Politički značajna umetnost

Memorijal Nadežde Petrović u Čačku predstaviće u 27. izdanju, koje će biti održano od 27. septembra do 7. novembra na temu “Ko to tamo peva?”, presek aktuelne kritički angažovane umetnosti u Srbiji, čiji je selektor Dejan Sretenović.

Izložba “Ko to tamo peva?” 27. MNP postavlja pitanje produkcije političkog značenja u umetnosti, rekao je Sretenović 5. septembra na konferenciji za novinare u Kulturnom centru Beograda, napominjući da je njegov izbor samo jedan mogući presek politički angažovane umetnosti i da ima još dosta umetnika koji mogu da odgovore na tu temu.

Na 27. MNP učestvuju umetnici različitih generacija: Ognjen Glavonić, Siniša Ilić, Žolt Kovač, Vladimir Miladinović, Darinka Pop Mitić, Branislav Nikolić, Milica Ružičić, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Miloš Tomić i Slobodan Šijan.

Naziv Šijanovog kultnog filma “Ko to tamo peva?” iz 1980. godine iskorišćen je i za naziv izložbe 27. MNP, budući da, kako je istakao Sretenović, predstavlja izvanrednu umetničku metaforu srpskog mentaliteta i društva koja je i danas aktuelna.

Šijanov “film je bio referenca na glas umetnosti u društvenom prostoru”, koja se nametnula kao šifra odnosa umetnosti i društva, rekao je Sretenović, dodajući da ciganski muzičari u filmu bolje razumeju realnost nego putnici u autobusu.

Šijan će na 27. MNP predstaviti instalaciju “Fašizam iz mog stana”, a biće i radova na papiru, filma, videa… Najveći broj radova je napravljen pritom specijalno za izložbu u Čačku, koja će biti otvorena u prostorima  Umetničke galerije “Nadežda Petrović”.

Napominjući da izbor umetnika obuhvata predstavnike različitih generacija - od najstarijih do najmlađih, te da ne pretenduje na bilo kakav apsolutni pogled, Sretenović je rekao da je želeo pre svega da učini vidljivom savremenu politički angažovanu umetnost u Srbiji.

“Ovo je moj umetnički i politički stejtment. Pokazuje kako bi umetnost trebalo da funkcioniše”, rekao je umetnički direktor 27. MNP, koji je kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i nagrađivani istoričar i teoretičar umetnosti.

Kakva je govorna pozicija kritički angažovane umetnosti u današnjem srpskom društvu? Da li je ta pozicija identična globalnoj poziciji umetnosti ili se od nje, imajući u vidu specifičnosti lokalnog okruženja, po nečemu razlikuje? Da li je umetnost danas u Srbiji jedno od retkih područja očuvanja latencija alternativnih načina mišlјenja i mesto gde je moguće izgovoriti ono što se drugde u javnoj sferi ne može ili ne dâ izgovoriti? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori izložba “Ko to tamo peva”, koja bi trebalo da stvori neku vrstu foruma za generacijski i poetički različita gledišta na aktuelnu situaciju srpskog društva.

Izložba 27. MNP se, prema navodima Sretenovića, može shvatiti i kao sklop “situiranih priča” koje za mesto primarne kritičnosti i performativnosti uzimaju lokalni milјe kojem umetnici pripadaju i kao građani Srbije, i kao javni intelektualci.

“Iako su globalne perspektive postale važnije nego ikada ranije u današnjem umreženom svetu umetnosti, značaj lokalnosti počiva na činjenici da umetnost nije posve autonomna u odnosu na matičan socijalni kontekst, naročito ako taj kontekst čini referentno ili interventno polјe umetničkog rada. Ako umetničko delo svoj sadržaj izvodi iz društva i njemu ga vraća, onda se njegova socijalna relevantnost kao kritičke izjave najpre meri sposobnošću da otvori teme od javnog interesa i pokrene polemiku o njima, odnosno da kao glas nabijen utopijom i emancipacijom proširi okvir društveno mogućeg”, naveo je Sretenović.

Ističući da je bitno govoriti o politički angažovanoj umetnosti bez okolišavanja – direktno, Sretenović je rekao da mu je jedan od motiva prilikom osmišljavanja koncepta 27. MNP bila činjenica da je situacija u zemlji “vidno tragična u mnogo čemu”. Drugi motiv je bilo njegovo specijalno interesovanje za kritički angažovanu umetničku produkciju.

Takođe, želeo je da proširi prostor za kritičko promišljanje umetnosti, jer on gotovo da ne postoji.

