Ozvaničeno vraćanje 166. lista Miroslavljevog jevanđelja
Sporazumom Rusije i Srbije, potpisanim 19. oktobra u Beogradu tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, potvrđeno je vraćanje 166. lista Miroslavljevog jevanđelja iz Rusije, kojoj će zauzvrat biti vraćene slike ruskog umetnika Nikolaja Reriha.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ruski premijer osvrnuli su se u zajedničkom obraćanju medijima na značaj tog dogovora koji, prema rečima Medvedeva, nije bio lak, ali predstavlja prijateljski korak.
Ističući da je Miroslavljevo jevanđelje “svetinja za Srbe”, Medvedev je izrazio zadovoljstvo zbog dogovora o tako “osetljivoj stvari”. “Neću da krijem - jako teško se dogovarate o takvim stvarima”, rekao je on, ističući da se, s druge strane, u Rusiju “vraćaju slike Nikolaja Reriha koje takođe imaju veliki značaj” za Ruse.
Vučić je rekao da će publika u Narodnom muzeju u Beogradu konačno moći da vidi i 166. stranu Miroslavljevog jevanđelja. Ujedno, izrazio je nadu da će u budućnosti biti i vise izložbi Ermitraža i drugih muzeja.
Miroslavljevo jevanđelje, najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis, nalazi se na Uneskovoj listi Pamćenje sveta, a vraćanje nedostajućeg 166. lista najavljeno je i početkom ove godine, prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina. Tada je najavljeno i da će Rusiji biti vraćeno sedam Rerihovih slika koje su u Narodnom muzeju u Beogradu, a dospele su u Srbiju između dva svetska rata.
O povratku 166. lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiji pregovara se već godinama.
Miroslavljevo jevanđelje ostalo je bez svog 166. lista kada je 1845/46. godine manastir Hilandar posetila ruska duhovna misija na čelu sa arhiepiskopom i naučnikom Porfirijem Uspenskim. Fasciniran izgledom Miroslavlјevog jevanđelјa, Uspenski je isekao 166. list i odneo ga sa sobom.
Nedostajući list Miroslavljevog jevanđelja jedini put izložen je u Srbiji u martu 2015. godine - na izložbi “Putevima Miroslavlјevog jevanđelјa” u Muzeju Vuka i Dositeja, koju su otvorili tadašnji ministar kulture Srbije Ivan Tasovac i ruski ministar Medinski.
Na otvaranju te izložbe, Medinski je rekao da Miroslavljevo jevanđelje pokazuje koliko su srpsko i rusko pismo i jezik slični, podsećajući današnje ljude da ne zaborave svoje korene, pravoslavnu hrišćansku osnovu i svoje pradedove koji su bili braća, zbog čega treba i danas da se pomažu.
166. strana Miroslavljevog jevanđelja
Na 166. listu Miroslavljevog jevanđelja nalaze se čtenija za 7. (20.) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelјa, ukrašena inicijalom sa likom Vavilonske bludnice – metaforom za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu svetog Jovana.
List se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga prenet je u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu, gde se i trenutno nalazi zaveden kao “List iz Miroslavova evangelia F.p.I.No.83” u zbirci Porfirija Uspenskog.
Zapis na poslednjem listu govori da je Miroslavljevo jevanđelje poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista Jevanđelja, koje je nastalo 80-ih godina XII veka, a pisano je na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije.
Miroslavljevo jevanđelje je po sastavu jevanđelistar - bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Sve zastavice, osim prve na kojoj su prikazani jevanđelisti Jovan, Marko i Luka pod arkadama, jednostavnog su izgleda i crtane su perom.
Umetnički i ikonografski slikarstvo Miroslavljevog jevanđelja kombinuje romanički stil i vizantijsku tradiciju, zbog čega se mogućim izvorom uticaja smatraju prepisivačke radionice centralne Italije. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već najverovatnije potiče iz 14. veka, a na to da je preuzet sa nekog drugog rukopisa potvrđuje njegova veličina, kao i tehničke i stilske odlike. Ukrašen je monogramima, floralnim ornamentom i koncentričnim krugovima na ukrsnicama linija, a na osnovu monograma se pretpostavlja da potiče iz nekog od svetogorskih manastira.
Prvi poznati podatak o mestu čuvanja Miroslavljevog jevanđelja - u manastiru Hilandaru, potiče iz 1845-46. godine. Prilikom posete Hilandaru u martu 1896, kralj Aleksandar Obrenović je dobio na poklon Miroslavljevo jevanđelje, a uz njega i Osnivačku povelju Hilandara. Rukopis je tada donet u Beograd. Sledeće godine, u Beču je izrađeno fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja.
Za vreme Prvog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je, nakon prelaska preko Albanije, dospelo 1916. na Krf, gde je čuvano u Glavnoj državnoj blagajni do 1918. Potom je smešteno u trezor Glavne državne banke u Beogradu, odakle je 14. juna 1935. preneto u Muzej kneza Pavla (danas deo Narodnog muzeja u Beogradu). Za vreme Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je od 1941. do 1943. čuvano u manastiru Rača, a zatim u Narodnoj banci u Beogradu.
Narodnom muzeju u Beogradu (tada Umetnički muzej) predato je na čuvanje 19. juna 1945. godine, a 1979. godine proglašeno je za kulturno dobro od izuzetnog značaja, dok je u 2005. godine upisano na Uneskovu listu Pamćenje sveta (Memory of the World).
Miroslavljevo jevanđelje može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine, na osnovu zaključka Narodne biblioteke Srbije kao matične ustanove za zaštitu stare i retke knjige.
(SEEcult.org)
