Ponovo rasprava o Paradi

Parada ponosa u Beogradu, održana prošle godine prvi put, a završena nasiljem prema učesnicima i demoliranjem centra grada, ponovo izaziva kontroverzne reakcije u javnosti povodom najave novog izdanja te manifestacije na jesen.

Parada ponosa u Beogradu, održana prošle godine prvi put, a završena nasiljem prema učesnicima i demoliranjem centra grada, ponovo izaziva kontroverzne reakcije u javnosti povodom najave novog izdanja te manifestacije na jesen.

Najburnije reakcije izazivaju ponovo izjave gradonačelnika Jagodine i poslanika Dragana Markovića Palme, koji se pokazao kao najuporniji borac protiv Parade ponosa na političkoj sceni, dok su je gotovo sve druge stranke, kako iz vladajuće koalicije, kojoj pripada i njegova stranka, tako iz iz opozicije.

Markovićeve ocene da je homoseksualnost bolest osudile su, osim organizacija koje se bave LGBT pravima, i pojedine stranke i nevladine organizacije, a Gej strejt alijansa najavila je i tužbu protiv njega i poručila da će ga, ako nastavi sa homofobičnim izjavama, kao i druge političare koji slično istupaju u javnosti, smatrati direktnim inspiratorima mržnje i nasilja nad LGBT osobama.

Ukazujući da je homoseksualnost skinuta sa liste bolesti Svetske zdravstvene organizacije još pre 20 godina, GSA je navela da Marković ne prestaje da zloupotrebljava medijski prostor, širi neistine i raspiruje mržnju prema LGBT populaciji. Tome, prema oceni GSA, sigurno “doprinosi i činjenica da ni zbog jedne svoje homofobične izjave, a bilo ih je i previše u poslednje dve godine, Marković nikada nije odgovarao, ni krivično ni politički”.

Burne reakcije izazvao je i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavom da Srbija danas ima većih problema od održavanja Parade ponosa i da, kao gradonačelnik, nikada neće podržati bilo koju manifestaciju koja može da predstavlja rizik za bezbednost Beograđana.

"Ovo je zemlja u kojoj treba da se borimo za nova radna mesta, za prava naše manjine na Kosovu koja su ugrožena, ovo je danas zemlja u kojoj su neki ljudi primorani da rade u stranim kompanijama za 17.000 dinara, a mi već danima slušamo priče hoće li Gej parada biti održana ili ne", rekao je Đilas RTS-u, dodajući da nije sporno da li neka manjinska grupacija ima neko pravo ili ne, jer je to definisano zakonom, ali da je pitanje da li takva manifestacija može da se održi u Beogradu, a da ne ugrožava materijalna dobra, pripadnike gej populacije, policajce i građane Beograda.

“Da li smo mi došli do toga da oni mogu slobodno da šetaju, da ne budu u nekom improvizovanom kavezu kao prošle godine, da ne bude ceo grad razoren", rekao je Đilas, dodajući da ne vidi pomak u tom smislu u odnosu na prošlo godinu.

Povodom Parade ponosa, ponovo će raspravljati i gradske vlasti i Vlada Srbije, a pojedini njihovi predstavnici već su izrazili podršku.
Ministar za državnu upravu, lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava Milan Marković najavio je da će to ministarstvo pružiti svu moguću pomoć u organizovanju Parade ponosa.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao je kolege u vlasti da se izjasne o gej paradi kako ne bi ispalo da policija, koja je već razgovarala sa organizatorima, samostalno vodi neke akcije.

Organizatori su, inače, osnovali udruženje Parada ponosa Beograd kao nevladino, neprofitno udruženje građana, formirano konsultativnim procesom više od 10 nevladinih organizacija za lezbijska, gej, biseksualna i transrodna prava, odnosno više od 30 zainteresovanih pojedinaca.

“Mi smo više puta razgovarali sa predstavnicima LGBT organizacija i oni od nas očekuju da mi njima damo predlog lokacije i datum održavanja, a onda mi čitamo u novinama da sad postoje različiti stavovi političkih predstavnika prema tome treba li to ili ne”, rekao je nedavno Dačić i dodao da mu bez konsenzusa “ne pada mi na pamet” da šalje policajce da budu glineni golubovi.

Prema njegovim rečima, direktor Uprave za ljudska i manjinska prava u aktivnoj je komunikaciji sa organizatorima, a planiran je i sastanak ministra sa predstavnicima LGBT organizacija.

Dačić je izjavio ovih dana i da bezbednosne procene ukazuju da na Paradi ponosa u Beogradu može doći do ozbiljnih incidenata, a naglasio je da policija može i hoće da obezbeđuje eventalno održavanje te manifestacije, kao i da pruži bezbednosnu procenu, ali ne i da donosi konačnu odluku o njenom održavanju.

Prema istraživanju LGBT organizacija, u Srbiji svega oko 30 odsto građana smatra da homoseksualci treba da budu ravnopravni sa ostalim građanima.

Parada ponosa održana je 10. oktobra prošle godine prvi put u Beogradu, iz trećeg pokušaja za desetak godina, ali je širi centar grada demoliran posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije, u kojima je i povređeno oko sto osoba, a naneta je i ogromna materijalna šteta.

Najviši državni funkcioneri najstrože su osudili nasilje na ulicama i poručili da će odgovor države biti žestok, a na mir je pozvala i Srpska pravoslavna crkva, koja se prethodno izjasnila protiv Parade ponosa, ali i protiv nasilja.

Za nasilje za vreme Parade ponosa optuženi su pripadnici Obraza, na čelu sa Mladenom Obradovićem, koji je osuđen na dve godine zatvora.

Paradu ponosa organizovali su prošle godine GSA i Kvirija - centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti, uz podršku i pomoć Grupe za podršku gej muškarcima iz Novog Sada, kao i prijateljica i prijatelja iz LGBT zajednice i mnogobrojnih organizacija.

Uoči Parade ponosa, održan je i Pride Week, manifestacija koja je obuhvatila više izložbi, koncerata, tribina i promocija knjiga.

Dan uoči Parade ponosa održana su i dva skupa protiv te manifestacije, uz jako policijsko prisustvo, na kojima nije bilo incidenata.

Sajt Parade ponosa je www.parada.rs

(SEEcult.org)