Ponovo zatamnjena planeta
Globalna akcija “Sat za našu planetu” (Earth Hour) privukla je 26. marta rekordan broj gradova u 134 zemlje širom sveta, koji su jednočasovnim isključivanjem svetla još jednom poslali poruku o zabrinutosti za budućnost sveta i održivost Zemlje zbog klimatskih promena. U organizaciji Svetskog fonda za prirodu (WWF), akcija je počela u 20.30 sati po lokalnom vremenu, ujedinivši širom sveta milione ljudi različitih rasa, nacija, kultura i starosti, u želji čistijom i bezbednijom planetom.
Globalna akcija “Sat za našu planetu” (Earth Hour) privukla je 26. marta rekordan broj gradova u 134 zemlje širom sveta, koji su jednočasovnim isključivanjem svetla još jednom poslali poruku o zabrinutosti za budućnost sveta i održivost Zemlje zbog klimatskih promena.
U organizaciji Svetskog fonda za prirodu (WWF), akcija je počela u 20.30 sati po lokalnom vremenu, ujedinivši širom sveta milione ljudi različitih rasa, nacija, kultura i starosti, u želji čistijom i bezbednijom planetom.
Brazil je postavio sopstveni rekord, uključivši čak 124 grada, a svetla su ugašena i širom SAD, uključujući i svih 96 zgrada UN u Njujorku. Simultano su u mraku ostali i teatri na Brodveju, kao i Empajer Stejt bilding i mnoge zgrade na Tajms skveru.
Jedno od najspektakularnijih zatamnjenja bilo je u šljaštećem Las Vegasu, u kojem su se i mnogi hoteli priključili akciji, kao i čuveni Caesar’s, koji je ugasio svetlo i na još četvrdesetak svojih lokacija širom sveta.
U Kanadi se akciji priključilo više od 400 gradova i lokalnih samouprava, uključujući oko 70 univerziteta i 30 najprepoznatljivijih lokacija, među kojima su i Nijagarini vodopadi.
I širom Evrope ugašena su svetla na nekim od najprepoznatljivijih zdanja, uključujući Ajfelov toranj u Parizu, kao i Bakingemsku palatu, Albert Hol i mnoga druga poznata zdanja u Londonu.
Austrijska prestonica Beč prvi put je učestvovala u akciji, a svetla su ugašena u još desetak gradova.
Večni grad Rim takođe se ponovo priključio akciji, pa je i čuveni Koloseum ostao u mraku.
Akciji su se priključile i sve zemlje na Balkanu, a u Srbiji je učestvovalo više od 40 gradova, predvođenih Beogradom, gde je i centralni Trg republike ostao bez svetla, dok su građane zabavljali Eko musketari.
U Hrvatskoj je akcija održana treći put, a prvi uz podršku predsednika Ive Josipovića. Oko 15 gradova je učestvovalo, uključujući Dubrovnik i Split, u kojima su bez svetla ostali i Stari grad, odnosno Dioklecijanova palata. Glumica Zrinka Cvitešić, ambasadorka akcije u Hrvatskoj, bila je domaćica koncerta u centru Zagreba.
Koncert povodom “Sata za našu planetu” održan je i u Mostaru, a podršku akciji dao je i pevač Damir Imamović.
Prošle godine akcija “Sat za našu planetu” održana je u 4.616 gradova u 128 zemalja, a organizatori ove godine pozivaju sve da se uzdrže od svetla i više od jednog sata, kao i da na druge načine doprinesu održivoj budućnosti planete.
Akcija “Sat za našu planetu” pokrenuta je 2007. godine u Sidneju, a njen cilj je da se građani simboličnim isključivanjem svetla pridruže globalnoj inicijativi obezbeđivanja održive budućnosti naše planete.
Svetski fond za prirodu je neprofitna organizacija sa misijom da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i izgradi budućnost u kojoj će
ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.
Sajt akcije “Sat za našu planetu” je www.earthhour.org
*Foto: Trg republike u Beogradu (Duška Dimović)
(SEEcult.org)
