• Search form

12.12.2022 | 17:05

Pobednički filmovi 14. Merlinke

Pobednički filmovi 14. Merlinke

Najboljim filmom 14. Međunarodnog festivala kvir filma “Merlinka” proglašen je domaći dugometražni igrani prvenac reditelja Nikole Spasića “Kristina”, zasnovan na stvarnoj ličnosti - transrodnoj seks radnici Kristini Milosavljević, koja u tom ostvarenju i glumi samu sebe.

Prema navodima žirija, koji su činili Dragan Nikolić i Milica Tomović, “Kristina” je “mali film koji govori o veri, hrabrosti da se bude ono što jeste, o krivici da se bude ono što jeste, o moralu u nemoralnoj zemlji, o nasleđu, o identitetu, o želji za pripadanjem i ljubavi”.

Reditelj Nikola Spasić zahvalio je direktoru festivala “Merlinka” Predragu Azdejkoviću, publici i ekipi filma, iznenađen priznanjem.

“Ovo nisam očekivao uopšte, u selekciji su sve ozbiljni autori, a neki od njih i jako ozbiljni. Juče na tribini smo baš pričali da li film može da promeni neke stvari. Mislim da može, tako da je ovo mali korak ka tome”, dodao je Spasić 11- decembra u Domu omladine Beograda na svečanom zatvaranju 14. Merlinke, na kojem se publici poklonila i Kristina Milosavljević.

Film “Kristina”, sniman gotovo šest godina, imao je domaću premijeru na nedavnom 28. Festivalu autorskog filma, u programu Hrabri Balkan, a uporedo je prikazan i na festivalima u Italiji i Španiji.

Žiri koji su činili Milan Živanović i Isidora Goncić proglasio je za najbolji dokumentarni film 14. Merlinke kanadsko ostvarenje “Anges u kadru” reditelja Čejsa Džojnta, koji je zahvalio na nagradi video porukom.

“Agnes u kadru je istorija, film napravljen od arhivskih snimaka koji nikada nisu snimljeni. Ali tako odglumljeni nisu ništa manje uverljivi – jedan od glumaca ističe da je zanimljivo to što se ne zna kojim su tonom ispitanici i ispitanice izgovarali zapisane rečenice, ali kako god da se neka reč interpretira važno je jedno – svaku je izgovorila neka trans žena, ili neki trans muškarac u vreme kad svet nije ni znao da postoje. Tako ograničene, izgovorene u nekoj kancelariji i zatvorene u  arhive ipak su revolucija, jer pobuna počinje od prvog izgovorenog sloga”, istaknuto je u obrazloženju nagrade.

Najboljim kratkim filmom, prema odluci žirija koji su činili Ljubomir Radanov, Đorđe Galić i Namo Safideen, proglašen je kiparski “Lov” (Kamil Saldun, Šole Zaraei), istaknut kao univerzalna priča s kojom svako može da se poistoveti.

“Rediteljsko-scenaristički tandem slika turski deo Kipra danas, ali i prikazuje konzervativnog oca bilo gde u ovom delu Evrope, koji je spreman da ubije i jedinog sina zbog toga što je odlučio da voli drugog muškarca”, naveo je žiri.

Autori su posvetili nagradu LGBTI+ zajednici u Iranu, koja se svakodnevno bori na ulicama za svoje pravo na egzistenciju i život. "Nadam se da će biti slobodni i imati jednaka prava, kao i svi ostali u Iranu koji protestuju”, istakla je korediteljka Šole Zaraei.

Najbolji kratki dokumentarni film je špansko ostvarenje “Maldita, ljubavna pesma Sarajevu” (Amaia Ramirez, Raule de la Fuente Kale) u kojem Božo Vrećo peva o životu, prevladavanju prepreka i ljubavnoj priči dva grada, Sarajeva i Barselone.

“Kroz stvaranje muzike i prijateljstva film razvija narativ koji je kontinuirano prožet emocionalnim nabojem. Božo kroz muziku piše intimno pismo ljubavi koje posvećuje Sarajevu, opisujući svoja iskustva sa njim. Način na koji voli i pruža ljubav on otelotvoruje svojom autentičnom ličnošću koja je sigurna u ono što jeste i bez ustručavanja se predstavlja svetu i pre svega svom gradu koji ga kako on sam kaže, prihvata, jer su oni za njega ‘dva zaigrana bića u vrtlogu umetnosti’”, naveo je žiri koji su činili Dora Jung, Đorđe Mišina i Milan Aranđelović.

Najbolji kratki animirani film je italijanski “Lonac” reditelja Lea Černica.

Prema oceni žirija u sastavu: Mirela Srebrić, Dragan Jovićević i Kristian Ranđelović, “Lonac” je ubedljivo najefektniji film programa 14. Merlinke.

“Pre svega, priča na vrlo duhovit i efektan način ukršta različite svetove, realnosti i snova. Posebno je interesantan pogled na superherojski aspekt priče, koji je u eri opšte popularnosti superheroja na velikom platnu izuzetno originalan i suptilno izveden. Za razliku od dominantnog bad art stila koji prožima većinu filmova ovogodišnjeg programa pa i produkcije uopšte, ‘Lonac’ je izveden kao konceptualizovani crtež, koji ubedljivo spaja izvanrednu likovnost i preciznu filmsku režiju”, istakao je žiri.

Leo Černic poručio je u video poruci da mu je žao što nije uživo u Beograd i da je radoznao u vezi s festivalom i LGBT scenom u Srbiji. “Nadam se da ću imati drugu priliku da provedemo vreme zajedno, upoznamo se i razgovaramo o filmovima, ljubavi i svemu ostalom”, rekao je Černic.

Specijalne nagrade osvojila su srpska ostvarenja: kratki film “Drvo tamjana” reditelja Stefana M. Mladenovića, dokumentarac “Do daske” Aleksandra Reljića i igrani film “Kristina” Nikole Spasića.

Stefan M. Mladenović rekao je da mu ta nagrada predstavlja “veliki vetar u leđa”.

Aleksandar Reljić takođe je istakao značaj nagrade, dodajući da mu je to posebna čast zato što je poznavao Merlinku, odnosno Vjerana Miladinovića, čijim je imenom festival i nazvan. Upoznali su se 1995. godine, kada je Želimir Žilnik snimao “Marble Ass”, rekao je Reljić, koji je publici poručio da “nastavi da se bori”.

Reljićev film "Do daske", posvećen fenomenu medijske hajke i suđenja putem tabloida, premijerno je prikazan početkom novembra na 18. Slobodnoj zoni, a bavi se slučajem Srđana Švelje, koga su mediji optužili za pedofiliju, iako mu nikada nije ni suđeno za to krivično delo.

Nagradu publike osvojio je nemački kratki film “Dostavljač”, čiji su reditelji Lukas März i Kilian Bohnensack takođe zahvalili publici video porukom.

Merlinka je od 8. do 11.decembra prikazala 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, objedinjenih sloganom “Acta, non verba”.

Festival “Merlinka” održava se i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

*Foto: Damir Dervišagić

(SEEcult.org)

digitalizacija, ubns
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r