Polanski traži fer proces

Pritvoreni filmski reditelj Roman Polanski prekinuo je ćutanje o američkom zahtevu za izručenje, povodom optužnice za seksualni odnos sa maloletnicom od pre 33 godine.

Pritvoreni filmski reditelj Roman Polanski prekinuo je ćutanje o američkom zahtevu za izručenje, povodom optužnice za seksualni odnos sa maloletnicom od pre 33 godine.

Oskarovac Polanski, koji je u kućnom pritvoru u jednom zamku u Švajcarskoj, ocenio je da američko tužilaštvo želi da ga ponudi kao hranu za medije širom sveta i da proces koji protiv njega pripremaju tužioci u Kaliforniji nije fer.

“Ne mogu više da ćutim, jer SAD nastavljaju da traže moje izručenje više zbog toga da bi me ponudile na tanjiru medijima širom sveta, nego da bi proglasile presudu u vezi sa jednim dogovorom koji je postignut pre 33 godine”, naveo je Polanski.

“Tražim samo da budu fer prema meni, kao prema svakom drugom”, rekao je Polanski za jedan onlajn magazin, navodeći da je imao i drame i radosti u životu, kao svi drugi, i da ne traži bilo kakvo sažaljenje, već samo fer odnos.

Polanski je objavio izjavu od ukupno 900 reči u onlajn publikaciji “La Regle du jeu” koju vodi njegov prijatelj i jedan od najupornijih branilaca, francuski filozof Bernar Anri Levi (Bernard-Henri Levy).

Proslavljeni reditelj pritvoren je u septembru prošle godine, kada je stigao u Švajcarsku iz Francuske da bi primio nagradu za životno delo Filmskog festivala u Cirihu.

Polanski je bio zvezda 60. Berlinala ranije ove godine, iako nije prisustvovao tom festivalu, na kojem je svetsku premijeru imao njegov politički triler “Pisac iz senke”, za koji je dobio Srebrnog medveda.

“Pisac iz senke” potom je prikazan i na 38. FEST-u u Beogradu, a Polanski ga je završio u kućnom pritvoru.

Rođen 1933. u Parizu, Polanski se vratio s porodicom u Poljsku dve godine pre početka Drugog svetskog rata. Roditelji su mu odvedeni u logor, gde majka na kraju i umire. Otac ga 1945. šalje u tehničku školu, ali je mladi Polanski već odabrao put, a 1950. godine, pre studija na Filmskoj školi u Lođu, počeo je da glumi, pojavljujući se u filmu Andžeja Vajde “Pokolenie” (1955).

Debitovao je filmom “Nož u vodi” (1962), a u Francuskoj je uspostavio prijateljstvo s mladim scenaristom Žerarom Brahom, koji će postati njegov dugogodišnji saradnik. Filmovima “Odbojnost” (1965) i “Cul-de-sac” (1966) osvojio je Srebrnog, odnosno Zlatnog medveda na Berlinalu.

U Holivud je otišao 1968. godine, gde je snimio psihološki triler “Rozmarina beba”, a posle brutalnog ubistva njegove žene Šeron Tejt 1969, vratio se u Evropu. U Americi se ponovo pojavio 1974. filmom “Kineska četvrt”.

Filmom “Tesa” osvojio je 1979. nekoliko nagrada Oskar i Cezar.

Film "Pisac iz senke" prvi je koji je snimio posle "Olivera Tvista" iz 2005.

(SEEcult.org)