Ponos na Čistača, novi programi i stari problemi MSUB-a

Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) zadovoljan je posetom i odjecima retrospektive “Čistač” Marine Abramović, koja je otvorena još do 20. januara, ali je izrazio nezadovoljstvo odnosom Ministarstva kulture i informisanja Srbije posle tog uspeha, pre svega zbog budžeta za 2020. godinu, u kojoj planira izložbu akvizicija, retrospektivu Goranke Matić i međunarodni projekat posvećen ekološkim problemima.

MSUB je u 2019. godini ostvario rekordnu posetu od više od 100.000 ljudi, čemu je najviše doprinela izložba “Čistač” Marine Abramović koja je od 21. septembra 2019. godine do danas privukla više od 62.000 posetilaca. Do zatvaranja 20. januara, kada će ulaz biti besplatan i radno vreme produženo do 22 sata, očekuje se da će broj posetilaca “Čistača” premašiti 70.000, izjavio je 14. januara na konferenciji za novinare v.d. direktor MSUB-a Slobodan Nakarada, koji je naveo i da sa ponosom može da kaže da je na retrospektivi Marine Abramović ostvarena ušteda od oko 200.000 evra, pa je koštala 1,3 miliona evra umesto planiranih 1,5 miliona.

Slobodan Nakarada, Slavica Pešić, Zoran Erić, foto: Bojana Janjić

Od izložbe “Čistač”, odnosno od prodaje ulaznica i pratećih sadržaja (majice, šolje…), MSUB je ostvario i profit od 18 miliona dinara, koji će iskoristiti za pokrivanje dela troškova daljeg programa.

“Te pare su prihod MSUB. Imamo ugovornu obavezu da procentualni deo moramo da isplatimo na ime autorskih prava, a sve ostalo ostaje Muzeju i ta sredstva će biti iskorišćena da se nadomesti u onoj meri koliko je to moguće sve ono što nismo dobili od Ministarstva kulture”, rekao je Nakarada, navodeći da budžet MSUB-a za 2020. godinu nije razvojni, pa je njegov “lični utisak da se institucije koje dobro rade na neki način kažnjavaju i da to odrazilo i na budžet MSUB-a za 2020. godinu”.

Prema rečima Nakarade, za osiguranje umetničkih radova predviđeno je u budžetu MSUB-a “nula dinara”, što je svojevrsni pokazatelj odnosa prema toj muzejskoj instituciji. Ujedno, Nakarada je rekao da su u MSUB-u ponosni što su “na neki način zaštitili tu instituciju i zadržali njenu autentičnost”.

Foto: Bojana Janjić

Nakarada je rekao i da je poražavajući podatak da su “institucije kulture u Srbiji ove godine vratile u budžet 300 miliona dinara, drugim rečima – institucije još nisu dobro naučile kako da budžetiraju”.

Navodeći da je MSUB iskoristio 92 odsto budžeta, Nakarada je rekao da nekoliko značajnih institucija u Srbiji “funkcioniše evropski i svetski”, uključujući MSUB i Beogradsku filharmoniju, ali da je “činjenica da te institucije u sledećem koraku izgleda ne treba da nastave tako da rade”.

“Ako treba da budemo komercijalna institucija, hajde da budemo komercijalna; ako treba da budemo budžetska, hajde, ali ne da nam stoji kao mač nad glavom - da napravimo ovako jednu izuzetnu izložbu zato budemo kažnjeni i da nam bude saopšteno - e pa zaradili ste mnogo para, sada morate da budete mirni i da neko drugi dobije srestva. Mislim da je izgovor da raspored sredstava treba da bude ravnomerniji – to što je 300 miliona vraćeno pokazuje koliko institucije kulture nisu sposobne da prave adekvatne budžete”, rekao je Nakarada, dodajući da možda to da je MSUB kažnjen jeste “težak termin”, ali je ponovio da “ovo nije razvojni budžet, već jedan običan budžet”.

“Mi ćemo nastaviti da funkcionišemo, ali pre svega zahvaljujući izuzetnoj izložbi Marine Abramović”, rekao je Nakarada, podsetivši da je retrospektiva "Čistač" realizovana zahvaljujući podršci Vlade Srbije, donatora i sponzora.

Slično je naveo i šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi Zoran Erić, koji je ocenio da budžet MSUB-a za 2020. godinu pokazuje da je reč o nerazumevanju funkcionisanja institucije kao što je muzej.

“Ako planirate veliku međunarodnu izložbu sa više od 40 umetnika, a ne dobijete ni dinara za osiguranje radova, to je jednostavno neizvodljivo. Imali smo istu situaciju i nakon otvaranja Muzeja posle rekonstrukcije, kada smo dobili još manji budžet - praktično neoperativan budžet, kada nije moglo da se realizuje ništa što smo planirali bez nekih promena sa jedne na drugu budžetsku poziciju”, rekao je Erić, konstatujući da “budžet ne samo da nije razvojni, već nije adekvatan za jednu ovakvu instituciju kulture”.