“Sve se svodi na neke kolumne i blogove”, rekao je Sretenović, koji smatra da se umetnosti očuvalo kritičko mišljenje, pa čak i subverzivno.

“Zna se da umetnost ne može ništa da promeni, ali utiče na društvenu svest. Umetnost je polje mogućeg da se nešto kaže. To je polje utopije i polje produkcijske razlike”, rekao je Sretenović, čija područja istraživanja obuhvataju avangarde i neoavangarde, konceptualnu i savremenu umetnost, eksperimentalni film i umetnost novih medija.

Sretenović je bio kustos brojnih izložbi, među kojima su “Kino drugim sredstvima” (2013), “Protiv umetnosti. Goran Đorđević: kopije 1979-1986” (2011), “Autopsija: ogledalo uništenja” (2010), “Slobodan Šijan: oko filma” (2009), “Neša Paripović: postajanje umetnošću” (2006), “O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1989-2001” (2005), “Crno telo, bele maske” (2004), “Hvala Raši Todosijeviću” (2002), “Konverzacije” (2001), “Video umetnost u Srbiji” (1999), “Focus Belgrad” (1998), “Scene pogleda” (1995)…

Sretenović je rekao da je 27. Memorijal Nadežde Petrović doživeo kao veliku obavezu, jer smatra da je to respektabina i značajna manifestacija.

Zahvaljujući timu sa kojim je radio, za koji je rekao da je bio izvanredan i profesionalan, Sretenović je rekao da je odlučio da predstavi samo domaću scenu zbog neizvesnosti oko budžeta i finansijskog limita.

U okviru pratećeg programa 27. MNP, najavljena je diskusija “Umetnost je top koji napreduje dok mu je cev okrenuta ka sopstvenim položajima”, koju će moderirati Svebor Midžić, a kao učesnici su najavljeni Branislav Dimitrijević, Zoran Pantelić, Dejan Sretenović i Jelena Stojanović, umetnička direktorka 26. MNP “Dubok san” 2012. godine.

Jelena Stojanović i Branislav Dimitrijević, uz predstavnika Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, čine žiri 27. MNP.

U ime organizatora, direktorka Umetničke galerije “Nadežda Petrović” u Čačku Milica Petronijević istakla je da MNP traje već više od 50 godina kao specifičan spomenik Nadeždi Petrović, koji bijenalno predstavlja savremeno stvaralaštvo i inovativne vizuelne prakse.

Navodeći da je MNP uvek bio slobodno mesto za predstavljanje umetničke produkcije nastale između dva memorijala, Milica Petronijević naglasila je i da to ne bi bilo moguće bez podrške Grada Čačka.

U čast velike slikarke Nadežde Petrović, Memorijal je 1960. godine osnovao Narodni odbor Opštine Čačak kako bi izložba donela sažet presek savremenog jugoslovenskog slikarstva i delovala u lokalnoj sredini kao aktivno žarište kulturnog i umetničkog progresa, doprinoseći da njena kulturna fizionomija bude uočlјiva i prepoznatlјiva. Tokom pet i po decenija postojanja, a naročito od sredine 80-ih, MNP je prošao kroz različite organizacione i koncepcijske promene: od revijalne, preko tematski, problemski i teorijski postavlјene izložbe jednog ili nekoliko selektora sa prostora Jugoslavije, do autorske izložbe sa ličnim pogledom i stavom na složene društvene, kulturne i umetničke prilike vremena.

Od početka 21. veka MNP se okreće i međunarodnoj umetničkoj sceni, postajući otvoren za nove oblike postojanja u pravcu rezidencijalnih programa prilagođenih kulturnim potrebama i mogućnostima sredine.

Na dosadašnjih 26 izložbi izlagalo je 540 umetnika i umetničkih grupa, a kao selektori, autori izložbi, pisci tekstova i eseja ili članovi žirija bili su angažovani mnogi likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti iz Srbije, cele bivše Jugoslavije, a poslednjih godina i iz inostranstva.

Od prve izložbe Memorijala ustalila se praksa otkupa i poklona nagrađenih i drugih dela za potpunjivane zbirki koje danas omogućavaju značajnu i zanimlјivu sliku srpske i jugoslovenske likovne umetnosti druge polovine 20. veka, kao i ukupne umetničke klime tog vremena.

Na prošlom, 26. Memorijalu, glavna nagrada dodeljena je Neveni Hadži Jovančić i Ivanu Šijaku, dok je nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” dobio Mrđan Bajić.

*U PRILOGU: Video vođenje 26. MNP

(SEEcult.org)