Pogled u nedogled
Doktorski umetnički projekat Branka Sujića “Pogled u nedogled”, rezultat trogodišnjeg istraživanja čija je glavna tema pravac u kojem se menja dvodimenzionalna slika, predstavljen je u VR galeriji Jugoslovenske kinoteke do 31. oktobra.
Sadržaj izložbe, čiji je podnaslov “Granica između statične i pokretne slike”, prikazuje se individualno za svakog posetioca pomoću hed-seta, odnosno uređaja za posmatranje virtuelne realnosti.
Izložba obuhvata dvadesetak eksponata - providne kocke, tamne monolite i sfere na kojima i u kojima se vide prizori tela, lica i napuštene kuće.
“Granica između statične i pokretne slike je teoretski okvir projekta. Svi radovi u okviru virtuelne galerije nastali su u osnovi iz fotografija, obrađenih u kompjuteru. Posetioci mogu da vide fotogrametrije, stereoskopske fotografije i 360 stereoskopske fotografije”, objašnjava Sujić, dodajući da je fotogrametrija tehnika pravljenja 3D modela od fotografija koje se fotografišu sa više različitih pozicija.
Prema rečima Sujića, osnovna ideja tiče se smrti i prolaznosti.
“Fizička instalacija – ulaz u VR galeriju predstavlja mrtvačnicu”, kaže Sujić, koji je tokom rada na tom projektu imao dva smrtna slučaja bliskih ljudi, kao i još neke intimno bolne događaje.
“To su moji motivi. Nemam problem sa tim da ih iskažem. Smrt je sastavni deo života u jednom trenutku. I bolest i radost i sreća, to je sve deo života. Ne treba pred tim zatvarati oči”, naveo je Sujić.
Svi eksponati su postavljeni u virtuelnom prostoru koji je izmodelovan u Maja softveru za 3D modeling i koji je kompjuterski generisan.
Sujićeva teza je da će se “ram slike - kvadrat ilipravougaonik u budućnosti proširiti i promeniti, postaće kocka ili kvadar i mi ćemo ‘ući’ u sliku, a fotografija kakvu danas poznajemo, dvodimenzionalna predstava stvarnosti, ostaće predmet interesovanja malog broja posvećenika i romantičara”.
Međutim, odlika fotografije kao trenutka zamrznutog u vremenu neće nestati.
“Taj zamrznuti trenutak je nešto što će verovatno i dalje ostati kao specifičan način prikazivanja stvarnosti u kom zapravo nemamo potrebu da kroz vreme koje traje u toj slici sakupljamo informacije, već ih sakupljamo iz jednog zamrznutog trenutka. Vreme u tom smislu ne postoji, osim vremena samog gledaoca koje provede u VR galeriji”, kaže Sujić.
Slika postaje pokretna, jer se menja kako se gledalac kreće oko nje, a određene fotogrametrije su i animirane.
Danas postoje određene vrste softvera u kojima se iz više fotografija može sastaviti jedna 360 fotografija, što daje mogućnost da se gleda u svakom pravcu. U poslednje vreme pojavile su se i kamere koje mogu da zabeleže 360 stereoskopske sfere, naveo je Sujić.
Istraživanje za projekat podrazumevalo je najpre dvogodišnji rad na Gir VR platformi, koja je nešto slabija, a zatim u poslednjih godinu dana na Oculus Rift platformi, na kojoj je projekat javno predstavljen ispitnoj komisiji na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
U saradnji Laboratorije interaktivnih umetnosti FDU i Kinoteke, instalacija je dostupna i široj publici od 23. oktobra.
Sujić je zadovoljan reakcijama posetilaca.
“Kada skinu hed-set, ljudi su uglavnom nasmešeni, nekada zapanjeni, neki i uplašeni, zavisi od osobe, ali retko kad su ravnodušni”, naveo je on.
Nakon izložbe u Kinoteci, instalacija će biti prikazana u okviru specijalizovanih konferencija.
Sujić planira da konkuriše i za određene festivale i galerije, a želja mu je da se njegov rad objavi na Oculus Store - prodavnici virtuelnih aplikacija tako da svako ko ima Oculus Rift može da je preuzme i pogleda bilo gde u svetu.
Inače, ceo projekat je finansiran iz ličnih sredstava i realizovan uz pomoć prijatelja.
Dizajn VR galerije potpisuje Mirko Milošević, zvuk Pavle Dinulović, a sarađivali su i Nikola Lukić (developer), Ana Jelić (animacija), Milan Tomić Tomax (Td VR galerije), Borna Berc (riging) i Jovana Grahovac Sujić (scenografija).
Mentor projekta na FDU je Miladin Čolaković.
(SEEcult.org)