Ponos i solidarnost

Parada ponosa u Beogradu i prva Trans ponos manifestacija protekle su 20. septembra bez incidenata, ali pod jakim obezbeđenjem policije koja je od ranih jutarnjih sati blokirala širi centar grada. Parada ponosa protekla je u znaku poziva na mir i toleranciju, kao i solidarnosti sa hiljadama izbeglica koje borave i prolaze kroz Beograd na putu ka zemljama Evropske unije.

Uz učešće predstavnika vlasti i diplomatskog kora, pojedinih političkih stranaka i brojnih nevladinih organizacija, Parada ponosa krenula je nešto posle podneva iz Ulice kneza Miloša kod Vlade Srbije, a završena je u atmosferi žurke kod Skupštine Grada Beograda.

Dramska autorka Biljana Srbljanović, prva “Kuma Parade ponosa”, proglasila je početak šetnje čestitanjem praznika LGBT zajednice i podsećanjem na teškoće sa kojima su se LGBT osobe suočavale od prvog pokušaja da organizuju Prajd 2001. godine, ali i na napore koji imaju još dužu istoriju za poštovanje njihovih prava.

“Setimo se i Jovana Ćirilova, koji je 1989. istupio pred (Komunističkom) partijom i tražio dekriminalizaciju istopolnog akta”, rekla je Biljana Srbljanović, dodajući da je dug put pređen i od vremena nasilja ispred SKC-a i ograđivanja pripadnika LGBT zajednice u parku kod Manježa.

Navodeći da je Prajd u međuvremenu postao i tradicija, i ritual, Biljana Srbljanović pozdravila je i učesnike prvog Trans ponosa, a posebno je skrenula pažnju na izbeglice iz Sirije i drugih zemalja koje u parkovima čekaju da nastave put ka zemljama EU.

“Ovo je prilika da se setimo i nekih drugih ljudi koji su trenutno u času nevolje. Tu su u Picinom parku, dolaze izdaleka, pešače nedeljama, sami su i niko ih neće, zatvorene su granice…”, rekla je Biljana Srbljanović, dodajući da izbeglice žele samo pravo da budu ljudi i da se kreću slobodno.

“Mi smo danas, LGBT zajednica u Srbiji i u čitavom regionu, solidarni sa izbeglicama koje traže pravo na sreću”, rekla je Biljana Srbljanović i pozvala učesnike Parade ponosa da po završetku šetnje posete izbeglice i još jednom izraze sa njima solidarnost.

U Paradi ponosa učestvovalo je oko hiljadu ljudi, koji su nosili transparent sa sloganom “Moja prava, moji zahtevi”, kao i zastave duginih boja, pištaljke i druge rekvizite. Kretali su se unapred određenom trasom u pratnji jakih snaga policije, koja je nadgledala grad i helikopterima, a uoči i za vreme šetnje, kako su preneli mediji, privela je više od 50 osoba iz bezbednosnih razloga.

Jedan od organizatora Parade ponosa Boban Stojanović rekao je da je ta manifestacija posvećena svim građanima i da je “deo politike mira u regionu i zemlji”.

Stojanović je na početku Parade ponosa naglasio da su u Beogradu i aktivisti, gejevi i lezbejke, iz svih bivših jugoslovenskih republika.

“Mi smo danas društvo sitromašnih i gladnih, i možda i društvo obespravljenih, poniženih, ali zrno ponosa koje mi imamo treba da ima svako… Našu borbu treba da vodi svako”, rekao je Stojanović, navodeći da su samo tako moguće promene u društvu, jer “apatija, ćutanje i trpljenje ne vode ničemu”.

Stojanović je zahvalio svima koji su učestvovali u organizaciji Parade ponosa, a bilo ih je više od 200, a posebno je zahvalio grupi od više od 70 mladih ljudi koji su se prijavili da budu volonteri. “To je ona zemlja u kojoj želimo da živimo”, poručio je Stojanović na početku Parade ponosa.

U šetnji su učestvovali i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Majkl Davenport, američki ambasador Majkl Kirbi… Tradicionalno, među učesnicima Parade ponosa bio je i lider opozicione Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je učestvovao u Prajd šetnji i 2014. godine, izjavio je medijima da je ponovo došao jer je važno da Beograd pošalje u svet sliku “modernog i otvorenog grada” u kojem građani ne prihvataju diskriminaciju ni po rasnoj, verskoj, ni po seksualnoj osnovi.

Mali je rekao i da bi voleo da vidi naredne godine više predstavnika Vlade Srbije.

“Znate koliko je predsednik vlade (Aleksandar Vučić) protiv ovakvih događaja, ali nije imao nikakv problem ovde da ja dođem i da se osećam sigurno", rekao je Mali, povodom izjave premijera da je njegovo građansko pravo da ne dođe na Paradu ponosa, ali da smatra da je dužnost države da obezbedi mirno održavanje te manifestacije.

Uoči Parade ponosa, u Pionirskom parku održana je prva Trans ponos parada, koja je okupila više stotina učesnika.

Helena Vuković, penzionisani major Vojske Srbije, rekla je medijima da transrodne osobe traže da im lična dokumenta budu promenjena čim uđu u proces promene pola. Ona je naglasila da transrodne osobe moraju da budu vidljivije u društvu i da im se mora obezbediti lakše zapošljavanje, bez predrasuda i bilo kakve diskriminacije.

Uporedo sa Paradom ponosa i Trans prajdom, u blizini Skupštine grada Beograda održan je i skup grupe vernika i sveštenika, a razdvajali su ih kordoni policije.

Policija je, kako su preneli mediji, zabranila uoči održavanja Parade ponosa i Trans prajda skupove koje su planirale organizacije Obraz i Naši.

Parada ponosa prvi put je održana bez problema 2014. godine, ali takođe uz policijsku blokadu grada. Manji incidenti zabeleženi su u širem centru, kao i na Novom Beogradu.

Ni 2010. godine nije bilo incidenata na samoj trasi krate šetnje u okolini parka Manjež, ali je širi centar grada tada bio demoliran, posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije. Potom je 2012. i 2011. godine Parada održana “u četiri zida”, jer su vlasti iz bezbednosnih razloga zabranile i taj skup i okupljanje protivnika. Parada je i 2013. zabranjena, ali su organizatori i stotinak na brzinu okupljenih građana prošetali nešto pre ponoći centrom grada, noseći transparent “Ovo je Prajd!”. Ponoćna šetnja, praćena jakim policijskim snagama, protekla je bez incidenata, a par sati ranije centrom grada prošetale su i pristalice pokreta Dveri, čiji je protest takođe bio zabranjen.

Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči planiranog održavanja.

(SEEcult.org)