Politikina nagrada Gordani Kaljalović

Politikinu nagradu za 2023. godinu dobila je Gordana Kaljalović Odanović za izložbu “Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju”, održanu u Bioskopu Balkan, u organizaciji Fondacije “Saša Marčeta”.

O nagradi je većinom glasova odlučio žiri u sastavu: istoričari umetnosti Sava Ristović (predsednik), Ljiljana Ćinkul, Simona Čupić, Svetlana Mitić i Marija Đordević, urednica Kulturnog dodatka lista “Politika”, koji je ocenio da su prethodnu godinu obeležile izuzetno dobre i kvalitetne izložbe.

U najužem izboru bile su izložbe Vesne Perunović, Srdana Đileta Markovića, Nemanje Nikolića i Vladimira Milanovića, a prema navodima “Politike”, u završnom “sužavanju” i glasanju “odlučivale su nijanse”.

Koautorstvo nagrađene izložbe potpisuje montažerka i video umetnica Branka Pavlović.

Gordana Kaljalović je tek 13. žena na spisku od 80 dosadašnjih laureata “Politikine” nagrade.

Izložba “Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju”, posvećena ličnosti Marije Mage Magazinović (1882-1968), reformatorke, teoretičarke umetničke igre, filozofkinje, aktivistkinje i feministkinje, koreografkinje i osnivačice Škole za ritmiku i plastiku, održana je u Bioskopu Balkan kao prostoru u kojem je Maga Magazinović svojevremeno i nastupala sa svojim učenicama.

Autorka izložbe Gordana Kaljalović istakla je na otvaranju da je pionirski rad Mage Magazinović “u više pravaca dalekosežan i trajan”, zbog čega je i dalje povod za proučavanje, analiziranje i tumačenje. Projekat “Slobodan let”, kako je dodala, pokušaj je jednog mogućeg tumačenja života, rada i aktivizma Mage Magazinović, ali i osećajne strane njene ličnosti, akcentiranjem momenata iz njenog života i rada.

Koautorka Branka Pavlović istakla je da je Maga Magazinović uvek težila povezivanju ljudi, naroda, kultura, pa je tako i u sadašnjem vremenu inspirisala i kroz projekat “Slobodan let” povezala mnogo divnih i talentovanih ljudi iz Beograda i Berlina. “To su pre svega Milica Tančić i Mariana Hilgert koje su kroz niz plesnih plesnih improvizacija pred kamerom, kroz jezik tela, transformisale Maginu biografiju u nešto veoma lično. Tu su i Tanja Drobnjak i Max von Mathiessen koji su snimali Milicu i Marianu u Beogradu i Berlinu, kao i Rekonstrukcija Ženski Fond i Kino Radionica i koji su nas podržali i omogućili realizaciju ove izložbe”, dodala je Branka Pavlović. Bioskop Balkan, kako je istakla, ima posebnu ulogu u tom projektu - i zbog podrške koju su dali, a i zbog simbolike mesta, jer je u ovom prostoru Maga Magazinović nastupala sa svojim učenicama.

Život, rad i aktivizam Mage Magazinović na nagrađenoj izložbi, kako je istakla "Politika", interpretiran je putem video i skulpturalne instalacije, kao i kroz performans i radionice, stvaranjem vizuelnog i zvučnog ambijenta u kojem se odvija narativ o čuvenoj koreografkinji, filozofkinji, aktivistkinji, novinarki. Integrisanjem citata, fotografija i arhivske građe u vizuelne celine, cilj izložbe bio je da uspostavi dijalog prošlosti i sadašnjosti, virtuelnog i stvarnog, trajnog i prolaznog, kao i da predstavi kulturni transfer Beograd–Berlin i Balkan–Evropa. U bogatoj biografiji Mage Magazinović posebno je interesantno da je bila prva zaposlena žena u "Politici" od 1905. do 1906. Pisala je za rubriku Ženski svet i uređivala feljton, a svojim stavovima o idealu "obrazovane matere neophodnom za vaspitavanje podmlatka u jednoj naciji”, izazvala je burne polemike.

