsko-švajcarska koprodukcija, a biće prikazan, između ostalog, i film ukrajinske rediteljke Darije OniščenkoŽal za istokom (Istalgija)” u kojem igra i Vuk Kostić i drugi glumci iz Srbije.

Najavljeni su i slovačko-mađarski “Hvala, dobro” (Matyas Prikler), turski “Hladnoća” (Ugur Yucel) i “Doživotno” (Asli Ozge), poljski “Sinawka” (Marcin Malaszczak) i “Padajući neboderi” (Tomasz Wasilewski), koprodukcija Estonije, Švedske i Velike Britanije “Sudija” (Kadri Kousaar), gruzijski “Nabor na mom ćebetu” (Zaza Rusadze).

Međunarodni žiri kritike, koji će proglasiti najbolji film iz programa “Paralele i sudari”, čine filmska kritičarka i urednica magazina “Dazed & Confused” iz Engleske Carmen Gray, filmska kritičarka i direktorka festivala L'Europe autour de l'Europe iz Francuske Irena Bilić i filmska kritičarka iz Srbije Kristina Đuković.

Povodom 20-godišnjice, Festival evropskog filma Palić objavljuje monografiju “Dodir večnosti o dobitnicima nagrade “Aleksandar Lifka”, koju od 2000. godine dodeljuje velikanima iz Evrope i Srbije za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Palićki festival i ove godine suocen je sa finansijskim problemima.

Na Konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije jubilarni Palić dobio je svega 1,3 milion dinara, nakon čega je ministar obećao dodatnu podršku od pet miliona.

Festivalski sajt je www.palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Dragan Papic
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r