Foto: Bojana Janjić

Upitan na koga se odnose kritike u vezi sa budžetom – na Ministarstvo kulture ili celu Vladu, Nakarada je ocenio da Vlada Srbije ima vrlo pozitivan stav prema kulturi i da se to pokazalo i u načinu saradnje u organizaciji izložbe Marine Abramović. “Prevashodno se to odnosi na Ministarstvo kulture, koje ima svoju viziju, to prepuštam njima, a prepuštam i Vladi Srbije da vidi da li je ta vizija istovetna ili ne. Na nama je da vodimo ovaj program kao što je Stručni savet odlučio”, rekao je Nakarada.

Povodom višemesečnog odsustva odluke Vlade Srbije na predlog Ministarstva kulture i informisanja o izboru direktora MSUB-a, na osnovu sprovedenog konkursa, Nakarada je rekao da je njegov uslov da prihvati da ostane na čelu za vreme rekonstrukcije MSUB-a bio da se odmah po njenom završetku raspiše konkurs. “Trebalo mi je šest i po meseci da ubedim ministra da pusti taj konkurs, konkurs je pušten kada se promenio Upravni odbor koji sada radi u manjkavom sastavu, nakon smrti Vladimira Veličkovića i ostavke Aje Jung. Mi smo naš deo odradili. Sva ostala pitanja vezana za konkurs treba uputiti Ministarstvu i Vladi”, dodao je Nakarada, koji je kao veliki problem pomenuo i nedostatak stručnih kadrova.

“Kuburimo sa kadrovima. Na kraju će tehničke službe da vode Muzej. Kustosi nam polako odlaze, neki odlaze zato što pronalaze nove zanimljive institucije i izazove”, rekao je Nakarada.

MSUB je tako ostao bez dugogodišnjeg kustosa Dejana Sretenovića, koji je radio i izložbu Marine Abramović, a prema rečima Nakarade, još pre šest meseci saopštio je kolegama da se sa porodicom seli iz Srbije u Švedsku. “Nama je to jako teško palo, imajući u vidu da je Dejan Sretenović dugogodišnji kadar MSUB-a i veliki stručnjak. Sa druge strane - ne kažem da je to zamena, ali Miroslav Karić je postao član MSUB-a, na našu inicijativu i na našu veliku radost, s obzirom na njegovu ekspertizu i način rada”, rekao je Nakarada i iskoristio priliku da čestita Kariću, dugogodišnjem kustosu u Remontu – nezavisnoj umetničkoj asocijaciji, na nagradi Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu 2019. godine.

MSUB je za poslednji dan retrospektivne izložbe Marine Abramović, 20. januar, pripremio poseban program koji uključuje i rezvođenje performansa “Imponderabilia” i “Odnos u vremenu” od 17 do 20 časova, te “Umetnost mora biti lepa, umetnik mora biti lep” od 18 do 19 časova. Takođe, posetioci će, osim besplatnog ulaza, dobiti i simbolične poklone.

MSUB će potom biti zatvoren oko dva meseca da bi mogao da spakuje “Čistača”, a ovogodišnji program započeće 28. marta izložbom “Refleksije našeg vremena: Akvizicije MSUB-a 1993-2019. godine”, koja će biti otvorena do 28. juna. Nakon toga, sledi retrospektivna izložba fotografkinje Goranke Matić, čija je autorka Una Popović, a biće otvorena od 18. jula do 12. oktobra. MSUB će 2020. godinu završiti međunarodnom postavkom “Efekat pregleda”, čiji su autori Erić i Blanka de la Tore, a biće otvorena od 7. novembra 2020. do 9. februara 2021. godine.

U saradnji sa Britanskim savetom i Austrijskim kulturnim forumom, za jesen su najavljena gostovanja značajnih svetskih imena, koji su za sada iznenađenje.

U planu je već i retrospektiva vajara Mrđana Bajića na jesen 2021. godine, kojom bi, kao i u slučaju fotografije, odnosno izložbe Goranke Matić, trebalo da bude skrenuta pažnja na skulpturu kao formu koja je takođe do sada bila manje zastupljena u programima MSUB-a, za razliku od slikarstva.

Salon MSUB-a nastavlja program prema politici izlaganja koju je profilisala kustoskinja Una Popović, pa će u februaru, u saradnji sa Gete institutom, biti otvorena izložba “Priče koje nedostaju. Prinudni rad u Istočnoj Nemačkoj”, a tokom 2020. godine planirane su izložbe Ivane Ivković, Tatjane Este, koja živi u Australiji, te retrospektiva Miomira Grujića Fleke, u saradnji sa Remontom, kao i izložba slikarke Ljiljanje Šunjevarić.

MSUB je, inače, tokom 2019. godine, uz izložbu “Čistač”, prikazao i retrospektvnu izložbu Dragana Ilića “(Re)evolucija”, te izložbe “U dodiru sa” i “Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke!”. U Salonu MSUB su realizovane izložbe “Conquistador. Iz culture i umetnosti” Mariele Cvetić, “No Longer and Not Yet” diSTRUKTURE, grupna izložba “Ženske priče”, međunarodna grupna izložba “Kuda idemo i dokle će to putovanje da traje”, “Prizor” Nikole Markovića i “Nemi govor” Lane Vasiljević.

(SEEcult.org)