Žiri je u obrazloženju naveo, između ostalog, da je Gordana Kaljalović Odanović, koristeći različite medijske strategije, predstavila ovom izložbom kompleksan idejni i vizuelni esej u kojem je kroz ličnost Mage Magazinović analizirala pokret (igru) kao vid kreativnosti ali i univerzalne komunikacije, otvarajući istovremeno pitanje percepcije uloge i mesta "osvešćene” žene i umetnice u savremenom društvu. "Kontekstualizujući segmente delovanja Mage Magazinović kroz vizuelne fragmente, kombinacijom instalacija, skulpture i videa, umetnica je na njoj svojstven eruditski način, sagledala šire pitanje statusa umetnosti u društvu. Kroz atribute plesa - kostim, stopala, šake, pokret, autorka u ovoj dijalektičkoj postavci razmatra liniju transpozicije od duhovnog uživanja do telesnih patnji, liniju neminovnosti istrajavanja u borbi. Specifičnom ambijentalnom postavkom na jedinstven način uvodi posetioca u jedan specifični svet, kome i sama pripada, a koji je najčešće van recepcije društva i njegovih institucija i pojedinaca. Reprezentativnom izložbom Slobodan let i pričom o heroini plesa Magi Magazinović Gordana Kaljalović Odanović je modernim, atraktivno izražajnim sredstvima simbolički aktualizovala ali i kritički kontekstualizovala konkretnu temu i na autentičan način uspostavila dijalog sa savremenim vremenom”, istakao je žiri.

Na vest o nagradi, Gordana Kaljalović je zahvalila i istakla da bi za svakog od kandidata u užem izboru mogla lično da glasa.

"Vest o dodeli 'Politikine' nagrade me je zatekla. Činjenica da je ovo najprestižnija nagrada za oblast likovnih i vizuelnih umetnosti kod nas, istovremeno nagrada koja ima najveću komunikativnost i domet kod čitalaca, odnosno šire populacije što pruža mogućnost rezonance tako bitne za stvaraoca. Ovo je sedmi put da sam u najužem izboru za nagradu, uvek u društvu eminentnih stvaralaca i ovog puta u grupi izuzetnih. Projekat na kome sam radila dve godine ostvarila sam  u saradnji sa Brankom Pavlović bas iz razloga neophodnosti višedimenzionalnog i višemedijskog pristupa problematici koju sam obrađivala", izjavila je Gordana Kaljalović Odanović, koja je rođena u Beogradu, a magistrirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i diplomirala na Filološkom fakultetu engleski jezik i književnost. Bila je redovna profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od 2006. do 2016. Predstavila se na više od 30 samostalnih i oko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za njeno stvaralačko ime, kako je istakla "Politika", vezuje se izuzetna posvećenost, vrednoća i pedantnost u radu.

Više puta, inače, našla se u najužem izboru za "Politikinu” nagradu.

Osim nagrađene izložbe, u užem izboru za "Politikinu" nagradu za 2023. godinu bile su i izložbe Lidije Antanasijević, Gorana Despotovskog, Radomira Kneževića, Srđana Đileta Markovića, Vladimira Milanovića, Mihaela Milunovića, Nemanje Nikolića, Vesne Perunović i Dunje Turtin.

Među dobitnicima "Politikine" nagrade su: Sanja Latinović (2022), Vladan Radovanović (2021), Zoran Naskovski (2020), Perica Donkov (2019), Gabriel Glid (2018), Mileta Prodanović (2017), Zdravko Joksimović (2016), umetnički par Doplgenger - Isidora Ilić i Boško Prostran (2015), Balint Sombati (2014), Čedomir Vasić (2013), Biljana Đurđević (2012), Nikola Džafo (2011), Bojan Bem (2010), Marija Dragojlović i Dragoljub Raša Todosijević (2009), Anica Vučetić (2008), Predrag Nešković (2007), Bora Iljovski (2006), Vladimir Perić (2005), Aleksandar Rafajlović (2004), Goranka Matić (2003)... Među ranijim dobitnicima su i Dušan Otašević, Ljubica Cuca Sokić, Milovan DeStil Marković...

Od osnivanja "Politikine" nagrade 1932. godine (usled ratnih i posleratnih okolnosti dodeljivana je sa prekidom do 1957, a nakon toga u kontinuitetu), laureatkinje su bile: Olga Jevrić (1960), Milica Stevanović (1975), Bosiljka Kićevac (1975), Olga Jančić (1977), Dubravka Sambolec (1983), Ljubica Cuca Sokić (1995), Goranka Matić (2003), Anica Vučetić (2008), Marija Dragojlović (2009), Biljana Đurđević (2012), Isidora Ilić kao članica dua “Doplgenger” (2015) i Sanja Latinović (2022).

Nagrada Gordani Kaljalović Odanović biće uručena tradicionalno na dan "Politike", 25. januara, a sastoji se od diplome i novčanog iznosa.

*Foto: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)