Pobednici konkursa Praznina
Umetnički projekat “Šuma” arhitekata Mie David i Antonija Grgića osvojio je prvu nagradu na umetničkom konkursu “Praznina”, koji je bio posvećen spomeničkim rešenjima kojima bi se pamtile žrtve genocida u Srebrenici.
Žiri koji su činili istoričarka Olga Manojlović Pintar, umetnik Vladimir Miladinović i grafički dizajner Bojan Hadžihalilović, dodelio je, uz prvu, i tri ravnopravne druge nagrade, saopštila je 23. januara Inicijativa mladih za ljudska prava.
Ravnopravno su nagrađeni projekti “Srebrni svetionik” Borisa Petrovića, “Spomen soba // Praznina” Vladimira Pajića i “Kapija mira” Milke Kosanović, objavljeno je u prostorijama Endžio haba.
“Šuma” je “participativni projekat i svaki građanin može da kupi sadnicu, zasadi je i doprinese srebreničkoj šumi. Drveće je dugovečnije od ljudi, a mi šumom dajemo fizički prostor žrtvama da ponovo budu sa nama, ali i one nas vraćaju u život”, rekla je Mia David, dodajući da je rad pratilo promišljanje o tome šta je moguće uraditi u fizičkom prostoru ako nije dostupan, kao i da je “rešenje da se u vremenu liberalnog kapitalizma, kad nam javni prostori nisu na raspolaganju, okrenemo ka privatnim posedima”.
Antonio Grgić dodao je da je konkurs pratilo postavljanje pitanja i razmišljanje o tome na koji način sagraditi spomenik u zemlji koja ne želi taj spomenik, kao i da ovo pitanje nije jedinstveno za Srbiju, već i za Hrvatsku.
Autor drugonagrađenog rada “Srebrni svetionik” Boris Petrović objasnio je da je spomenik u njegovoj izvedbi piramidalnog oblika, obložen ogledalima, a prozračan pri vrhu i stvara konstantan šum.
“Srebrni svetionik” je, kako je dodao, beskonačan stub koji je obložen ogledalima. “Ogledala su tu da postave pitanje - da li smo odgovorni za zločine koji su se desili ili nismo, da pođemo od sebe i od toga koja je naša uloga u procesu. U idealnoj varijanti, spomenik bi bio izbušen i stvarao konstantan zvuk”, rekao je Petrović.
Autor takođe drugonagrađenog rada “Spomen soba” Vladimir Pajić naveo je da je taj projekat “koncipiran na trenutku kada Škorpioni streljaju žrtve genocida u Srebrenici”.
“Savremeni kontekst, po mom mišljenju, sadržan je u rečenici ‘Nemam bateriju’, koja je vrlo česta među ljudima danas, i ovim se poredi sa izjavom kamermana na snimku Škorpiona, koji sugeriše da se sa streljanjem vezanih Bošnjaka prestane dok se ne donese nova, puna baterija”, rekao je Pajić i dodao da “bismo onda, u mauzolejskoj sobi, pričali o toj bateriji i kako ona nekome produži život ili agoniju”.
Autorka trećeg drugonagrađenog rada Milka Kosanović rekla je da je ideja njenog spomenika “Kapija mira” da se nalazi na mestima gde su se dešavali sukobi.
“‘Kapija mira’ bi stajala između granica ljudi ili mesta gde su se dešavali sukobi, ona bi predstavljala portal kroz koji bi ljudi mogli da prođu i kroz taj prolazak bi menjali svoj tok misli”, kazala je Milka Kosanović.
Umetnički nagradni konkurs “Praznina” bio je otvoren za umetnike/ce iz Srbije i umetničke kolektive u kojima je bar jedan član/ica iz Srbije, kako bi kreirali spomenička rešenja kojima bi se pamtio genocid u Srebrenici.
Ideja konkursa “Praznina” bila je stvaranje spomeničkih inicijativa koje svedoče o neophodnosti pamćenja koje nije bazirano isključivo na osnovu etničke pripadnosti žrtava, kao i mesta na kojima se one pamte. Ukazivanjem na ideološki okvir i režim istine koji je do zločina doveo, sećanje na žrtve srebreničkog genocida moći će da živi u Srbiji kao trajni zalog miru u našem regionu.
Projekat “Zagovaranje, artivizam, obrazovanje – nema mesta poricanju genocida u Srebrenici” podržan je od Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, koja podržava napore u uspostavljanju participativne kulture sećanja, regionalne saradnje i pomirenja u regionu Zapadnog Balkana.
*Foto: YIHR
(SEEcult.org)