Pobuna!!!
Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 6. do 8. decembra ciklus filmova, uglavnom britanskih iz 60-ih godina, koji slave buntovnički duh, iako ih odlikuje i doza naivnosti.
Ciklus “Pobuna!!!” počinje filmovima “Džoj, jadna devojka” (1967) Kena Louča (Ken Loach) i “Kad bi...” (1968) Lindzi Anderson (Lindsay) i kultnim ostvarenjem Stenlija Kjubrika (Stanley Kubrick) “Paklena pomorandža” (1971).
Publika će videti 7. decembra i film Lindzi Anderson “Bolnica Britanija” (1982), te “1984” (1956) Majkla Andersona (Michael) i “Subotom uveče, nedeljom ujutro” (1960) Karela Raisa (Karel Reisz), dok će 8. decembra biti prikazani filmovi Tonija Ričardsona (Tony Richardson) “Okreni se u gnevu” (1959) i “Ukus meda” (1961).
Nakon 1968. godine, “leta ljubavi i lepote”, činilo se da se, kako je naveo Dinko Tucaković povodom tog ciklusa, bliži artikulacija globalnog bunta generacije post-Aušvica i post-Hirošime. Ali, čini se i da se njihova vatra burno gasila na inju “hladnog rata” koji je pretio da na mnogo efikasniji način zbriše ono što poznajemo kao Civilizacija. Kao fakt i nonsens, oksimoronski, dokumentuje se činjenica da je generacija koja je promovisala slobodnu ljubav, lake i one druge droge, nonkonformizam, spasila bastion filmskog kapitalizma, Holivud, naveo je Tucaković, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke.
“Nepodnošljiva lakoća slobode, valjanje u blatu Vudstoka, ovekovečena na filmskoj traci, po ‘marfi’ (Murphy’s Law) i bumerang efektu, predstavlja gotovo nepogrešiv bedeker preživljavanja, u trećem milenijumu. Hipi koji je evoluirao u podgojenog japija, danas je ruka koja njiše kolevku modernog sveta. A ruka koja njiše kolevku je ruka koja upravlja svetom. Pa kako onda bankrot i hiperinflacija generacije kojoj je diogenovski bilo potrebno bure, kao dom i modni stav? Da li je Tarantino vasrksao Hopera (Denis Hopper) i da li džakuzi čisti ili onečišćuje? Nije samo Srbijica limb savremenog sveta, ali nekada je bila vibrantno njegov deo i proizvodila filmove na referentnu temu”, naveo je Tucaković.
U prethodnim civilizacijskim nivoima, primetio je Tucaković, nije bilo moguće biti u samo jednom životu kraljević i sirotan, osim u nekim viktorijanskim novelama ili kao pedagoška metafora. Zato program filmova u Kinoteci slavi pobunu nasuprot sistema, naivnost u odnosu na pragmatičnost i impresiju protiv depresije, gde su seks, droge i rokenrol bili tek kod, a ne dijagnoza, recept i presuda.
“U filmološkom i estetskom smislu taj filmski fenomen još nije dobio ime, ali razlog verovatno leži u gerontološkom potencijalu filmografičara starog filmskog poretka, kojima nije bitno da je prastari i blagopočivajši, gluv kao top, Antonioni (Michelangelo Antonioni) kao starogrčki recepciono defektan ali vidoviti Tiresije, pulsirao u ritmu nadolazećeg rokenrola, koji nije mogao da čuje, ali mogao da vidi nevidljivu tenisku lopticu i da u paramparčad raznese konformističku vilu iz snova.
Na nebesima peva hor problematičnih anđela, Dženis (Janis). Hendriks (Hendrix) i onaj drugi Džim, Morison (Morrison) koji su slavili vreme kada svet nije bio siv nego imao sve dugine boje. Naravno, kao u glupom vicu, ili igri muzičkih stolica, hipi krpe danas imaju basnoslovnu cenu, jer ih potpisuju brendirani dizajneri, sirotinjska hrana je in i skupo je plaćaju bogataši, a tetovaža nije više privilegija kriminalaca”, naveo je Tucaković, dodajući da najveći broj filmova iz selekcije programa u Kinoteci ima “blagosloveni dodir naivnosti koju prepoznaju u pozitivnom smislu sve religije kao dobrotu, filmofili kao izazov, a pristojni ljudi kao razlog da budu pomalo divlji ... u srcu!”.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
*U prilogu - tekst Zagorke Golubović: "U čemu je neprolazni značaj bunta 1968. godine?
(SEEcult.org)