Peticija za prostor za umetnost

Grupa umetnika i zaposlenih na Univerzitetu umetnosti u Beogradu zahteva putem onlajn peticije “Prostor za umetnost” sistemsko rešavanje problema dodeljivanja prostora za umetničko stvaralaštvo.

Asistent na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) dr. um Luka Tripković i docent na istom fakultetu dr. um Nemanja Nikolić napominju u tekstu adresiranom ka Privremenom organu grada Beograda da umetnici polulegalno rade u nebezbednom prostoru nekadašnje fabrike Jugošped, da zakup plaćaju “na ruke”, te da su na to prinuđeni zbog višedecenijske prakse netransparentnog dodeljivanja ateljea i zloupotrebe javne svojine u privatne svrhe.

Podsećaju da im je pre dve  godine tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić obećao trajno rešavanje ovog problema, ali da od tada nije bilo komunikacije na tu temu. Umetnici takođe apostrofiraju da je trajno i sistemsko rešenje neophodno zbog transparentnosti čitavog procesa, i da se u takvoj situaciji i nalaze zbog toga što se ne zna šta se desilo sa 150 ateljea koji su bili u vlasništvu grada.

Pokretači peticije prostor za umetnost nude konkretno rešenje koje bi podrazumevalo da se princip dodele prostora prilagodi sadašnjem trenutku i da se ateljei više ne daju na doživotno korišćenje umetnicima, već da se izdaju na rok od dve godine (za umetnike do 40 godina) i pet godina (za starije umetnike), kako bi se omogućilo da mladi umetnici odmah po završetku studija na konkursu dobiju prostor u kome mogu da spremaju izložbe.

Taj sistem je uspešno primenjen u Beču, pa umetnici smatraju da bi se primenom već oprobanog i uspešnog modela onemogućile zloupotrebe javne svojine koje su do sada bile redovna pojava.

Podršku peticiji su pružili profesor emeritus i nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti Čedomir Vasić, zatim istoričarka umetnosti, kustoskinja i višedecenijska urednica likovnog programa SKC-a Biljana Tomić i akademik i redovni profesor FLU u penziji Mrđan Bajić.

Bajić je izjavio tim povodom da podržava tu akciju pre svega kao nekadašnji profesor u čijoj je klasi diplomiralo zaista na stotinu studenata, od kojih su mnogi pouzdani deo ovdašnje likovne scene, a od kojih “bukvalno niko nije dobio na upotrebu radni prostor u ovom gradu, što je proverljivo. Osim jednog i bukvalno jednog - koji je na sličnom konkursu - kako to ovi mladi ljudi sada predlažu - dobio radni prostor ali u jednom drugom gradu - u Ljubljani”, naveo je Bajić.

Ističući da srpski umetnici (slikari, vajari, grafičari, novomedijski umetnici itd.) u velikom broju uspešno predstavljaju Srbiju u inostranstvu kroz izložbe, pokretači peticije ukazali su da je umetnicima neophodan pristupačan prostor kako bi mogli da se posvete ostvarivanju rezultata a ne traženju prostora za rad - isto kao što je reprezentativcima plivačima neophodan bazen da bi na najvećim svetskim smotrama doneli Srbiji zlato.

"Zahtevamo isključivo ono što je odavno standard u okolnim državama. Trenutno oko pedeset umetnika radi u zapuštenom prostoru fabrike Jugošped, ali im je poručeno dačak i tamo nisu poželjni jer je taj prostor namenjen Beogradu na vodi. Danas neki od vodećih umetnika kiriju plaćaju netransparentno, kreću se kroz memljive kancelarije sa dotrajalim instalacijama i stvaraju kapitalna dela srpske umetnosti u nebezbednim uslovima. Istovremeno, grad Beograd ima u svom posedu oko 150 ateljea namenjenih umetnicima o čijoj sudbini se ne zna ništa. Komisija se nije sastala od 2011. godine. Svedoci smo da su u prošlosti ateljee otkupljivali podobni ljudi kako bi ih izdavali kao garsonjere", naveli su pokretači peticije, zahtevajući sistemsko rešenje koje će biti dugotrajno, održivo i transparentno.

Postojeći prostor Jugošpeda, kako se dodali, može se preurediti tako da postane uslovan po ugledu na rešenje koje je primenjeno u Beču: prostor bi bio podeljen na tačan broj ateljea koji bi se dodeljivali na javnom konkursu na određeni vremenski period. O tome bi odlučivala stručna komisija naših najuvaženijih umetnika, a korisnici prostora bi nakon dobijanja prostora za rad morali da završe ciklus sa kojim su konkurisali. Na taj način bi mladim i talentovanim umetnicima bilo omogućeno da započnu karijeru, a oni koji su već etablirani ne bi morali da brinu o tome da će se njihovi umetnički radovi sutra neće naći na ulici.

Ističući da ne zahtevaju socijalnu pomoć, već dogovor, naveli su da to podrazumeva da bi "umetnici plaćali troškove korišćenja prostora po subvencionisanim cenama, jer je kultura istorijski jedan od najvećih nacionalnih resursa i u današnjem svetu je neophodno da iza kulture stane matična država, jer je samo tako moguće, uz sav talenat, ići u korak sa svetom".

"Priča o srpskoj umetnosti je priča o ljudima sa tragičnim sudbinama, Nadežda Petrović je otišla u smrt za svoju zemlju, Milan Milovanović je oslepeo, Borislav Pekić je zatvaran, a Crnjanski i Kiš su proterani. Hajde da budemo prva generacija koja će umetnicima obezbediti da dostojanstveno rade u svojoj zemlji", poručili su pokretači peticije, koju su namenili predsedniku Privremenog organa grada Beograda Aleksandru Šapiću i članovima Aleksandru Mirkoviću, Dobrici Veselinoviću, Vladimiru Obradoviću i Nikoli Nikodijeviću.

Potpisivanje peticije je na sajtu pokreta Kreni-promeni.

(SEEcult.org)